CRKVA TRAZI OSTAVKE

Izborna obnova u Srbiji

Svi politicki akteri, ocito, bar u ovom trenutku kalkulisu svoju eventualnu izbornu dobit na Milosevicevom gubitku na Kosovu. Na kraju, ma kako Srbi gajili animozitet prema Tribunalu u Hagu, mnogi ce se pozvati na cinjenice njegovih tuzilaca.

AIM, PODGORICA, 17. 6. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Posle dvoipomesecnog bombardovanja Jugoslavije, Slobodan Milosevic je sa svitom i brojnim obezbedjenjem izasao iz sklonista, da bi na rusevinama vojvodjanskih mostova i Aleksinca (postradali rudarski gradic na jugu Srbije) oglasio vreme obnove i izgradnje, pohvalio patritizam svoga naroda i podsetio ga da zivi u najslobodnijoj i najdemokratskijoj zemlji. Miloseviceve pompezne reci o otvaranju zemlje i povezivanju sa demokratskim i progresivnim delom sveta mnogi su protumacili kao najavu izborne trke. I to jos dok je SRJ bar formalno u ratu sa najmocnijim vojnim savezom sveta.

Istog dana, u sredu 15. juna Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve zatrazio je od predsednika SRJ i Savezne vlade da podnesu ostavke. Crkveni velikodostojnici ocenili su da su zemlji potrebni novi ljudi. Prihvatljivi za domacu i medjunarodnu javnost kao vlada narodnog spasa. Nakon desetogodisnje gotovo neprikosnovene vlasti, Milosevic je i zvanicno postao i Bogu neugodan.

Dok se NATO trupe pod okriljem Ujedinjenih nacija useljavaju na Kosovo, a desetine hiljada Srba ispred njih zajedno sa vojskom i policijom napustaju svetu zemlju, Milosevic je iz podzemlja iskoracio na svetlost valjda da bi ostacima harizme probao da pokrije svoj najveci politicki poraz i opet produzi vlast. Bez obzira kada ce u Srbiji i Jugoslaviji biti odrzani izbori - a upuceni cene do kraja ove godine svakako- prvi posleratni politicki dogadjaji najavljuju sigurno jednu od najsurovijih borbi za vlast.

Uslovi u kojima ce se voditi politicka borba bice svakako najtezi u kratkom parlamentarnom zivotu trece Jugoslavije. Najpre, zemlja je u gotovo potpunoj medijskoj blokadi, sto zbog bombama razorenih elektronskih medija i releja, sto zbog cenzure, za koju se mnogi u novinamam pribojavaju da ce biti produzena i po zvanicnom ukidanju ratnog stanja. Uostalom,. na snazi je Zakon o informisanju koji je sam po sebi rezimski mac za cinjenice. U drzavi je gotovo dva miliona ljudi bez plate, a i bez nade da ce u dogledno vreme doci do radnog mesta i zarade.

Iscrpljenu privredu koju su bombe Alijanse velikim delom dotukle mogu da vrate na noge samo velike pare. Milijarde dolara koje Evropska unija ima nameru da investira u Jugoslaviju i Balkan za sada ne idu pod ruku sa Milosevicem. I ono sto on licno ima a i njegovi najblizi prijatelji i saradnici i biznismeni blokirano je na svetskim bankovnim racunima. Cak im je i zabranjen ulazak u evropske zemlje, a kamoli mogucnost da podignu kes sa svog konta.

Uz to sef drzave i njemu najodaniji saradnici zive pod hipotekom optuznice Haskog tribunala. I dok istrazitelji Medjunardonog krivicnog suda za bivsu Jugolsacviju otkopavaju grobnice na Kosovu, Milosevic u Beogradu objasnjava narodu kako je trpeo u ratu, da bi s njim na celu krenuo i odbranio svet od agresije najmocnije sile -Amerike.

Dosta pometnje medju kolalicionim parterima Jugoslevnskom levicom, Socijalistickom partijom Srbije izazvao je izlazak Seseljevih radikala iz srpske vlade zbog ulaska NATO vojnika na Kosovo. Radikali su pompezno i uz preostale TV kamere objavili svoju odlukupre nekoliko dana. Hitrom uredbom, za koju pravni strucnjaci kazu da je cak i neustavna, odmah sutradan reagovao je Milan Milutinovic, predsednik Srbije. Pozivajuci se na ratno stanje on je radikalskim ministrima zabranio izlazak iz vlade.

Neusvajanje ostavki 15 ministara srpske radikalne stranke moze da znaci grcevito spasavanje raspadanja vlasti, ali vecinasko misljenje da je to opet igra za narodne mase dobrih saradnika vlade narodnog jedinstva: JUL-a, SPS-a i radikala. Vojisalvu Seselju, sefu SRS, preostaje da izracuna da li ce mu cena porasti na kapitualciji koalicionih partnera, zbog cega navodno napusta vladu, ili od njih moze jos nesto da isposluje, pa i da odredi datim kada ce se pojaviti pred biracima. Kako sada stvari stoje Seselj je danas 17. juna, javno uredbu predsednika Srbije ocenio nepotrebnom, posto radikalski ministri i onako ostaju u vladi do oktobra kada i pocinje redovno skupstinsko zasedanje neophodno da bi se radikalski ministri razresili svojih obaveza u vladi. Dakle, crveno-crna koalicija u Srbiji nastavlja saradnju. Valja podeliti odgovornost za sve sto je zemlju snaslo proteklih meseci.

Vladajucim strankama izgleda da bi zima najbolje odgovarala za izbornu kampanju, jer ce ljudi najvecu brigu imati kako da prezive i hladnocu bez struje i kako da se prehrane.

Po svemu sudeci, ovoga puta Vuku Draskovicu, lideru SPO treba verovati kada kaze da njegova stranka nece podrzati eventualnu manjinsku repbulicku vladu,ako se radikali ponovo naljute na koalicione partnere, a i da nece sa SPS i JULO-om u saradnju bez cvrstog opredeljenja za demokratsku obnovu zemlje i ukljucivanje Mila Djukanovica u saveznu vladu. Srpski pokret obnove bi imao razloga da udje u svojevrsnu prelaznu vladu iz koje bi dok traje primena mirovnog sporazuma na Kosovu mnogo jace vodio izbornu kampanju i na kraju odredio za sebe i pravila izborne borbe. Ipak i bez toga Draskovic je od trenutka isterivanja sa podredesednickog mesta u kabinetu Momira Bulatovica napravu solidnu polaznu poziciju. On je, kako i sam izjavljuje cvrsto uveren da ce jos ove godine vanredni parlamentarni izbori doneti smenu jugoslovenske vlasti i da ce SPO pobediti na tim izborima.

Clanice vanparlamentarne koalicijeSavez za promene zdusno su ovih dana trazile ostavke republicke i savezne vlade i nove izbore. Zoran Djindjic, lider Demokratske stranke ,clanice pomenute kolacije, najavljuje skori povratak u Beograd iz Podgorice i borbu za promene u Srbiji. S logistickom i faktickom podrskom predsednika Crne Gore, Savez za promene ima sanse za ozbiljnu, ali tesku politicku trku sobzirom na vanparalamentarne poziju.

Svi politicki akteri, ocito, bar u ovom trenutku kalkulisu svoju dobit na Milosevicevom gubitku na Kosovu. Na kraju, ma kako Srbi gajili animozitet prema Tribunalu u Hagu, mnogi ce se pozvati na cinjenice njegovih tuzilaca. A ako ne bude dovoljno medijskog prostora, lideri ce biti prinudjeni da pesace po Srbiji. I ovako je cela zemlja i narod pogubio kontakt sa savremenim svetom.

Vesna Vujic