Prva ambasada?

Crna Gora u Sloveniji

Podgorica vec ima prvu ambasadu. U njoj stoluje gospodin Branko Lukovac. Iz nje ima prozor u svet.

Ljubljana, 23.06.1999

U komsiluku zgrade slovenacke nacionalne televizije, tacnije - na Resljevoj ulici br. 40 u centru Ljubljane u, naizgled, sasvim obicnom zdanju nalazi se neobicna kancelarija. Kancelarija u koju je smestena prva, za sada jos neformalna, ambasada Crne Gore. Sef kancelarije (a buduci ambasador, ukoliko se stvari formalizuju) jeste gospodin Branko Lukovac. Na konstataciju da je situacija u Crnoj Gori danas istovetna onoj u Sloveniji krajem osamdesetih te da procesi u sadasnjoj Jugoslaviji ponovo srljaju u istom pravcu kao pre jedne decenije, odgovorio:

"U nacelu da, iako ima dosta razlika ako poredimo u kakvom je polozaju

1. godine bila Slovenija, a u kakvom je sada Crna Gora. Naime, obe drzave koje cine SR Jugoslaviju prema nasem Ustavu imaju pravo da samostalno razvijaju medjunarodne odnose, da imaju svoja predsednistva, da su clanice medjunarodnih organizacija i da sklapaju ugovore, naravno - pod uslovom da to ne steti drugoj clanici. Uprkos tome sto savezna drzava prakticno ne funkcionise i nema legitimitet, posto izabrani crnogorski delegati nisu dobili svoja mesta u saveznom parlamentu a vlada je naimenovana bez saglasnosti Crne Gore - mi i dalje ostajemo deo te drzave. Razlog za otvaranje nasih predstavnistava u inostranstvu jeste cinjenica da mi ne mozemo da ostvarimo svoje interese kroz institucije savezne drzave a pre svega kroz jugoslovensko ministarstvo spoljnih poslova. Mi, recimo, nismo ucestvovali u jugoslovenskoj politici koja je dovela do nedavnog rata."

Na pitanje kakav stav zauzima Crna Gora prema recenoj politici jugoslovenskog rukovodstva, Lukovac odgovara: "Mi smo se od pocetka protivili takvoj politici. Da je politika nase drzave bila drugacija, sasvim sigurno ne bi doslo do tako velikih unistenja, ljudskih zrtava i konacno - ne bismo izgubili Kosovo. Rezultat te politike jeste da se oni, koji su æpobediliÆ sada pobednicki povlace, a oni koji su æizgubiliÆ - ulaze na Kosovo. Paradoksalno je da je upravo ta vlast, koja se najvise busala u grudi da ce braniti Kosovo - isto Kosovo predala. Mudrost politike jeste da predvidis razvoj dogadjaja i da izbegnes konflikte u kojima ne mozes da pobedis. Rukovodstvo Jugoslavije to nije razumelo. Ako posle svih dosadasnjih katastrofa ova poslednja, u kojoj su zrtve bili, pre svega, civili u Jugoslaviji, ne bude doprinela da se ljudi postave na vlastite noge i otvore oci, odluce da promene stvari, onda zaista vise nema nikakve nade. "

O posebnom susretu Bila Klintona sa Milom Djukanovicem 21. juna u Ljubljani, Lukovac kaze da "nije posredi nikakva izdaja", naprotiv. "Zar nije upravo predsednik Milosevic, pre nego sto su pustena tri americka vojnika, napisao pismo u kome je predlagao sastanak s Klintonom? Jasno je, medjutim, da sadasnji predsednik Jugoslavije ne moze da racuna na slican sastanak. Siguran sam da je dobro da u Jugoslaviji jos uvek postoje ljudi koje medjunarodna zajednica prihvata i koji u interesu mira i medjunarodne saradnje imaju sagovornike u inostranstvu i to medju najrazvijenijim drzavama na svetu. "

Najzad, sto se tice razloga zbog kojih je Crna Gora svoje prvo predstavnistvo otvorila upravo u Sloveniji, Lukovac odgovara da je Slovenija jos onda, kada "smo svi bili deo iste federacije", zapravo bila najnaprednija republika koja je kao takva u svakom pogledu trasirala put ostalima. "I danas je to jedna od razvijenijih drzava i kao pridruzena clanica EU, koja je na putu u puno clanstvo, Slovenija moze mnogo da pomogne Crnoj Gori. Za nas je Slovenija prozor u svet! "

Igor Mekina (AIM Ljubljana)