PAX AMERICANA NA BALKANU

Pitanja nakon rata na Kosovu

AIM Tirana, 22.06.1999

Prvo i najprirodnije pitanje bilo bi: Ko je dobio rat?

Svi su proglasili pobedu: Solana u Briselu, Klinton u Washingtonu, Jeljcin u Moskvi, Milosevic u Beogradu, OVK na brdima Kosova. Vatromet pobede se cuo i u Tirani.

Naravno, nisu svi pobedili, ipak i oni koji su pobedili ucinili su to delimicno, a i oni koji su pobedjeni nisu pobedjeni definitivno.

U jednom istrazivanju TV mreze CNN, 60 odsto ispitanika odgovorilo je da rat nije niko dobio.

Da li je sporazum u Beogradu privremeni kompromis ili definitivno resenje? Da li je to samo exit iz konflikta ili kapitulacija? Ili, na kraju krajeva, jednostavno pax americana?

Stvari nisu nikada sasvim jasne na Balkanu. Nakon mira Kosovo ostaje pod formalnim suverenitetom Beograda, ali pod de facto protektoratom NATO.

Kosovske izbeglice koje zure da se vrate svojim kucama na Kosovu ne pitajuci za mine, tesko da pomisljaju da ce ponovo morati da se snabdeju pasosima na cijem zaglavlju ce pisati cirilicom "Savezna Republika Jugoslavija". Cak, za razliku od "mira u Rambujeu", " beogradski mir " formalno ne ostavlja nikakav otvoreni izlaz za referendum na kojem bi se iskazala politicka volja Albanaca oko njihove buducnosti. Bez obzira na to sto su dobili manje od onoga sto traze, nezavisnost, Albanci Kosova su opet pobednici, bez obzira sto je cena koju su platili za ono sto su dobili veoma visoka.

U stvari, Albanci sa Kosova su dobili Kosovo u meri u kojoj ga je Srbija izgubila. To je razlog sto Albanci gledaju na NATO trupe kao na oslobodioce i saveznike. Albanska stampa u Pristini i Tirani opisala je ulazak trupa Alijanse ( cesto se jednostavno kaze saveznickih trupa) na Kosovu, kao kraj srpske vladavine nad Kosovom, cak su ga smatrali i najvecim dogadjajem u istoriji Albanaca od stvaranja nezavisne albanske drzave 1912. godine.

Albanska zastava vec danima je podignuta na obe strane granice izmedju Albanije i Kosova u Morini. Uporedo sa kosovskim izbeglicama ka Prizrenu se uputilo i stotine gradjana sa severa Albanije koji po prvi put od Drugog svetskog rata imaju mogucnost da posete Prizren udaljenog svega 30 kilometara. Ono sto su Albanci smatrali poslednjim berlinskim zidom u Evropi izgleda da je pao. Albanci i ovaj elemenat dozivljavaju kao pobedu.

Bilo kako bilo, veliki gubitnik ovog rata je Milosevic koji je, bez obzira na fanfare koje odjekuju u Beogradu, primoran da se preda. Moze se tesiti samo time sto se nije i definitivno predao, dakle sto je Kosovo i dalje na papiru deo Jugoslavije, ali zaboravljajuci da on sam nikada nece moci tamo da kroci, ne samo zbog toga sto bi ga Albanci docekali kamenjec, vec bi ga vojnici NATo okovali i poslali u Hag. Ono sto je odbio da potpise u Avenue Kleber, Milosevic je odbio da potpise pod vojnim satorom u Kumanovu, pokazujuci jos jednom da poznaje samo jezik sile.

NATO i Zapad uopste, imaju razloga da se u vecoj meri osecaju pobednicima. NATO nije izgubio ni jednog vojnika tokom 11 nedelja rata. Za one koji su verovali da je ovo jedan eticki rat, dakle rat za odbranu principa i vrednosti danasnje civilizacije, rezultat je da je Zapadna alijansa uspela da kazni Balkanskog Kasapina i da nametne svoje principe. Za one koji su verovali da je to rat za interese, rezultat je da su SAD i zapadne sile uspele da instaliraju medjunarodni protektorat na Kosovu i svojevrstan protektorat senku nad citavim regionom.

Sto se Rusije tice, ona je i dobila i izgubila nakon 77-dnevnog rata i potpisanog mira. Rusija se ponovo vratila na scenu kao svetska sila posebne tezine, ali njen profil sve vise lici na profil rivala Zapada, a ne njegovog partnera. Ako je Jeljcinu bio potreban aerodrom u Pristini da bi ga upotrebio kao kartu prestiza u ocima ruskih komunista i nacionalista, to bi bilo samo pola zla. Medjutim, ako je 200 ruskih vojnika urgentno poslato prema Pristini u nadi da bi se tamo mogle ponoviti scene Berlina posle podizanja zastave na Raihstagu, izgleda da je racunica bila pogresna.

Drugo pitanje: Ko ce vladati na Kosovu?

Bez obzira da li ce se zvati autonomijom, u stvari vladavina na Kosovu ce biti dugorocni protektorat. Autonomije po pravilu nisu proizilazile iz krvi i nasilja, vec usled kompromisa strana u konfliktu, sto u ovom slucaju nedostaje. Ne zna se za ijedan postignuti kompromis ili sporazum izmedju Albanaca i Srba, ako iskljucimo bezvredni dokument koji je potpisao Rugova, u vreme njegovog zatocenistva, aprila meseca sa Milutinovicem.

Prvi odgovor na pitanje ko ce vladati Kosovom bio bi: OUN I NATO. Bez obzira sto se jos uvek ne zna ime " Westendorfa Kosova" van svake sumnje je da ce on biti prvi tamosnji autoritet. Politicka vlast na Kosovu, vodjena od Rugove, Thacija ili nekog drugog, u izvesnom smislu bice opet nekakva " paralelna vlast", ili vlast senka medjunarodne administracije.

Medjunarodni protektorat nad Kosovom potreban je iz tri razloga. Prvo: da bi se Albanci zastitili od Milosevicevog rezima. Drugo: Da bi se zastitili Srbi sa Kosova od moguceg albanskog revansa. I trece: da bi se izbegli moguci sudari izmedju raznih albanskih rivalskih grupa. Bez obzira na to da li ce ili ne u mandatu KFOR-a ili buduce medjunarodne administracije na Kosovu biti fiksirani ovi termini, to ce ipak biti sadrzina medjunarodnog protektorata nad Kosovom.

Medju Albancima na Kosovu danas se postavlja pitanje: Rugova ili Thaci. U stvari, svi su izgledi da ce se stvari kretati u pravcu: Rugova i Thaci, bez obzira na zategnute odnose medju njima. Delimicno ce se ova dilema resiti u glasackim kutijama, kada izbori budu organizovani, ali delimicno formule Zapada ce biti odredjujuce.

Izgleda da u aktuelnom trenutku Thaci i OVK imaju prednost i uzivaju vise popularnosti medju Kosovarima koji na ulicama Pristine skandiraju OVK. Rugova kasni na povratku kuci, sto kako izgleda nije tako lako nakon rukovanja sa Milosevicem. i na medjunarodnom planu, cini se da je Rugova bio u senci poslednjih dana.

Ali, ni NATO a ni zapadne kancelarije nemaju akutne probleme sa Rugovom, vec nasuprt sa Thacijem. Posle ulaska NATO na Kosovo i odlaska ne samo srpskih trupa vec i Srba sa Kosova, uniforme OVK i njeni kalasnjikovi na putevima Kosova smatraju se suvisnim, cak i problematicnim. Sporazum potpisan izmedju OVK I KFOR-a, svi su izgledi da nece ici glatko. Nije poznato koliko ce obicni vojnici ili pak lokalni komandanti OVK biti saglasni da se odmah odvoje od oruzja.

Trijumfalisticki mentalitet koji je kod Albanaca kao i kod svih balkanaca veoma snazan, ne dozvoljava lako odvajanje od oruzja Medjutim postoji opasnost da se nakon gasenja pobednicke euforije deo boraca OVK ne zadovolji onim sto je postignuto, vec nastave traziti nezavisnost. I ako je za pola pobede bilo potrebno oruzje, onda je ono potrebno i za njen drugi deo ili za potpunu pobedu.

Zato, NATO ce nastaviti da pregovara sa OVK, ali ce je i obuzdati. Jedno se moze tacno predvideti: OVK transformisana u politicku snagu, zasigurno ce biti znacajan faktor vladavine na Kosovu sutrasnjice. Vladanje samo OVK, sa Rugovom u opoziciji donelo bi doze opasnog revolucionarizma, neprihvatljivog ne samo za Zapad, vec i same Albance na Kosovu. U ovom slucaju ne bi bio mali broj onih koji bi videli na Kosovu revolucionarnu vlast u senci NATO.

S druge strane, samo vladavina Rugove, bez OVK, doprinelo bi da sve izgleda kao nekakva opereta proslosti a za neke kao svojevrsni kolaboracionisticki rezim. Ne zaboravljajuci ni cinjenicu da jei devetogodisnja Rugovina vlast, bez obzira sto je bila u senci, ipak bila daleko od demokratske. Rekao sam i ranije da balkanski Gandi nije bio u toj meri gandisticki kada je rec o tretmanu njegovih politickih protivnika. Medjutim, govoreci u realisticckim terminima, ne moze se zamisliti da borci slobode, svakako pobednici koji su se rodili kao opozicija i dalje ostanu u opoziciji.

Povratak kosovskih politicara u Pristinu razmesta albanski politicki teatar iz Tirane ili zapadnih glavnih gradova u Pristinu. Politicka debata ce svakako biti vruca. Ali, moze se ocekivati da ce mesto ostre konkurencije zauzeti kompromis zajednickog vladanja, sto bi moglo biti nametnuto s polja.

Trece pitanje: Sta ce uraditi Albanija?

Ubrzano praznjenje izbeglickih kampova i povratak na Kosovo boraca OVK, ucinice da se Albanija oslobodi teskog bremena i vrati svojim unutrasnjim problemima.

Albanija iz rata na Kosovu izlazi sa poboljsanim medjunarodnm imidzom. Medjunarodna zajednica vidi Albaniju ne samo kao problem vec i kao partnera. Iako nece i dalje sluziti kao kamp za izbeglice, izgleda da ce Albanija i dalje ostati jedna velika baza NATO u regionu. Kosovske izbeglice sklapaju svoje satore, ali se to ne moze reci i za vojnike NATO koji izgleda ne pomisljaju da urade isto. Albanski aerodrom u Rinasu i dalje je pod kontrolom Alijanse.

Medjutim, treba priznati da se Albancima svidja kisobran NATO. Tokom posete Albaniji najviseg americkog vojnog zvanicnika, generala Seltona, premijer Majko je zvanicno zatrazio da NATO trupe ne odu iz Albanije. Americki odgovor je glasio da ce one ostati dok to bude bilo potrebno. Drugim recima, americko prisustvo u Albaniji ce se nastaviti ( verovatno ograniceno ), koliko bude trajao i protektorat NATO na Kosovu.

Razmestanje NATO trupa na Kosovu znaci i novo odredjivanje geopolitickih i geostrateskih ravnoteza u jugoistocnoj Evropi i Albanija ima svoju tezinu u tim ravnotezama. Vlada i opozicija dele ista gledista po pitanju prisustva NATO u zemlji i one nemaju nikakvih problema sa javnim mnjenjem ili pacifistima.

Naravno, bez obzira sto se o tome ne govori, zvanicna Tirana trazi nagradu za zrtve koje su Albanci podneli i za teret koji je Albanija imala tokom 11 nedelja rata. U stvari, ponude nisu nedostajale. Albanija je potpisala Pakt o stabilnosti na Balkanu i zajedno sa Makedonijom stalno se pominje kao prioritet ( posle Kosova ) u obnovi Balkana.

Ali, za obnovu Albanije trebalo bi da se prvo u zemlju vrati stabilnost i ponovo uspostavi javni red. Bice nemoguce da se poseta Stare Dame ostvari u haosu. Postoji bojazan da ce se unutrasnje politicke svadje, koje su se smanjile zbog krize na Kosovu ponovo raspaliti. Vlada premijera Majkoa dobila je siroke simpatije van zemlje, isto tako i medju kosovskim izbeglicama, medjutim njen autoritet u zemlji je diskutabilan. Opozicija vodjena od strane bivseg predsednika Berise odlucila je da se vrati u parlament koji je napustila pre godinu dana, ali je pojacala zahteve za organizovanje prevremenih izbora.

Ne bi trebalo iskljuciti mogucnost da se politicke svadje u Tirani transferisu, kao sto se to i ranije desavalo na politicki teren u Pristini i obratno. Rugova je definitivno odbio da poseti Tiranu sto nije proslo bez posledica. Berisha odrzava privilegovane odnose sa Bukosijem, a istovremeno je u ljutom neprijateljstvu sa Qosjom i teskim odnosima sa rukovodstvom OVK. Tirana ne krije da je njen biznis vezan za OVK, dok istovremeno zahteva da Bukoshijeve trupe koje se nalaze u Albaniji napuste zemlju.

Bilo kako bilo, rat je zavrsen. Sada se treba cuvati mira, rekao je Bertold Breht.

AIM Tirana

Remzi LANI