Dan mladosti

Clinton in Slovenia

Ljubljana je mnogo puta u istoriji cvecem docekivala razlicite gospodare. Mnogo puta sa tudjim zastavama, kako je u svom govoru primetio Klinton. Sada su zastave prvi put bile slovenacke.

Ljubljana, 23.06.1999

Bil Klinton je u zvanicnu posetu Sloveniji stigao iz Kelna, sa sastanka G-8 i posle vidjenja s Borisom Jelcinom, za koga je novinarima izjavio da "jeste bio malo nesiguran u pokretima," (zlobnici su primetili da se drzao Sredera k'o pijan plota) "ali zato bistrog uma, jasan i okrenut ka buducnosti". Rusiji su obecane pare, a odnosi izmedju Vasingtona i Moskve (posle krize na Kosovu) "ponovo na najboljem putu".

Klintona je u Ljubljani, prvog dana leta, docekao pljusak i prohladan, pravi jesenji dan (posle suncanog jutra u Kelnu). Inace, dolazak americkog predsednika u Ljubljanu pokazao je kako nervozni politicari i mlada diplomatija mogu da uprskaju protokol. Jer, Sloveniju je vec danima drmala tzv. Klinton-mania, tako da je dolazak crnogorskog predsednika Mila Djukanovica prosao gotovo neopaeno. Da je stigao potvrdili su reporteri POP TV-a koji su na aerodromu Brnik cekirali situaciju - potvrdili su da je Djukanovicev avion uredno parkiran i da nece smetati pri prizemljenju americkog predsednika. Brnik je bio strogo kontrolisano podrucje. Sto se Ljubljane tice, pola ionako nevelike prestonice bilo je ocisceno od grafita, blokirano gvozdenim ogradama, ulice zatvorene, parkinzi "rascisceni", centar prazniji nego ikad. Parole i ruksaci zabranjeni. Tek prefarbane fasade, svez asfalt presvucen preko kaldrme, umiveno mesto - na ocajanje organizatora - sve je u drugi plan potisnula kisa.

Zaboravljene zene

U trenutku kada je veliki boing "Airforce one" (takav naziv nosi samo kada je americki predsednik u njemu) sletao na pistu aerodroma Brnik, slovenacki vazdusni prostor je bio vec davno zatvoren. A sve zbog visokog gosta. I dok je po nevidjenom pljusku odrolan crveni tepih, u podnozju aviona su strpljivo kakvih dvadeset minuta cekali domacini - predsednici Kucan i Drnovsek sa zenom Stefkom i svitom. Za to vreme je usplahirena reporterka Prvog programa TV Slovenija uglednog gosta - sahranila! Pome_ala je Tomasa Dzefersona i Bila Dzefersona Klintona, pa je ovog drugog proglasila za "pokojnog".

Onda je iz aviona iza_la Malena Albright, savetnik za nacionalnu bezbednost Sandy Berger (inace glavni kreator vazdu_nih napada na SRJ) i, konacno, par Hilari i Bil. Bez kisobrana. U to ime je i veci deo domacina odustao od kisobrana, sto je zanimljiv podatak ako se zna da je protokolarni pozdrav pocasne straze trajao duplo vise nego sto bi smeo (izmedju ostalog i zato sto su Kucan i Klinton kod aviona zaboravili svoje supruge i Drnovseka, pa su se s pola puta peske vratili po njih), posle cega je krenulo upoznavanje dve delegacije, koje je trajalo tri puta duze od uobicajenog (oko 45 minuta). Posle svecanosti uprilicene na aerodromu, americki predsednik se svojim linkolnom (Herkulesom specijalno dovezenim za tu priliku iz SAD) provozao do Ljubljane. Dok je publika na aerodromu pratila njegov odlazak iz aviona se iskrala elsi. Za nju su se do narednog jutra brinuli Drnovsekov sin Jaka i Kucanova cerka (koja je studirala u SAD).

Iako prokisli, Bili i domacini su bili nasmejani. Uprkos cemu su svud zivo kasnili; uzbudjenje domacina i flopovi ucinili su svoje - neke tacke dnevnog reda su ispale. Recimo, planirani susret s opozicijom, koja ga je vec uveliko cekala. Tim povodom su "oni koji su stvorili drzavu" - iznervirani Janez Jansa (sef socijaldemokrata) i Lojze Peterle (lider demohriscana) jetko primetili kako je americki predsednik uvek, prilikom posete nekoj drzavi, nalazio vremena za susret s opozicijom ("cak i u Latinskoj Americi") i da je to "diverzija nekoga iz vlade sto je opozicioni termin otpao medju prvima, dok je ostalo vremena za caskanje s predstavnikom neke 'trece drzave'." Naravno, tu se mislilo na Mila Djukanovica.

Iako je Klinton odbio da govori s istog balkona (prelepe zgrade Pravnog fakulteta) s kojega se Tito obratio Slovencima 1945. godine, sva dogadjanja oko njega neodoljivo su podsecala na starog Marsala. Ili je to bilo zbog kise, koju su Beogradjani godinama prizeljkivali bas za 25. maj. Bilo kako bilo, trovrata blindirana limuzina (Bilija voze u Linkolnu, Tito je preferirao evropske mercedese), oko 1000 efbiajevaca i nesto malo vise slovenackih kolega, zastavice, namocena, freneticna masa... Bilo je dirljivo gledati kako bakice vriste ko siparice, jer se Bili, posle odrzanog govora upustio u masu i malo rukovao, sto je njegova karakteristika. Duz rute kojom se Klinton kretao bili su u pojasu od 50 metara odstranjeni svi automobili, a parkinzi obelezeni plasticnim vrpcama. U posebnom satoru, smestenom na ulazu u ogradjeni Kongresni trg, rentgenima su pregledani svi namernici, koji su nekoliko sati cekali na Klintonov govor. sator sa rentgenima namesten je i na ulazu u slovenacki parlament.

Primer za Balkan

Vratimo se dolasku. Zvanicni deo posete obavljen je u roku od dva sata. Odvojena primanja kod Kucana, Drnovseka, predsednika slovenackog parlamenta Podobnika. Djukanovica u tom delu price nema. Sledi odlazak na Kongresni trg i obracanje masi s bine, posebno za tu priliku sklepane od dasaka. Bilija je puna cetiri sata cekalo nekoliko hiljada obozavaoca. Navodno se okupilo oko 30.000 ljudi, upola manje od broja koji su ocekivali organizatori. Neki tvrde da su kisobrani odavali utisak masovnosti, a da je uistinu sveta bilo mnogo manje; da se vecina uplasila stampeda, pa radije ostala kod kuce i dogadjaj pratila preko televizije. A i kisa je ucinila svoje. Flase vode pripremljene za slucaj velikih vrucina ostale su neotvorene. Ali zato su odlicno isle kisne pelerine. Neko preduzimljiv iz Mladinske knjige dosetio se da na ulicu postavi stand s pelerinama, koje su kostale tri marke, komad. Navodno su tokom nekoliko sati prodali 24.000 komada.

Razrajcana rulja je donekle iznervirala jednog od slovenackih policajaca u spaliru, te se u patriotskom nadahnucu obrecnuo: "Sta ste navalili? Pa i on je samo covek!" I dodao da masa nikada nije tako freneticno celivala koga od domacih, ni Kucana, Drnovseka, Jansu... Pljustalo je kao iz kabla. Spikerka je najavila domacine, od Vike Potocnik, gradonacelnice Ljubljane, nadalje, vec je prozvala i Drnovseka, Kucana i Klintona, masi je zastao dah - ali njih nije bilo. ekali su da obezbedjenje vrati Drnovseka na pravi put, posto se izgubio iza kulisa. Najbolji deo je usledio kada su Drnovsek i Kucan, posle najave, stali uz bok Bila Klintona. Pitanje prestiza u drzavi izmedju predsednika drzave i vlade je u Sloveniji jos uvek veoma aktuelno; protokolarna pravila tu nisu preterano jasna, ali cini se da je Kucan presedanima isposlovanim tokom Klintonove posete konacno osigurao mesto prvoga po rangu. Ukratko, na bini su se gurali Kucanov i Drnovsekov ogromni kisobrani, pokusavajuci da ne smetaju Klintonovom. Obojica su se nasla u neprilici, nelagodno se smeskajuci. A onda je Kucan elegantno (i lukavo) sklopio svoj kisobran i jos uvek se smeskajuci stao ispod Drnovsekovog - koji je naocigled cele pastve ostao u veoma neprijatnom polozaju, drzeci kisobran obojici, sav zelen od jeda.

Devojka pored mene gubila je zivce: "Mora da je mnogo gresio, kad ovoliko pada, bas otkako je sleteo! Ima Boga!" Mladic uvijen u americku zastavu osinuo ju je pogledom i ocutao. Jer - Bil je u tom trenutku progovorio.

"Dobar dan!"

Zapravo, mozda je rekao i "dobEr dan", ali je onaj "e" ispao nekako kao "a", pa su neke kolege primetile da je Klinton Slovence (na trgu i pored malih ekrana) pozdravio - na srpskom. Ili hrvatskom, kako vam drago. Uopste, sav hepening sa organizovanim obracanjem naciji "u gostima" bio je unekoliko neuobicajen. Eksperti kazu da je americkom predsedniku ustrebalo malo bodrenja, pa makar na rubu brdovitog Balkana, kako bi poduhvat na Kosovu dobio priokus pobede. "Hvala vam za docek koji nikada necemo zaboraviti..." nastavio je na engleskom. I pomenuo uspeh Slovenije u gradnji slobode i blagostanja, posto se prva suocila i suprotstavila Milosevicevom rezimu "kada je pre osam godina napao vasu zemlju", te da u celom svetu narodi, pocev od Severne Irske pa do Bliskog Istoka zele da dostignu iste vrednosti - slobodu, demokratiju i blagostanje. Ali - te vrednosti su krhke i "...neprijatelji slobode se nadaju da nam nece uspeti, zato moramo da pazimo na svakom koraku. Moramo da se pridrzavamo osnovnog pravila - u savremenom drustvu nema mesta za rasnu i versku mrznju. To je bio razlog sto su slobodoljubive drzave zajedno ustale protiv Slobodana Milosevica; srpska vojska se povlaci s Kosova, medjunarodne trupe dolaze, albansko stanovnistvo se vraca; to je veliki dan za slobodu."

Potom se zahvalio Sloveniji za podrsku NATO savezu, usledilo je nekoliko toplih reci na racun slovenacke vojske, zaklinjanje u izgradnju demokratske Evrope i slicno. Klinton se jos jednom vratio na prilike u Srbiji, koja je, kako su kasnije ocenili komentatori svih znacajnijih svetskih medija, ocito bila centralna tema Bilovog govora, koji je bio kraci nego sto se ocekivalo: "zelimo da i Srbija postane deo nove Evrope, ali prvo mora da se oslobodi zlocinackog rezima Slobodana Milosevica. Mora da stupi na put kakav je izabrala Slovenija; ljudi moraju da prevazidju tradicionalne suprotnosti i da na temelju ljudskosti idu u buducnost..." Govor je okoncan pominjanjem slovenacke himne u kojoj je France Preseren zapisao da zeli svet bez ratova, svet u kome ljudi zive kao susedi, a ne kao neprijatelji. "Vasa vizija je i nasa vizija," zakljucio je Klinton, uz delirican odziv iz publike: "Jeeeaaah."

"Sva sam mokra, ali svejedno mi je. Klinton me je poljubio na obraz. Poljubio!" vristala je na popristu jos dugo posle Klintonovog odlaska odusevljena sredovecna gospodja. Gospodin pored nje je ponosno ponavljao kako je "zakasnio na Tita", ali "nije na Klintona".

Uklonjena Monika

Ako je Klinton (a jeste) izabrao Sloveniju za odskocnu pozornicu za poslednje obracanje Srbima, onda bi pod hitno morao da smeni one koji su mu isto savetovali. Izuzev ako nije hteo da izazove suprotan efekat. Jer, Ljubljana je za takvu rabotu los izbor. Gori od gradova u nekim komsijskim drzavama, uprkos sto se s njima dugo i krvavo ratovalo. Jer, zvanicna Ljubljana i Beograd vec osam godina igraju ping-pong od medjusobnog nepriznavanja i unisavanja, a Slovenija je ujedno jedina drzava u Evropi (i sire) koja sa SR Jugoslavijom i Srbijom nema nikakve odnose, ali zato mnogo nezaceljenih rana. Uostalom, Drnovsekova vlada se jos oktobra prosle godine pohvalila kako je otvorila koridor za NATO- ve bombardere prema Beogradu. Koji su, pola godine kasnije iskoristili slovenacki vazdusni prostor i bez preteranog gundjanja u ovdasnjoj javnosti, opoziciji ili medju tzv. nezavisnim intelektualcima, srucili smrtonosni tovar ne samo na vojne, vec i na civilne ciljeve. Obaska sto rezimski mediji u Srbiji ni dogadjaj ni Klintonov govor nisu pominjali i sto je Slovenija, koja je u permanentnoj dilemi je li na Balkanu (sagovornicima iz sveta se predstavlja "kao najkompetentniji poznavalac Srba"?!) ili zapravo deo "srednje Evrope, daleko od Balkana", sama sebe gurnula u sizofrenu situaciju - bila je upletena u sukobe, njena diplomatija i politicari u slucaju Srba reaguju ostrasceno i kao takvi prokockali su kredibilnost da igraju medijator izmedju "Srba i ostalih".

Bilo kako bilo, Klintonov govor su domacini prokomentarisali kao konacno svrstavanje Slovenije u evropske narode i definitivno odvajanje od Balkana, dok drugi doticni "citaju" nesto drugacije - da Slovenija jeste dobar primer prosperiteta za ratovima osiromasenu bivsu bracu. Na Balkanu.

Domacini i gosti su se posle govora povukli u predsednicke odaje, da se pripreme za "veoma formalnu veceru" u elitnom objektu dvorca na Brdu kod Kranja. Koji, uprkos denacionalizaciji, advokatima i pregovorima, nikada nije vracen vlasnicima, porodici Karadjordjevic. Zacudo, kisa je jenjala. Medjutim, pre nego sto je 120 zvanica stiglo (komentator na nacionalnoj TV Jurij Gustincicje primetio da je gostiju duplo vise nego sto protokol predvidja, pa su doneseni dodatni stolovi) uspaniceni agenti bezbednosti ucinili su poslednji napor da sacuvaju zivce visokog gosta - policajci su naterali vlasnika fitnes studija "Monika" da skine firmu, tj. reklamni pano. Da Bili ne bi bio nervozan.

Klinton i pratnja pojavili su se elegantni (ali ne u smokinzima, kako se ocekivalo). Pocelo se sa zdravicama. Predsednik Crne Gore sacekao je da se zavrsi vecera. (Specijaliteti kuce -predjelo: dimljena pastrmka s renom, jelo: govedina i teletina sa strukljima i zlikrofima, gibanica za desert, a od vina dva bela i teran.) Oko pola jedanaest uvece je obelodanjeno da su se cetiri predsednika (Klinton, Kucan, Drnovsek, Djukanovic) zatvorili u posebne odaje, da iza zatvorenih vrata u miru porazgovaraju. Sustina razgovora ostala je tajna, iako su akcenti procureli. Milo Djukanovic je trazio finansijsku pomoc i podrsku svojoj politici. Klinton je obecao. Dalje, Crna Gora zeli da bude direktan potpisnik Pakta stabilnosti. Ovo formalno nije, ali ce "de fakto" bitio potvrdjeno, isto kao sto je "de fakto" a ne formalno otvorena i prva crnogorska ambasada u svetu - na Resljevoj ulici br. 40, u Ljubljani.

Razmatrane su i opasnosti koje vrebaju aktuelne crnogorske vlasti (mogucnost destabilizacije od strane Jugoslovenske vojske - konkretno, Druge i Trece armije, te saveznih jugoslovenskih organa). Na direktno i nedvosmisleno pitanje - kako bi SAD ocenile napore za realizaciju nezavisnosti Crne Gore - od strane Klintona je, bar za sada, stigao negativan odgovor, posto njegova administracija u ovom momentu, kada sredjuje situaciju na Kosovu, ne zeli dodatne komplikacije u Crnoj Gori. Osim toga, Podgorica je, kao pokretac demokratskih reformi (kako Djukanovicevu platformu ocenjuju zemlje Zapada) vaznija unutar jugoslovenske federacije. U tom smislu su saveti americkih zvanicnika bili skoncentrisani na prenos nadleznosti sa saveznog na republicki nivo, sto ce reci u pravcu konfederalizacije Jugoslavije.

Klinton je narednog jutra rano otisao iz Slovenije za Makedoniju, a g. Milo Djukanovic se zadrzao da obavi dodatne razgovore sa gostiteljima, pre svega predsednikom Kucanom. Obe posete su za Ljubljanu svakako veliki, pa i istorijski dogadjaj. Prvo, zato sto je Ljubljana Americi ponovo istakla svoju zelju da udje u istoriju kao organizator neke nove "Balkanske konferencije" na temu okoncanja svih ovdasnjih ratova, uprkos tome sto je kandidatura za takav skup vec snasla Sarajevo, koliko narednog meseca. Zato nisu zanemarljivi politicki (dolaskom Klintona je Slovenija konacno postala vidljiva na karti sveta - pateticno je uzdahnuo jedan od slovenackih zvanicnika) a posebno ekonomski dometi posete predsednika SAD. Jos u govoru je Klinton pozvao svoje zemljake "da zanemare kisu" i da "dodju u ovu lepu zemlju". Na CNN-u se vec isticu kandidature brojnih americkih preduzeca (od Motorole, koja zeli da bude vodeca sto se tice komunikacija, nadalje) za ucesce u "obnovi Kosova" i regije (tu je Srbija izuzeta dokle god je Milosevicev rezim na vlasti - "nece dobiti ni peni", rece Klinton u Kelnu) da ih i ovoga puta ne bi pretekle evropske, posebno nemacke firme "kao sto je bio slucaj u Hrvatskoj i Bosni". Sezona je otvorena. Sve ostalo je vec vidjeno.

Svetlana Vasovic (AIM, Ljubljana)