``NE VERUJEM``

Izbeglice

AIM, PODGORICA, 23. 6. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

...`` Moze meni da prica i obecava neko sta god hoce...ne verujem mu uopste jer ja se vracam tamo. Nemam nikakvu sigurnost, uvece nam iskljuce svetlo i cele noci je pucnjava, a ni jedan Srbin nema oruzja, nema ni milicije ni vojske", kaze Zorka Stosic iz Obilica jedna od nekoliko hiljada osoba u Nisavskom okrugu koje se prema zvanicnim izvorima nazivaju raseljena lica sa Kosova. Ovdasnji gradjani vec navikli poslednjih godina na automobile sa punim prtljaznicima i natovarene traktore ovakva "lica" jednostavno zovu nevoljnicima ili jos preciznije izbeglicama sa Kosova.

Upravo te osobe koje su proteklih godina uglavnom sluzile raznim politickim strankama a posebno vladajucim, za dokazivanje patriotizma, poslednjih dana glavni su protagonisti srpske virtualne stvarnosti. Ovog puta sluze za dokazivanje narodu da rezim nije zaboravio te ljude i da je nakon pobede nad Zapadnom alijansom, ucinio sve da im obezbedi siguran povratak na svoja "vekovna" ognjista na Kosovu naravno ne govoreci o tome zasto su oni nakon pobede morali da napuste Kosovo. Kao dokaz da je rezim uz narod sa Kosova, posluzili su republicki i savezni ministri koji su se poslednjih dana nasli u ulozi turistickih vodica i "hrabro" predvode kolone nevoljnika koje se vracaju na Kosovo.

"Ne verujem ja nikome. Poverovala bi im kada bi ziveli sa nama makar mesec dana i delili nasu sudbinu", kaze Zorka Stosic, nevoljno ulazeci u autobus u opstini Merosina odakle je juce krenula prva kolona onih koji su svestranu pomoc policije i drzavnih medija odlucili da se vrate na Kosovo."Kako cemo da prodjemo tek cemo videti", kroz zube kaze Miodrag Mazic iz Kline.

Srbi sa Kosova koji su svojim natovarenim automobilima i traktorima kvarili pravilne kolone vojske i policije, u Nisavski okrug poceli su da stizu uporedo sa snagama bezbednosti koje su se povlacile iz juzne srpske pokrajine. "Ostavila sam palatu u Urosevcu, gde cu sada i kako cu. Ma trebamo svi pred Skupstinu pa da od onih gore trazimo da nam nadju krov nad glavom", kroz plac kaze starija srpkinja sa Kosova u restoranu motela Nais pored Nisa koji je pretvoren u prihvatni punkt Crvenog krsta."Ma svi znamo glavnog krivca, pred njegovu kucu da idemo", predlaze njen sapatnik dok se sa improvizovanih lezaja u restoranu uz plac dece cuje jos jedino rec - izdaja."Prodati smo...sta vise da ti kazem", procedjuje kroz zube momak koji ne zeli da se predstavi, a o povratku jednostavno ne razmislja jer "previse je zle krvi dole".

Prema podacima Okruznog staba civilne zastite za Nisavski okrug, koji je prvi put progovorio o izbeglicama sa Kosova tek kada je otpocela akcija njihovog povratka, na podrucju tog okruga privremeni smestaj naslo je 3039 osoba. Prvih dana iseljavanja Srba sa Kosova prema podacima niskog Crvenog krsta kroz prvi krug prihvatnih punktova u Beloljinu, Vranju, Blacu i Novom Pazaru proslo je 6.500 osoba, uz napomenu da je njihov dolazak na punktove Crvenog krsta dobrovoljan jer "oni su gradjani SRJ i niko nema pravo da ih usmerava ili zadrzava na putu".

Pravo gradjanima sa Kosova da se slobodno krecu krajem protekle sedmice ipak je uskraceno kada je kolona tih nevoljnika koja je prema recima ocevidaca bila duga desetak kilometara, zaustavljena u blizini Beloljina u Toplickom okrugu. Iz te kolone oko 50 automobila probilo se do Merosine gde su je opet blokirale snage policije."Citave noci smo proveli na kisi, jednostavno nam kazu da ne mozemo dalje jer je takvo naredjenje. Ovo je sramota... malo im je bilo sto su prodali Kosovo pa sada kao da i nas zele da pobiju kao nemile svedoke", kaze jedna zena drzeci u rukama placljivog malisana. Prema njenim recima u Kosovu Polju su joj ostali i muz i sin, a ona sa unucima pokusava da se probije do Nisa.

Kolona izbeglica duga nekoliko kilometara zaustavljena je od strane srpske policije, pre neki dan i na Ibarskoj magistrali u blizini Kraljeva. Pregovori su trajali nekoliko sati i posle pretnji, psovki, i molbi policijske barikade su uklonjene. Iscpljeni i iskisli ljudi sa porodicama i stvarima natovarenim na traktore, zaprezna kola ili automobile, koji su se u proteklih tridesetak sati probijali do centralne Srbije, sa Ibarske magistrale su ipak usli u Srbiju. Gde su niko ne zna.

"Povratak nasih ljudi na Kosovo je od velike vaznosti, jer upravo ovih dana pocinje da se radi na civilnoj implementaciji sporazuma u kojima ce se resavati pitanja od zivotne vaznosti za nase ljude na Kosovu. Srpsko stanovnistvo svojom brojnoscu doprinece da se ta prava regulisu u nasu korist", pojasanjava razloge povratka na Kosovo, republicki ministar pravde Dragoljub Jankovic, zaduzen za vodjstvo prve kolone povratnika iz Nisavskog okruga.

Pokusavajuci da objasni novinarima da je povratak Srba na Kosovo sasvim bezbedan, savezni poslanik JUL-a Sladajana Stamenkovic je pre neki dan u Nisu rekla da prema poslednjim informacijama u Pristini citav dan nije bilo incidenata."U Pristini je bezbednost u poslednjih pet dana 50 puta veca nego sto je bila u periodu pre i za vreme agresije",objasnila je ona pohvalivsi uspeh KFOR-a koji je nivo bezbednosti u glavnom gradu Kosova podigao na nivo kakav nikada u toj pokrajini nije vladao dok su o redu i miru brinuli domaci organi bezbednosti.

Za razliku od izbeglica cije bekstvo sa Kosova se na drzavnim medijima sakrije kad kod je to moguce, KFOR je u pozitivnoj konotaciji u prilozima RTS sve cesci faktor stabilnosti i mira u Pokrajini.

Prema poslednjim podacima UNHCR-a Kosovo je napustilo vise od 69 hiljada Srba i Crnogoraca. Ovdasnje vlasti i humanitarne organizacije cak i ne objavljuju podatke o izbeglicama sa Kosova. Medjunarodne organizacije upozoravaju da se broj izbeglica medju kosovskim srpskim i crnogorskim zivljem svakodnevno povecava, da su grupisani u Nisu, Kraljevu, Kragujevcu i Leskovcu u gradovima gde je stopa nezaposlenosti visoka, gde su zalihe hrane na izmaku i gde uslovi za bilo kakav smestaj gotovo i da ne postoje... Viskoi komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija je u ove gradove uputio i prve posiljeko pomoci u hrani, cebadima, lekovima, satorima ...

Zoran Kosanovic (AIM)

antrfile

Bliski susret sa par stotina kosovskih izbeglica Beogradjani su imali tek pocetkom ove nedelje, kada su u dva navrata Srbi i Crnogorci sa Kosova pokusali najpre ispred Savezne skupstine a potom i Terazijske cesme da javno na ulici zatraze garancije od ovdasnjih vlasti za bezbedan povratak svojim kucama u Pokrajini. Brzom intervencijom policije skup je zabranjen a izbeglice primorane da se razidju. Bilo je i neprijatnih scena i nelagode posto su se akteri ovog skupa policija i izbeglice prepoznavali kao ucesnici odbrane svete srpske zemlje. Dvojica kosovskih Srba cak su osudjeni na po trideset dana zatvra od beogradskog sudije za prekrsaje zbog remecenja javnog reda i mira i neprijavljivanja boravista. Bez logisticke podrske Beogradjana demonstracije su brzo zavrsene a izbegli sa Kosova su otisli put kuca svojih beogradskih rodjaka, tiho i gotovo krisom kao sto su i dosli u Srbiju.

Jedan od njih, inzenjer iz Pristine nam je rekao da im niko ne pruza nikakvu pomoc, da ih je narod uz put samo nemo posmatrao i da se osecaju izdanim. Pitali smo ga od koga:Od vlasti. Kada smo dolazili na kontra miting( ja nisam ali drugi jesu) da podrzimo Milosevica onda je bilo i autobusi i hrana i dnevnice. Danas komuniciramo samo sa policijom a pomoci i podrske niodkuda. Na Kosovu je strasno. Spasavali smo samo glavu... Nisu dobro prosli ni Albanci, ali njih su bar prihvatili tudji ljudi i zemlje. A nas danas nece ni nasi. Nisam nikome ucinio zlo, ali sada ne znam gde cu i sta cu...

Zoran Kosanovic (AIM)