Lov na izdajnike

Posleratna Srbija

AIM, PODGORICA 22. 6. 19990 (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Na isteku druge nedelje NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 6. aprila, beogradski dnevnik "Politika ekspres" objavio je komentar Miroslava Markovica pod naslovom "Curuvija docekao bombe". Komentar je procitan u udarnom u TV Dnevnku Radio televizija Srbije (RTS) dan pre objavljivanja. Zapazajuci da su "u ovoj situaciji mudro zacutali svi oni koji su jos od pre Kosova, dok je ludilo Novog svetskog poretka u krvi rasturalo prethodnu Jugoslaviju, znali da su Srbi iskljucivi krivci i, kao takvi, treba da budu kaznjeni", komentatator "Politike ekspres" pozvao se na misli i reci dr Mirjane Markovic, koja je novembra

1. govorila o "perfidnosti izdaje". Objasnjavajuci kako "izdaja nije uvek i neizostavno bila direktna i brutalna", predsednica Direkcije Jugoslovenske levice (JUL) dodala je, navodi komentar: "Kao sto je, na primer, meni izgledala pre neki dan kada mi je u JUL-u vlasnik jednog beogradskog dnevnog lista rekao da podrzava SAD u njihovoj zelji da bombarduju Srbiju i da ce to bombardovanje Srbe nauciti pameti". Da citaoci ne bi ostali u nedoumici ko je taj izdajnik, "Politika ekspres" odmah u nastavku dodaje: "Rec je, dabome, o Slavku Curuviji..."

Pet dana kasnije, Slavko Curuvija ubijen je u ulazu zgrade u kojoj je stanovao. Sudeci po objavljenim detaljima i izjavama svedoka, ubistvo su obavili profesionalci. U proteklih deset nedelja nije bilo izvestaja o toku i rezultatima istrage. Po tom otsustvu vesti i rezultata istrage, ubistvo vlasnika i osnivaca "Dnevnog telegrafa" i nedeljnika "Evropljanin" - prvi takav slucaj u istoriji srpskog novinarstva - ne razlikuje se od mnogih ranijih, na primer ubistava zamenika ministra unutrasnjih poslova Radovana Stojicica Badze ili visokog funkcionera JUL-a, Zorana Todorovica Kundaka. Ipak, sustinsku razliku cini pomenuti novinski komentar, koji je i sam Curuvija - ako je tacno da ga je prokomentarisao recima: "Svaka budala sad ima dozvolu da me ubije. Ali, ako je neko resio da me ubije, ne vredi mi da bezim nigde" - shvatio kao presudu.

U epskoj tradiciji izrasloj na Kosovskom boju, kljucno mesto zauzima predvidjanje izdaje i otkrivanje potencijalnog izdajnika. U "Knezevoj veceri" uoci bitke, za sutrasnje izdajstvo se medjusobno sumnjice Milos Obilic i Vuk Brankovic. Kao dramski element, taj sukob savrseno priprema kasnije pesnicko objasnjenje poraza s jedne, i zrtvovanja, sa druge strane. Van literature, pitanje izdajstva i "izdajstva" medju Srbima verovatno nije frekventnije no u drugim narodima, ali je u poslednjih desetak godina - mada mozda ne u vezi sa obelezavanjem 600. godisnjice bitke na Gazimestanu 1989. - politicka manipulacija "izdajom" postala sastavni deo javnog nastupa ne samo srpske levice i desnice, da bi sa ubistvom Slavka Curuvije dostigla doslovno zastrasujuce razmere.

BESKRAJNA VECERA

Uprkos zvanicno i nezvanicno proklamovanom jedinstvu u odbrani zemlje, lov na "izdajnike" trajao je za sve vreme NATO bombardovanja Jugoslavije, a nastavljen je i po njegovom okoncanju. Medijski "ukinuta" od prvog dana bombardovanja, opozicija vladi narodnog jedinstva - kako samu sebe naziva koalicija socijalista, JUL-a i Seseljevih radikala - mogla se pominjati samo u kontekstu sumnjicenja za izdaju. Medju prvima su se na udaru nasli Zoran Djndjic, predsednik Demokratske stranke (DS), kao "pobegulja" koja se sklonila u Crnu Goru, i njegov "domacin", crnogorski predsednik Milo Djukanovic. Posle takvih i slicnih optuzbi za "saradnju u izdajnickoj raboti", sutradan bi se ispred beogradskog sedista Demokratske stranke obicno okupljale grupice gnevnih gradjana. Neobicna mesavina borbene omladine i ne manje borbenih starica i staraca zasipala je zgradu jajima, jagodama i kamenicama, izvikujuci, noseci ili ispisujuci parole "Izdaja Srbije", "Peta kolona", "Djindjic izdajnik" , "Ubicemo Djindjica" i slicne. Slobodan Vuksanovic, potpredsednik DS, ocenio je te napade kao "rezultat poziva na linc koji svakodnevno emituje RTS", a u zvanicnom saopstenju stranke receno je da "vandalski napad na sediste DS u Beogradu potvrdjuje nameru rezima da u narednom periodu zabrani rad DS i drugih opozicionih stranaka, nezavisnih sindikata i udruzenja gradjana. Ovaj napad pokazuje da je rezim spreman da izazove i gradjanski rat kako bi se po svaku cenu odrzao na vlasti".

Jedan od povoda "spontanim" osudama "izdajnika" bila je majska izjava Mila Djukanovica i Zorana Djindjica o novoj strategiji za Jugoslaviju koja bi, umesto dosadasnjeg saniranja posledica kriza, trebalo da bude okrenuta buducnosti. Pretpostavke za to su uspostavljanje demokratskih politickih struktura, ubrzana ekonomska obnova i intenzivna regionalna saradnja, a uslov smena sadasnje nedemokratske vlasti. U tom smislu potrebno je konsolidovanje demokratskih snaga u okviru Saveza za promene, stvaranje uslova za slobodne i fer izbore u Srbiji i Jugoslaviji, konkretne garancije medjunarodne zajednice da ce pomoci ekonomsku obnovu i evropsku integraciju demokratske Jugoslavije, izolacija nedemokratskih snaga i uspostavljanje posebne komisije OEBS koja bi pratila politicke transformacije Jugoslavije.

SIRENJE SPISKOVA

Prvo sto po ovom predlogu treba uciniti - "pre zavrsetka rata jasno saopstiti da plan demokratske i ekonomske obnove predstavlja zvanicni i obavezujuci stav medjunarodne zajednice prema jugoslovenskoj krizi" - nije ucinjeno. Umesto toga, medjunaordni planovi obnove fokusiraju se na Kosovo, dok se za Srbiju predvidja samo humanitarna pomoc. S druge strane, Slobodan Milosevic je vec proglasio otvorenim radove na obnovi zemlje podizanjem mosta preko Dunava kod Beske i izgradnjom stambenog bloka u Aleksincu; u medjuvremenu, vojska je vec postavila nekoliko pontonskih mostova na kljucnim saobracajnicama, a savezna i srpska vlada formirale su Direkcije za obnovu, predvodjene istim onim formama koje su se u proteklih desetak godina proslavile "brzim prugama", Europolisom, izgradnjom kineske cetvrti i slicnim poduhvatima za naredni vek. I, naravno, lista izdajnika se siri.

U najnovijem talasu, na celu su i dalje Milo Djukanovic i Zoran Djindjic. Osudi crnogorskog predsednika u medjuvremenu se pridruzio Patriotski savez Vasojevica iz Bijelog Polja, koji ceni da je susret Bila Klintona i Mila Djukanovica u Sloveniji "definitivni pecat na svu izdaju i sramotu koju crnogorski rezim cini sopstvenom narodu". Socijalisticka narodna partija (SNP) Crne Gore, koju vodi nekadasnji Djukanovicev saradnik, sad predsednik jugoslovenske vlade Momir Bulatovic, ocenjujuci da je " crnogorski rezim, koji je svojom politkom doprineo agresiji SAD i NATO na Jugoslaviju" sada, "umjesto da pokusa da opere obraz od stida zbog svog ukupnog ponasanja, posebno tokom agresije na nasu zemlju, samo nastavlja paktiranje sa Amerikom i njenim satelitima u cilju definitivnog raspada sopstvene drzave".

"Nova lica" na listama izdajnika obelodanile su "Vecernje novosti" 17. juna, posle sastanka americkog specijalnog izaslanika Ricarda Gelbarda sa Milom Djukanovicem u Herceg Novom. Tom prilikom odrzan je i skup lidera vanparlamentarnih srpskih stranaka koji su, prema navodima "Vecernjih novosti", pripremili bivsi jugoslovenski premijer Milan Panic i bivsi direktor RTS Dusan Mitevic, a prisustvovali su mu Vuk Obradovic, Zoran DJindjic, Vladan Batic, Zoran Zivkovic i "jos nekolicina odabranih" . Rec je o jedinoj opozicionoj grupaciji - uz dosta muka formiranoj od onoga sto je ostalo posle raspada koalicije "Zajedno" 1997. godine - koja je do pocetka NATO bombardovanja pokazivala znake rasta svog, inace nevelikog, politickog uticaja. Inace, pristup Socijaldemokratije Panicevom Savezu za promene njen lider, general bivse JNA Vuk Obradovic, naknadno je platio optuzbom za izdaju (vojnih tajni) jos u vreme raspada SFRJ.

Sudeci po "Vecernjim novostima", Vuk Obradovic je na pomenutom sastanku kritikovao Milana Panica "sto deluje iz inostranstva, kao nekakva emigraciona vlada, a mi u zemlji rekao je ``nemamo para ni za putovanje ni za akcije". Na to je Panic "na trenutak napustio skup, otisao do Gelbarda, ubrzo se vratio i saopstio Obradovicu da ce za delovanje protiv drzave biti obezbedjeno - devet miliona dolara". Dan kasnije, Bulatovicev SNP saopstava da je "dvorsku ludu na tom profiterskom balu igrao americki biznismen srpskog porekla Milan Panic", da su se Gelbardu, osim vec pomenutih lidera srbijanske opozicije, "poklonili gospoda Milo Djukanovic i Novak Kilibarda", a da je ukupna suma veca i iznosi 14 miliona dolara: 9 "za delovanje protiv nase drzave" a 5 "za obaranje drzavnog rukovodstva Jugoslavije". Istog dana, osudama ucesnika su se prikljucili socijalisti Nisa - tvrdnjom da su lokalne opozicione vlasti od pocetka "bile u funkciji interesa stranih mentora", i Savez udruzenja boraca Narodnooslobodilackog rata Beograda, porukom da "jugoslovensko jedinstvo niko nece srusiti, a kvislinska vlast nece biti uspostavljena ... zato izdajnici i petokolonasi moraju biti osudjeni i kaznjeni".

SVRHA I SMISAO

Najzad, na listi "izdajnika" nasao se i - Sinod srpske pravoslavne crkve (SPC), na celu sa patrijarhom Pavlom. Presudu je 17. juna potpisao generalni direktor JUL-ovske "Borbe", dr Zivorad Djordjevic, ispod komentara pod naslovom "Sluge politickih vazala". Kljucna tacka optuzbe je da se "vrh SPC sve manje bavi vernicima i crkvenim delatnostima, a umesto bozje, draza im je volja ovdasnjih poliitckih vazala i na ovom narodu vec isprobane namere surovih agresora", tojest da vrhovi SPC "vape za promenom ove, od naroda legalno izabrane vlasti, i traze nove ljude prihvatljive za medjunarodnu javnost. Retorika "Borbinog" generalnog direktora je ubistvena: Sinod - koji je na vanrednom zasedanju sredinom juna zatrazio promenu vlasti cija je politika dovela do katastrofe - nije sacekao "bar da se osusi krv i ohlade lesevi nevino ubijenih gradjana ove zemlje, pa da onda svoje vazalstvo ponude politickim vazalima" a, umesto "da budu uz svoj narod na Kosmetu, patrijarh Pavle i Sinod ucestvuju u hajci na legalno izabranu vlast, uz bok NATO-ubica, kako bi uz njihovu pomoc - dakle silom - ponizili ovaj narod i doveli na vlast neke prevrtljivce i vecite gubitnike na izborima". I tako dalje, i tome slicno. Ni "Borba" ni njen generalni direktor nisu komentarisali patrijarhovu odluku da se preseli u Pec i tamosnju Patrijarsiju, u pokusaju da uz pomoc lokalnog svestenstva spreci jos jedan srpski egzodus sa Kosova i Metohije.

U takvom galimatijasu od izdajnika predvidljv je i verbalni haos u kom portparol JUL-a i direktor Radio-Jugoslavije Ivan Markovic povodom "grupe necasnika" okupljene oko "uglednog petokolonasa" Milana Panica i "dousnika i sluge Novog svetskog poretka" Dusana Mitevica, kategoricki tvdi da "nikada nije bilo vecih izdajnika ni veceg jedinstva naroda". Kad je deo tog jedinstvenog naroda panicno krenuo za vojskom sa Kosova, ministar u srpskoj vladi Branislav Ivkovic porucio mu je da "sad, odlazak sa ovih prostora je direktna izdaja".

Strah da ce "narod izdati" poznat je u istoriji autoritarnih rezima. Medjutim, ako je suditi po zahuktalom raskrinkavanju, virus "izdaje" se siri Jugoslavijom i Srbijom. Neki analiticari srpske politicke scene protumacili su Draskoviceve istupe pre (i posle) izbacivanja iz savezne vlade kao (pre)rano zapocetu izbornu kampanju, kao sto su i radikalski "raskid" koalicije sa socijalistima i JUL-om posle potpisivanja povlacenja sa Kosova videli kao potez izbegavanja odgovornosti za politiku koja je do NATO intervencije dovela. I jedni i drugi zdusno su radili na otkrivanju "izdajnika" i "unutrasnjih neprijatelja". Izlazak radikala iz republicke vlade sprecen je uredbom predsednika Srbije Milana Milutinovica, po kojoj u ratnom stanju nema podnosena ostavki. Prognoze o tome kako ce biti "prevazidjena" kriza vlade posto ratno stanje bude ukinuto krajem juna, kako se ocekuje, tesko je davati. Nije nemoguce da se i Seseljevi radikali nadju u izdajnickoj kozi. S druge strane, ocigledno je da pocetak obnove zemlje, uz "izdajnike" medijski ubedljivo najzastupljenija tema od prekida rata, ima za svrhu ucvrscivanje socijalisticko-julovskog rezima u Srbiji. I, takodje, "rasciscavanje" terena za redovne izbore: ako ne bude velikih iznenadjenja, oni ce biti odrzani tek krajem 2000. godine. U ovom trenutku, planirani tajming stabilizacije stanja na Kosovu ponovo, po ko zna koji put u proteklih nekoliko godina, stavlja medjunarodnu zajednicu u polozaj zastitnika Milosevicve vlasti.

Aleksandar Ciric (AIM)