PRIVATNI ELEKTRONSKI MEDIJI - U ZAMCI VLASTI

Sofia Jun 18, 1999

AIM Sofija, 18.06.1999

Mit o nezavisnim medijima u Bugarskoj rodjen je sa prvim privatnim novinama i radiostanicama u zemlji. Dugo godina posle toga, medjutim, tako zvana cetvrta vlast jos uvek uziva privid slobode izrazavanja misljenja ali realno ne moze biti korektiv vladajuce elite. Iz razlicitih razloga, mahom ekonomskog karaktera, vezi deo elektronskih medija stavljen je u zavisnost od politicke snage koja ima parlamentarnu vecinu. Inace, njihovo je razrastanje vestacki zaustavljeno.

Najteza i zamrsenija je situacija sa stvaranjem i razvojem privatnih televizija. Bez obzira na brojna obecanja i planove i dan danas nijedan privatni kanal nije dobio frekvencije koje bi pokrivale celu teritoriju zemlje. Poslednji rok za izbor takvog kanala istekao je 7. maja, ali i on nije ispostovan. Tako drzavna Bugarska nacionalna televizija (BNT) kao jedina televizija nacionalnog obuhvata, i dalje ostaje najuticajniji medij. Naravno da su zbog toga politicari skoncentrisali sve snage u borbi za kontrolu nad tom medijom.

Zadnjih godinu i po parlament je preduzeo neke kozmeticke promene u pravcu smanjivanja njegovog znacaja prilikom izbora rukovodstva dve drzavne nacionalne medije - televizije i radija. Stvoren je drustveni organ koji treba da kontrolise kaku njihovu, tako i delatnost privatnih elektronskih medija - Nacionalni savet za radio i televiziju (NSRT). Izbor clanova, medjutim, stekao mu je losu slavu jos pre no sto je pristupio svom radu. Da bi se ispostovao drustveni karakter tog tela, u NSRT su se nasle figure koje se nikada do tada nisu neposredno bavile politikom i upravljanjem televizije - predavaci zurnalistike, kulturni radnici, glumci. Kako se pokazalo, vecina njih nisu bili odgovarajuce pripremljeni da bi radili na toj materiji. Tako je ubrzo posle svog stvaranja NSRT postao pre objekat izrugivanja i kritike nego organ koji bi realno stitio interese drustva preko upravljanja BNT i BNR. Sem toga, njegovi su clanovi mahom emocionalno vezani za vladajuci Savez demokratskih snaga (SDS).

Pokazalo se da je NSRT pravo oruzje za zastitu interesa SDS u elektronskim medijima jer su iz kvote parlamenta izabrani upravo favoriti SDS. Takva je bila situacija i sa kandidatima iz predsednicke kvote posto je i sef drzave Petar Stojanov takodje izabran glasovima SDS. Kao krajnji rezultat takvog jednobojnog sastava NSRT za direktore radija i televizije postavljene su osobe bliske SDS-u.

Direktor Nacionalnog radija postao je Aleksandar Velev · aktivni ucesnik antivladinih mitinga u januaru 1997. godine, kada je oborena socijalisticka vlada Zana Videnova. On je jedan od osnivaca sindikata "Slobodna rec" u koji su usli radionovinari koje je svojevremeno izbacilo prosocijalisticko rukovodstvo. Clan sindikata je i Ljiljana Popova koja je smatrana favoritom za mesto direktora, ali posto je izgubila bitku za radio, za kompenzaciju, postavljena je za sefa Bugarske nacionalne televizije.

Trku za vlast na nacionalnoj televiziji zaostrio je i Ljuben Dilov - sin, mladi i vrlo inteligentan producent najgledanijeg TV sou-a zadnjih desetak godina koji se na pocetku zvao "Ku-KU", zatim "Kanaleto" i na kraju "Hasovi". "Hasovi" je zbog svoje antivladine usmerenosti skinut sa nacionalnog programa i poceo je da se emituje na privatnom kanalu "7 dana". Da ne bi izgubio svoju popularnost, producenti su ga plasirali na kasetama skoro svim kablovskim televizijama u zemlji. Sou je medjutim izgubio veci deo svojih sponzora, a njegovi autori i producenti objasnjavaju to politickim pritiscima. Inace, kandidatura Ljubena Dilova

  • sina smatrana je pogodnijom za {efa nacionalne televizije, ali ujedno i nezgodnom iz politicke tacke gledista. To je verovatno bio i razlog sto je Dilov sin izgubio bitku protiv Ljiljane Popove.
    Bugarska vlada je vec odavno preuzela obavezu da dopusti do 
    
    nacionalnog etera privatne televizije. Do ovog trenutka to se ipak nije dogodilo, mada je cak nekoliko rokova proslo. Kao najozbiljniji kandidat smatra se sofijski kanal "Nova televizija" koja je bila prva privatna televizija u eteru. Sa godinama NTV se formirala kao najozbiljnija i gledanija televizija posle BNT i cak se prva usudila da startuje sa 24- casovnim programom. Medjutim, cak je i njen vlasnik Darko Tamindzic bio primoran da zauzme blazu liniju ponasanja prema vladajucim snagama zbog opasnosti da ostane van igre za nacionalni eter.

Jednog trenutka je izgledalo da je gradonacelnik Sofije Stefan Sofijanski blize kontrolisao kanal, a izvrsni direktor bio je njegov medijski savetnik Mihail Mihajlov. Kasnije je, medjutim, Mihajlov smenjen, kako on sam objasnjava, "posle pritiska odozgo". Sada je vec "Nova televizija" mada i nezvanicno pod kontrolom sefa jedinog bugarskog GSM- operatera "Mobiltel"-a Vladimira Grasnova koji je blizak sa vicepremijerom Evgenijem Bakardzijevim. "Nova" je u svojim novinskim emisijama podrzala udare NATO protiv Jugoslavije sto je sa svoje strane nateralo jugovlasti da i zvanicno upozore Tamindzica da ublazi ton. Bilo kako bilo, NTV i dalje ostaje u krilu vlade i izgleda sigurnim pobednikom u trci za nacionalni eter, bez obzira kada ce se konkurs organizovati.

Mihail Mihajlov se ubrzo posle toga zaposlio u "Sofija kabel" - najveci sofijski kablovski operater, ali je morao da napusti jer su ga i tamo otpustili najverovatnije iz konjunkturnih razloga. Posto je vecina kablovskih televizija stratovala u odsustvu neophodne normativne baze, sada im predstoji licenciranje. Vlasnici "Sofija kabel" garantovali su sebi licencu tako sto su privremeno otpustili Mihajlova. Odnedavno on se vratio na posao ali ni izdaleka nije toliko ostar i izazovan kao sto je bio.

Jos uvek ostaje nereseno pitanje sa izdavanjem nacionalnih licenci privatnim radiostanicama. Do sada je samo "Ekspres" dobio takvu licencu, dok ostali racunaju na druge seme da bi prosirili svoj slusalacki auditorijum. Najpopularniji nacin je da se stvaraju lokalni kanali u vecim gradovima. Povezani mrezom oni emituju program maticne stanice koji se najcesce emituje iz Sofije. Najvecu takvu mrezu za sada stvorio je Darik radio, a jos nekoliko drugih velikih sofijskih radiostanica idu njegovim koracima.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV