RASKOL SA ALBANIJOM I BUDUCA ULOGA RUSIJE NA BALKANU
Ruska diplomatija je prosla kroz istinski krizni put da bi pronasla svoju ulogu u resavanju krize na Kosovu, a koja bi dala Moskvi isto tako i vojnu ulogu na Kosovu i regionu. Medjutim, ona nije dobro izracunala faktore i elemente koji mogu dovesti do slabljenja, pa sve do neutralizacije te uloge. Znacajna prepreka za postizanje zeljenog cilja Rusije, za ulogom i efektivnim vojnim prisustvom na Kosovu i sire, sada vec ne dolazi od SAD ili od NATO, sa kojima se ona nekoliko puta za vreme trajanja kosovske krize primakla crvenoj liniji. Opasnost od neuspeha ruske strategije u vojnoj ulozi na Balkanu dolazi od strane male i slabe drzave Albanije.
Premijer Albanije Pandeli Majko je 14. Juna u Danskoj izneo odlucno protivljenje njegove Vlade cinu intervencije ruske vojske u Pristini bez obavestenja NATO i van njene komande. On je podvukao da bi posebna ruska komanda predstavljhala faktor destabilnosti za situaciju u regionu i upozorio rusku vojsku da bi se mogla naci pred slicnom situacijom kakva je bila u Afganistanu. I deset dana ranije albanski premijer je dao posebnu izjavu da bi obznanio odlucno protivljenje njegove vlade prema posebnom ruskom vojnom prisustvu na Kosovu, medjutim ta izjava posle iznenadnog ulaska ruskog vojnog kontigenta na aerodrom u Pristini zabelezila je novo zaostravanje i zvanicno proglasenje velikog raskola izmedju Albanije i Rusije.
Pandeli Majko je prvi premijer svih albanskih vlada postkomunistickog perioda koji denuncira zvanicno i javno politiku Rusije. Ovo belezi i drugi veliki raskol izmedju male balkanske drzave i velike ruske drzave. Prvi veliki raskol dogodio se iz ideoloskih razloga pre 38 godina, kada je kao rezultat prvog sudara sa staljinistickim rezimom Envera Hodze, Hrusovljevoj Rusiji izmakla iz ruke najveca vojno-pomorska baza koju je ona ikada imala na Sredozemnom moru, baza u Pashalimanu, na jugu Albanije. Medjutim, cena koju moze zahtevati ovaj drugi veliki raskol mogla bi biti mnogo veca i mogla bi da utice na ulogu I vojne ambicije Rusije na Kosovu i regionu.
U dinamici njenih sudara u sklopu Kontakt grupe i van nje, za zauzimanje znacajnog mesta u resavanju kosovske krize, Moskva je potcenjivala Tiranu sto nisu uradile i ostale drzave Kontakt grupe. Jedina poseta koju je ruski ministar inostranih poslova Ivanov realizovao u Albaniji, bila je ona na pragu druge Konferencije o Kosovu u Rambujeu, marta ove godine, kada je zatrazila da Albanija prihvati ruske trupe na Kosovu. Albanska drzava, iako nezadovoljna kao i njen narod zbog otvorenog i aktivnog istupanja Rusije na strani Milosevica, pokazala se u stvari pazljivom i nije reagovala na prosrpske korake i postupke ruske diplomatije. To je mozda doslo i zbog neke iluzije da ce se Rusija okrenuti od tradicionalizma istorijske alijanse sa slovenskim i pravoslavnim bratom u Beogradu. Mozda i usled bojazni albanske drzave da njen glas i nije potreban u suocavanju sa negativnim ili pak kocecim faktorima medjunarodnog procesa u resavanju kosovske krize. Ali, blic operacija ruskog vojnog kontigenta koji je okupirao aerodrom u Pristini 12. Juna i koji cak nije dozvolio ni britanskim i francuskim trupama NATO da udju u njega, podsetio je albanske zvanicnike da cutanje vise nije diplomatija.
Tesko je pronaci neku fazu u dugoj kosovskoj krizi u kojoj su vlada, pozicija i opozicija u Tirani tako jednoglasno istupile jedinstvenim i odlucnim stavom protiv iznenadne ruske vojne intervencije i protiv svakog oblika nezavisnog vojnog prisustva Rusije na Kosovu. Posle premijera, i zamenk premijera Ilir Meta je naznacio bojazan i sumnje svih Albanaca oko uloge koju bi Rusija mogla da odigra na Kosovu. Istim ostrim tonom, svoje stavove su izneli i predsednik najvece opozicione partije Berisha, predsednik albanskog parlamenta Skender Djinushi, vojni savetnik albanskog predsednika itd. Stav Albanije protiv politike i ruskih vojnih ciljeva na Kosovu usledilo je i snazno protivljenje i OVK. Komandant OVK i predsednik privremene vlade Kosova Hashim Thaci izjavio je da ce se ruske trupe koje su usle na Kosovu van komande NATO smatrati okupacionim trupama, da one treba da napuste Kosovo i da OVK ne snosi nikakvu odgovornost za njihovu bezbednost.
Zauzeti stavovi od strane Tirane i OVK doneli su jedan novi elemenat na bilateralnom pregovarackom stolu izmedju SAD I Rusije po pitanju ruskih trupa na Kosovu. Iz diplomatskih izvora saznajemo da je u dugim i teskim razgovima u Helsinkiju izmedju americkih i ruskih ministara odbrane i inostranih poslova naveden kao jedan od argumenata i odbijanje albanske vlade i OVK alternative posebne komande za ruske trupe.
Ruski predsednik Boris Jeljcin i njegovi ministri Ivanov i Sergejev, koji su potrosili pet iscrpljujucih dana pregovora sa americkim homolozima po pitanju ruskih trupa na Kosovu, nisu posvetili paznju onome sto su SAD i NATO istrajno izbegavali jos od pocetka: Nedostatak permisivnog ambijenta za njihove kopnene trupe. SAD i NATO je trebalo 70 dana bombardovanja da bi dosli do permisivnog ambijenta za njihove trupe na Kosovu, medjutim, Rusi su potcenili neophodnost takvog ambijenta za bilo kakvu kopnenu intervenciju. Samo kada je njihov kontigent od 200 vojnika preduzeo spektakularnu akciju okupiranja aerodroma u Prisstini, postali su svesni toga. Nedelju dana po njihovom neocekivanom ulasku u glavni grad Kosova, ruske trupe koje su blokirale aerodrom uplasene od brojnog oruzja OVK u zonama oko aerodroma, obratile su se 19. Juna za pomoc komandi KFOR-a.
I dok je za snege NATO nepermisivna sredina dolazila usled prisustva srpskih snaga, koje su primorane da kapituliraju posle bombardovanja i napuste Kosovo, za ruske snage nepermisivna sredina dolazi od strane albanskog politickog i vojnog faktora, dolazi od Albanaca sa Kosova koji cine 90 odsto populacije. Tirana, iz razumljivih razloga ima veoma veliki psiholoski i politicki uticaj na stavove albanske populacije na Kosovu, gde ce se i reflektovati i pogorsani odnosi sa Rusijom.
Albanija zauzima znacajno mesto u planovima SAD I EU za postkonfliktni period koji u obnovi Kosova i regiona, sto ima i svoje reperkusije i na odredjivanje odnosa velikih sila sa regionom jugoistocne Evrope. Raskol izmedju Albanije i Rusije imace svoje efekte i na slabljenje uloge Rusije i njenih ambicija za veliko ekonomsko angazovanje u regionu. Nemacki kancelar Sreder je na zatvaranju Samita G 8 u Bonu izjavio da je u planovima obnove jugoistocne Evrope predvidjena i odredjena uloga za Rusiju. Medjutim, i ekonomska kao i vojan uloga, zahteva permisivnu sredinu sto za Mosku nece biti tako lako postici, jer takoreci u svim drzavama Balkana u razlicitom stepenu postoji znacajna albanska populacija koja ima svoju tezinu u ekonomskom zivotu tih drzava. Jos je jasnija tezna koju ce Albanija imati u onome sto albanski premijer Pandeli Majko nastoji da ostvari i koju on naziva zajednickim ekonomskim prostorom, gde su obuhvacena Albanija, Makedonija, Kosovo i Crna Gora.
Drugi veliki raskol izmedju Albanije i Rusije mogao bi dovesti do slabljenja i neutralizacije ruske uloge i ambicija u jugoistocnoj Evropi. Bice veoma tesko za Rusiju da prevazidje taj raskol, jer on u sebi ima znacanu nacionalnu komponentu za ciju zastitu Tirana sada oseca vise odgovornosti. Rusija nije tokom rata na Kosovu shvatila da brani izgubljenu stvar, ali sada u miru ona ce mozda shvatiti da se njena uloga na Balkanu treba usaglasiti sa snagom i velikim problemima koje ona ima u svojoj zemlji.
AIM Tirana
Shaban MURATI