Jansina pomoc zavadjenoj braci

Trgovina smrcu

Dokumenti i svedocenja koje ovih dana objavljuju slovenacki mediji sve jasnije pokazuju pravu pozadinu afere oko slovenacke preprodaje oruzja Bosni i Hercegovini, te Hrvatskoj.

Ljubljana, 19.06.1999

Revija Mladina je nedavno obelodanila dokumente iz kojih se vidi sta sve su najodgovorniji ljudi iz Slovenacke vojske, MUP-a i Ministarstva odbrane svojevremeno prodali Bosni i Hrvatskoj. Ako cak i zazmurimo na fakat da trgovina ni u kom slucaju nije bila u skladu sa Rezolucijom 713 OUN, koja je od 1991. godine nadalje zabranila prodaju oruzja drzavama nastalih na podrucju nekadasnje Jugoslavije, sto se Slovenije tice, najveci problem i nije sto je na njenom tlu obavljena nelegalna rabota, vec sto su milioni nemackih maraka (zaradjeni preprodajom "drzavne imovine") - iscezli u privatnim dzepovima.

Karakteristican primer jeste sverc oruzja iz skladista u Loznici (Slovenija). Kamioni su jula 1991. godine u Loznici natovarili vojni matrijal i odvezli ga u Hrvatsku. Sto je bravurozan potez, s obzirom da je u to vreme trajao "rat protiv JNA" u Sloveniji. U pitanju je posiljka koju je sa general-pukovnikom i komandantom Zbora narodne garde utanacio Janez Jansa, tadasnji ministar odbrane u vladi Lojze Peterlea. Pukovnik Tomislav Mesic je 22. jula 1991. godine potpisao ukaz kojim je ovlastio Zdravka Gotica i Ivana Becira da u ime komande ZNG preuzmu eksploziv i oruzje. Tako je u Hrvatsku otislo oko 320 raketa od 128 mm (za M 63), 33.600 trotilskih metaka po 200 grama, 84 trotilskih metaka od cetiri kilograma, 1.032 mine tipa TMA-3, 35.152 metka od 12,7 mm, 16.400 mina PAM-1, pa 189 raketa OSA i tako dalje... Isporuka je obuhvatala oko 10 odsto "robe" uskladistene u Loznici. Pazar je uredno uknjizen, o cemu svedoci predracun koji je 13. jula 1991. godine na adresu ZNG-a poslao savetnik vlade u slovenackom Ministarstvu odbrane Ludvik Zvonar; iz predracuna se vidi da se radilo o robi cija je vrednost procenjena na oko sedam miliona nemackih maraka! Suma je uplacena na racun firme CRANEX AG, konto 155.365.01, u banci Loyds u Cirihu, Svajcarska.

Epilog price? Ondasnji ministar hrvatske odbrane Martin Spegelj kasnije je tvrdio da je Slovenija "dzabe" dala robu Hrvatskoj, dok su se aktuelni slovenacki politicari prali izjavama da je Ljubljana u zamenu za oruzje isposlovala naftu. Prvo je demantovano objavljenim dokumentima, a drugo nikada nije dokazano. Jedino sto je sigurno jeste da pare nisu zavrsile na drzavnom racunu. A da je biznis okoncan isplatom u kesu, u to nema sumnje - isto su potvrdili brojni svedoci. Uprkos cemu ni istrazne komisije ni pravosudje nisu sankcionisali nikoga od odgovornih za kradju drzavnih para.

Bar deo odgovora na pitanje kako to da je obicna lopovska ujdurma zavrsena hepi endom krije se u cinjenici da akteri izviru iz samog vrha slovenacke politike. Povrh toga, snabdevanje oruzjem rezima u Hrvatskoj i Bosni pravdano je pocetkom devedesetih kao ôpomoc saveznicimaö. Ovako deklarisanu humanost su mnogi vesto okrenuli u sopstvenu korist, dok je iznad svega pokroviteljski lebdeo tzv. "drzavni interes". Ili, kako je u jednoj od emisija na radiju izjavio predsednik Milan Kucan - u to vreme je bila "odbrana Bosne i Hercegovine te Hrvatske - najbolja odbrana Slovenije". O oruzanoj pomoci namenjenoj komsijama s juga - uprkos embargu - odlucili su slovenacki duznosnici na najvisem nivou. Nekadasnji ministar odbrane Janez Jansa tvrdi da je recena odluka bila maslo vlade. U skladu sa zakljuccima Saveta odbrane pomenute isporuke oruzja trebalo je da budu tako "spakovane" da ne ugroze bezbednost Slovenije; da sve bude lepse, deo (za Sloveniju nepotrebnog) arsenala trebalo je da bude poklonjen napadnutoj Hrvatskoj, odnosno - Bosni i Hercegovini.

Ono sto se u medjuvremenu doznalo jeste da su za trgovinu oruzjem znali predsednik socijaldemokrata Joze Pucnik, ujedno potpredsednik vlade zaduzen za izbeglice (u prvom momentu sa govornice slovenackog parlamenta tako teatralno zgrozen nad ovim skandalom), ministar saobracaja i veza Marjan Kranjc, ministri spoljnih i unutrasnjih poslova, clanovi Saveta za odbranu i, najzad, organizator konvoja "humanitarne pomoci" Janez Jansa. Dokumenti, koje je Mladina objavila - ugovor o vojnoj pomoci Slovenije BiH, dokumenti o dozvolama za cirkulaciju "humanitarne pomoci", navodi iz pisma Alije Izetbegovica Janezu Drnovseku kao i svedocenja operativaca upucenih u trgovinu potvrdjuju da je krug upletenih uistinu mnogo veci. Kako su poslici tekli najbolje pokazuje rekonstrukcija sverca oruzjem preko mariborskog aerodroma za Bosnu.

Septembra 1992. godine, posle sastanka Alije Izetbegovica sa slovenackim rukovodstvom i potpisivanja ugovora o vojnoj pomoci, a uz asistenciju susednih zemalja i znanje supersila, pre svega Nemacke, krenuo je helikopterski dovoz istocno-evropskog naoruzanja na Mariborski aerodrom. Oruzje je u Hrvatsku i pre i posle toga ulazilo i teretnim kamionima, za ciju se bezbednost u Sloveniji brinula policija. Elisabeth A. Cooper, sluzbenica organizacije United Children, kontaktirala je majora Petersona u Ujedinjenim nacijama u Zagrebu i ugovarala prelete helikoptera Mi 26 od Maribora preko Domzala, Ilirske Bistrice i Rijeke do Splita, kao i druge destinacije. Posiljaoci humanitarne pomoci bili su, zvanicno, Crveni polumesec i vlada Republike Sudana, dok je vlasnik helikoptera koji su vrsili prevoz bio gospodin Dieter Hoffman, agent nemacke obavestajne sluzbe BND. Dieter Hoffman je u vreme transporta "humanitarne pomoci" zbog intervencije CIA-e, tako bar tvrde slovenacki obavestajni izvori, strpan iza resetaka, negde u Madjarskoj, sto je, mozda, jedan od razloga za prekid trgovine. Drugi, vazniji, jeste materijalne prirode.

Za trgovinu oruzjem sa bosanske strane bili su, po jednoj liniji, zaduzeni Hasan engic, a po drugoj Fikret Abdic i Sead Halebic. Za kontakte sa Hasanom engicem, kako navodi i slovenacko ministarstvo odbrane, od strane ovdasnjeg predsednistva bio je zaduzen pomocnik direktora slovenacke bezbednosno-obavestajne sluzbe Miro Predanic, a sto se tice vojne obavestajne sluzbe (VOMO) - Andrej Lovsin. A onda rascep u bosanskom predsednistvu dovodi do nekoordinacije u kontaktima sa slovenackim rukovodiocima. Hasan engic je redovno placao posiljke oruzja upucene zvanicnom bosanskom predsednistvu. Medjutim - cene su sve vise skakale, a roba nikako da stigne.

Deo odgovora na dilemu o razlozima za Jansino potonje naprasno "otkrivanje logisticke baze" u Mariboru nalazimo u cinjenici da je engic promenio dilera, tj. nabavljaca. Umesto da dalje posluje s Jansom, engic je zatrazio pomoc od Kucana. Kucan ga je uputio na Igora Bavcara i njegove obavestajce. Posao je ponovo krenuo. Sve dok Jansa nije otkrio sta se desava. A onda je pukla afera; javnost je upoznata sa underground delatnostima Mariborskog aerodroma, a za sverc oruzja je optuzen "Kucanov klan".

Kako je izgledala slovenacka vojna pomoc hrvatskim snagama ilustruju i svedocenja pripadnika HOS-a koji su se pod paskom staresina Jansine specijalne brigade MORIS i g. Alije Siljaka uvezbavali na terenima Kocevskog Roga (Slovenija). Prema ispovesti pripadnika HOS-a, posle polozene zakletve pred slikom Ante Pavelica, treceg ili cetvrtog dana egzerciranja su buduce komandose "pozdravili licno gospodin Paraga i gospodin Janez Jansa u pratnji svojih pomocnika g. Paradzika i g. Lovsina". Dobroslav Paraga je istom prilikom odrzao kraci govor, zahtevajuci od svojih jurisnika da se dobro iskazu "jer je kurs veoma skup", uz opasku da svaki izvezbani dobrovoljac kosta 5.000 nemackih maraka. Kada je, nesto kasnije, u Jastrebarskom vojnicima podeljeno slovenacko oruzje (dovezao ga je Jansin zamenik Andrej Lovsin), Dobroslav Paraga je jos jednom upozorio vojnike da pripaze na svoje klasnjikove, "posto su bili veoma skupi".

O dometima opisane trgovine oruzjem u slovenackoj javnosti postoje razlicita misljenja, od onih koji podrzavaju prodaju oruzja kao visoko moralan akt pomoci vojno slabijima u jugoslovenskom sukobu, do onih koji se takvoj raboti protive... Zapravo, sustina problema je u necem sasvim drugom; zahvaljujuci brbljivosti i medjusobnoj zakrvljenosti domacih politicara, Slovenija se nasla medju retkim drzavama za koje je (na osnovu objavljenih dokumenata i priznanja njenih predstavnika) moguce utvrditi da je otvoreno krsila Rezoluciju 713 Saveta bezbednosti UN. Uz to, uprkos navodno "visokim moralnim ciljevima" a uz podrsku mnogih zemalja, Slovenija je ucescem u isporukama velikih kolicina oruzja u "podrucje juzno od Kupe" postala saucesnik u jugoslovenskom paklu. I to ne samo iz "moralnih" poriva vec, kako pokazuju i nabijene cene prodate opreme i naoruzanja, i iz utilitaristickih i probitacnih interesa.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)