Poseta Thacija Makedoniji

"BLISKI SUSRETI TRECE VRSTE"

AIM PRISTINA, 26.06.1999

Susret Thaci (politicki pretstavnik UCK-OVK) - Georgievski (predsednik vlade Makedonije) bio je dogadjaj koji je gradjane Makedonije ostavio bez daha. To je, moze se reci, bio sok za makedonsku javnost. Obicni gradjani, prosto nisu imali pojma o cemu je rec. Kako to da se predsednik Vlade Makedonije sastaje sa jednim predstavnikom "teroristicke organizacije", kako okvalifikuju vec duze vreme makedonski mediji UCK (Oslobodilacku Vojsku Kosova)!? Kako to da se njihov premijer sastaje sa predstavnikom jedne organizacije koja predstavlja pretnju za Makedoniju!? Ako se ima u vidu da je poslednjih meseci u najvisim instancama vlasti u Makedonji predlozeno cak i uvodjenja "stanja neposredne ratne opasnosti", zbog toga sto je UCK -a "pocela organiziranje i sirenje na teritoriji Makedonije", ove dileme makedonske javnosti su sasvim opravdane.

Neprestano se sirila panika i stvarana je atmosfera straha u Makedonskoj javnosti zbog pojavljivanja OVK, a sada odjednom u hodnicima vladinih prostorija ista javnost gleda kako hodaju rame uz rame njihov premier sa predstavnikom takve organizacije koja stalno preti njihovoj drzavi. I nije se zacuditi sto je javnost zanemela pred ovakvim sokantnim prizorom. Taj je susret u ocima ove javnosti bio toliko dalek i nepojmljiv da bi se mnoga nazvati "bliskim susretima trece vrste" Spielbergovog sci-fi filma.

Naravno, u ovakvim slucajevima zanemele javnosti upadaju mnogi analiticari sa njhihovim analizama ovakvih dogadjaja, a sve to kulminira sa ocenama budnog oka opozicije. Prvo reagovanje opozicije bilo je ocekivano: ovo se veoma lako moze iskoristiti za diskreditaciju aktualne vlade u Makedoniji. Branko Crvenkovski bivsi premier, u Parlamentu Makedonije je izasao sa stavom da "Vlada sa svojim postupcima ozbiljno je istupila iz drzvanih i nacionalnih konsenzualnih interesa". U istoj sednici se otislo toliko daleko da je bilo i slicnih ocena i kritika na racun vlade:"Vlada Makedonije je na neki nacin priznala suverenitet Kosova" zbog toga sto je najavila otvaranje kancelarija na Kosovu i Makedoniji.

Glavni argument skepticnih analiticara i opozicije oko ovog neocekivanog susreta je taj sto ovakav postupak vlade "moze uzrokovati domino-efekt, zbog toga sto krsi princip o nepromenljivosti granica". Tako na primer u dvonedeljniku "Forum" koji se smatra za jednim od nezavisnijih i donekle elitnijih listova u Makedoniji, u rubrici, "Periskop" je objavljen jedan kratki osvrt oko ovog susreta. Ovaj osvrt ironicno intoniran se zavrsava sledecim stavom:"Tako, sada kada smo, i zvanicno priznali Republiku Kosovo i dogovorili se oko otvaranja diplomatskih kancelarija u "obe zemlje", ostaje da se vidi kada ce Jugoslavija priznati Republiku Iliridu i gde ce se nalaziti njihovo diplomatsko predstavnistvo kod nas: u Skopju ili Tetovu?"

U ovom reagovanju su na neki nacin sazete sve one sumnje i strahovi od pristajanja Premiera Makedonije na ovaj susret. Kao da je ovim susretom Vlada Makedonije proglasila za svrsenim cinom suvereintet i nezavisnost Republike Kosovo. Pogotovu kad se naglasak stavlja na opisivanje atmosfere i dekora sa ovog susreta: crveni tepih kojim su hodali Thaci i Georgievski pre nego su izasli pred novinarima na prostirjama Vlade Makedonije, pratnja ministra inostranih poslova itd. Ne slucajno se naglasak stavlja na ovaj dekor zbog toga sto Thacijev hod po crvenom tepihu Vlade Makedonije treba sugerisati hod Kosova prema drzavnosti i nezavisnosti. Pozivajuci se na ove "neosporne" argumente predstavnici opozicije su organizovali veliki protestni skup u centru Skopja. Sudeci po masovnosti ovog skupa dosta ljudi su ove argumente uzeli zdravo za gotovo.

Opozicija ovaj protestni skup nije organizovala "da bi rusila vladu" vec samo da bi ukazali na nepromisljenosti Vlade koja se uvukla u "corsokak" i koja je "preterala u svojoj neodgovornosti". Medjutim oko ovoga bi se mogla postaviti neka pitanja na koja se jos nije odgovorilo: da li se moze susret Thacija i Georgievskog smatrati susretom koji vodi u "corsokak"? Da li se mogu smatrati kontakti Vlade Makedonije sa Privremenom Vladom Kosova kao "nedgovorni postupak" Makedonske Vlade? Zasto bi kontakti Vlade Makedonije sa Privremenom Vladom Kosova trebali predstavljati "antidrzavnu i antinacionalnu politiku"?

Samim tim sto su ova pitanja jos uvek ostala bez odgovora, moze se reci da sustina ovog susreta jos uvek nije promisljena do kraja. Do sada u Makedonskim medijima nije objavljena ni jedna ozbiljnija analiza ili osvrt koji bi se vise udubio u posledice ovog susreta · osim onog urednika lista "Dnevnik". Do sada se ovaj susret uglavnom reducirao na dva banalizovana momenta: u onaj da je Vlada Makedonije ovim cinom priznala suverenitet i nezavisnost Kosova pre vremena, i de ja time ugrozila njene nacionalne i drzavne interese koji su tradicionalno bili vezani za Beograd.

To govori da su politicke racunice opozicije jos uvek motivirane nadovezivanjem na tradicionalnim interesima u kojima su iskljucene neke nove realnosti koje su stvorene poslednjim desavanjima u regionu. U prilog ovome govori i cinjenica da se u pomenutim interesima apriorno iskljucuje mogucnost bilo kakve normalne komunikacije Vlade Makedonije sa Privremenom Vladom Kosova.

Masovni skup odrzan u Skopju je na neki nacin pokusaj odrzavanja u zivotu tih tradicionalnih interesa i demonstracija nespremnosti dela Makedonske javnosti za uspostavljanje normalnih kontakata sa Vladom Kosova u kojoj su predstavljeni Albanci. Time se na neki nacin ide ka betoniranju straha i predrasuda da sve sto je albansko predstavlja pretnju za Makedoniju. Inace neslaganje i nezadovoljnost susretom Thaci-Georgievski opozicija bi postavljala na razumniji nacin, i diskutirala bi ga na argumentiraniji nacin tako sto ne bi dopustila da se nezadovoljstvo siri u masovnim skupovima. Takvim se postupcima samo jos vise ucvrscuju uproscene seme da se normalizacija odnosa sa Albancima smatra za antinacionalni postupak ili cak sta vise sa izdajom nacionalnih interesa. To se moglo uocavati u parolama i sloganima sa ovog masovnog protestnog skupa u kojoj se VMRO izjednacuje sa OVK a Tupurkovski se predstavlja kao Albanac ("VMR-OVK" ili Tupurkovski sa albanskom kecom na glavi). Arben Xhaferi vodja najace stranke Albanaca (DPA) u Makedoniji najavu ovog skupa je ocenio kao "zahtev da se ozive stari motivi da bi se stvorila nova politika". A susret Thacija i Georgievskog on vidi kao "premostenje mentalnih prepreka, kao pad odredjenih tabua koji su predstavljali prepreku u razumevanju". Prema ovoj Xhaferijevoj izjavi moze se zakljuciti da on ovaj skup ne postavlja na sirem politickom kontekstu novih regionalnih tendencija koliko u unutrasnjem kontekstu toliko poptrebnom za stvaranje nove klime u kojoj bi se iznova postavili na sasvim novim osnovama odnosi izmedju Makedonaca i Albanaca.

Naravno, to sto se u Xhaferijevom stavu ne izlazu neke ambicioznije ocene sa ovog skupa ne znaci da se ove tendencija ne odrazavaju indirektno i u sirem regionalnom povezivanju, zato sto premoscivanja ksenofobicnih predrasuda oko stalne pretnje Makedoniji, direktno uticu na stvarajnu mnogostrukih mogucnosti uspostavljanja normalnih kontakta i normalne komunikacije, i to ne samo politicke i eknomoske vec i drugih izmedju Albanaca i Makedonaca. Uspostavljanje kontakata izmedju Vlade Georgievksog i Thacija, u stvari najavljuje mogucnost veza izmedju Vlade Makedonije i buduce administracije koja ce se uspostaviti na Kosovu. Bez obzira sto se ovaj korak Makedonskog premiera od strane ovdasnjih analiticara · iako pod lupom sagledani - uzima kao izraz jednog moguceg politickog "voluntarizma" koji dira u "legalne" temelje jedne susedne drzave kakva je Jugoslavija, ipak ostaje to da je Vlada Makedonije ovime ukljucila sebe u novim procesima, novom regionalnom politickom realitetu posle pocetka resevanja Kosovkse krize.

AIM Pristina

ASTRIT SALIHU