POCETAK TOPLJENJA LEDA MEDJUETNICKOG NEPOVERENJA

AIM, Skopje, 16.06.1999

"Jos uvek je rano da se urade sve analize oko toga sta je moglo da se desi Republici Makedoniji ukoliko je krenula nekim drugim putem. Prave analize o onome sto se dogadjalo na nasoj severnoj granici ce doci mnogo kasnije, nakon tri, cetiri, pet ili deset godina, kada cemo proceniti prave rezultate naseg sveukupnog ponasanja i kao gradjani, i kao Vlada, i kao drzava."

Ovako je zapoceo svoje obracanje makedonskoj javnosti makedonski premijer Ljubco Georgievski. Malo neuobicajeno, premijer je smatrao za potrebno da se nakon posete SAD i Tajvanu i desetak dana odsustva iz zemlje, direktno obrati makedonskoj javnosti. Povod je naravno bio uspostavljanje mira na Kosovu i prva ocena uloge koju je u svemu tome odigrala Makedonija. Paralelno sa obracanjem premijera, odlazak NATO vojnika stacioniranih u Makedoniji na Kosovo, bio je povod za seriju incidenata. U Tetovu i Skopju doslo je do zestokih tuca pretezno mladih Albanaca i Makedonaca. Prvi su skandirali NATO-u i OVK-u, dok su drugi to smatrali provokacijom, pa je doslo do tuca u kojima su srecom stradali samo automobili, poneki autobus i izlozi prodavnica. U Tetovu je doduse, lakse povredjeno dvoje gradjana i cetvoro policajaca koji su izvukli deblji kraj razdvajajuci mladice koji su se tukli.

Naravno, ovi dogadjaji se u prvi mah mogu tumaciti i kao nastavak konfrontiranja ovdasnjeg stanovnistva u odnosu na boravak i misiju NATO vojnika u regionu. Manifestovanja suprostavljenih emocija u odnosu na NATO akcije u SR Jugoslaviji i boravak vojnika Alijanse u Makedoniji, bilo je na pretek u zadnja tri-cetiri meseca. Osecaji su bili suprotstavljeni - od podrske akcije zapadnih zemalja do otvorenog suprotstavljanja, koje se manifestovalo i napadima na NATO-vojnike. I po pravilu, podela je bila na etnickoj osnovi. Na jednoj strani Albanci, koji su bezrezervno bili na strani NATO intervencije, zahtevajuci da ona bude i zesca, a na drugoj, po pravilu Makedonci, kojima nije bilo drago sto NATO bombarduje najnoviju Jugoslaviju.

Kako je vec rekao premijer, vreme ce pokazati, koje je vidjenje dogadjaja objektivno. Ali, cini se, da su u Makedoniji, reakcije na jugoslovensku intervenciju na Kosovu, NATO akcije u SRJ, i posledice svega toga u regionu, samo produzetak podeljenih politickih opcija na etnickoj osnovi. Nije potrebna velika mudrost da se konstatuje da je mnogo toga sto se u zadnjih deset godina dogadjalo u Makedoniji, bilo tesno povezano sa podelom na etnickoj osnovi. Uostalom, ovdasnje politicke partije su jos uvek "etnicki ciste". One se ne razlikuju po svojim ekonomskim programima ili "opstim" pravcima (kakvi su teznja za ulazak u NATO ili Evropsku uniju), ali kod svih je prisutna ambicija da oni budu jedini reprezenti svojih etnickih interesa, jedini pravi reprezenti svoje nacije. Tako se i ne moze govoriti o socijalno etabliranim partijama koje ciljaju na podrsku odredjene kategorije stanovnistva, vec se moze govoriti o ambicijama ovdasnjih partija da osvoje svoju etnicku populaciju i da u njeno ime dalje pregovaraju sa partnerom druge strane koji reprezentuje svoju naciju. Paradokslano ali istinito, politicke partije u Makedoniji se ne mogu deliti na levicu, centar ili desnicu u odnosu na svoje politicke programe, vec se ta podela moze primenjivati samo u odnosu partije ka "svojoj" i "tudjoj" naciji.

Tako je, NATO prisustvo u Makedoniji, etnicko ciscenje Kosova, egzodus prognanih i izbeglica sa Kosova, bombardovanje SR Jugoslavije, talas kosovara u regionu, izmedju ostalog bio povod za suprotstavljene poglede Makedonaca i Albanaca, kao dve najbrojnije ovdasnje populacije. Kako je zapocelo, tako je i zavrsilo. Makedonci su bili vise na strani Jugoslavije, cini se zbog toga sto im je u izboru izmedju Pristine i Beograda, uvek blizi ovaj drugi, ne zbog toga sto su pravoslavno solidarni sa Srbima i Rusima, vec zbog albanofobije koja je gajena zadnjih dvadesetak godina na prostorima bivse SFRJ. Zato su oni tako docekali prve NATO vojnike koji su cekali da odu na Kosovo i prve avione koji su nadletali makedonsko nebo da bi bombardovali ciljeve u Jugoslaviji. Tako je primljen i talas prognanih i izbeglica sa Kosova. Takva je bila i njihova reakcija na odusevljenje ovdasnjih Albanaca zbog pobede Alijanse i konacnog ulaska NATO snaga na Kosovo. Albanci su se naravno ponasali suprotno tome.

S druge strane moze se reci da je i pored svega, u svemu onome sto se dogadjalo proteklih meseci u regionu, Makedonija sretno prosla. Nova neiskusna vlada se na samom pocetku svog mandata suocila sa dogadjajima s kojima i mnogo iskusniji Zapad nije znao da se najadekvatnije postavi. Utoliko vise, sto je stanje u makedonskoj ekonomiji i pre ovih dogadjaja bilo ocajno, sto je postojalo ogromno socijalno nezadovoljstvo i sto je sve ovo zajedno, pogodovalo rastu medjuetnickih tenzija. Srecom, koalicija na vlasti, formiranjem svoje vlade kao da je definitivno potrosila politicki radikalizam na etnickoj osnovi. Stavise, svojim delovanjem u ovim kriznim mesecima, uprkos vidljivih razlika u odnosu na dogadjaje na Kosovu i egzodus kosovara, vladina koalicija je smogla snagu da iz svega toga izadje bez vecih oziljaka. Rekli bismo, uprkos vidljive ambicije opozicije da bas na tome bazira svoje zestoke napade na aktuelnu vlast.

Polako ali sigurno, partije koje su zadnjih osam godina slovile kao nacionalisticke, radikalne i ekstremne (VMRO-DPMNE i DPA), kao koalicioni partneri u novoj vladi postali su najveci branioci gradjanskog koncepta i nezavisnosti Makedonije, dok su opozicione partije, SDSM i PDP, svaka iz svog ugla, optuzivale svoje oponente za izdaju etnickih nacionalnih interesa. Obracanje premijera Georgievskog je bilo intonirano u tom novom duhu, kao sto je tretirana i prva oficijalna poseta Hasima Tacija u svojstvu premijera kosovske privremene vlade. Protokol boravka Tacija i njegovog susreta sa Georgievskim nije se razlikovao od uobicajenog za sve posete stranih drzavnika tog ranga. Jos vise, u kontekstu posete i u izjavama Tacija i Georgievskog, govorilo se o pocetku novih odnosa izmedju Makedonije i Kosova, o poseti Georgievskog Pristini, o intenziviranju oficijalnih konatakata, o otvaranju oficijalnih kancelarija u Pristini i Skopju... Georgievski je cak eksplicitno izjavio da je "za Makedoniju poseban interes da se na Kosovu uspostavi administracija gospodina Hasima Tacija, i to zbog politicke stabilnosti i ekonomskog prosperiteta Kosova". Taci je naglasio da treba razmisljati o prosperitetnom Balkanu i da "mrznju treba ostaviti proslosti".

Naravno, normalno je ocekivati reakciju opozicije, koja nece propustiti da potencira da je Taci na celu OVK, koja samo sto nije otvorila "drugi front" u Makedoniji, koja je prisutna i aktivna i na njenoj teritoriji, ima svoje aktiviste, cak i baze i sl. Cini se da transparentnost poteza Georgievskog, koji njegovi potivnici nazivaju naivnoscu i neiskustvom, vise drzi i sto je najvaznije efektno deluje ne samo na smanjenje medjuetnickih tenzija, vec i na otpocinjanje sporog i dugog procesa otklanjanja nepoverenja izmedju dve najbrojnije populacije u Makedoniji.

AIM Skopje

ISO RUSI