STACIONIRANJE NATO TRUPA NA KOSOVU

Skopje Jun 16, 1999

AIM Skopje, 16.06.1999

Vec je cetvrti dan kako je pocelo stacioniranje NATO trupa na Kosovu. Sudeci po tome kako napreduje armija Alijanse, angazovana za mirotvorni cilj, cini se da operacija ide prema planovima. To je u Skoplu izjavio i general Vesli Klark, komandant Alijanse za Evropu, podvukavsi pri tom da su NATO snage cak i ispred predvidjenog plana. Interesantno je da je Klark, na provokaciju novinara da NATO slabo napreduje jer postoji otpor trupa Vojske Jugoslavije, izjavio da to nije tacno i da je general Ojdanic iz generalstaba VJ trazio da NATO cak ubrza svoj mars.

Prema informacijama NATO pres centra u Skopju, dosad je na Kosovu rasporedjeno oko 15.000 vojnika, a ukupan broj NATO vojnika u Makedoniji i na Kosovu se popeo na 24.000. Prema planovima, ostalih 26.000 ce se naci na Kosovu u sledecih dvadesetak dana. Zasad se u provinciji nalazi 4.300 britanskih vojnika, 2.800 francuskih, 2.500 nemackih, 2.300 italijanskih i 2.100 americkih vojnika.

Na terenu se plan NATO-a za razvoj snaga ispunjava veoma kruto i bez ustupaka prema jedinicama Vojske Jugoslavije. Lokalna skopska televizija je prenela jedan dijalog koji je veoma ilustrativan o cvrstini instrukcija koje su dobili komandanti jedinica Alijanse. Komandant Nemackog sastava u okviru KFOR-a, u Prizrenu je porucniku VJ doslovce rekao - "Imate 30 minuta da napustite grad. Ovo je kraj diskusije", a posle pokusaja da se i dalje nastavi razgovor, nemaki komandant je bio jos decidniji - "sada imate jos 28 minuta". Vrlo je verovatno da jedinice NATO-a jednostavno sprovode vojno-tehnicki dogovor potpisan 9 juna u Kumanovu izmedju generala Majka Dzeksona i generala Svetozara Marjanovica i Obrada Stevanovica, predstavnika VJ i MUP- a. Ovaj dogovor je veoma precizan i u clanu 2 stava 2 gde se kaze - "Snage Jugoslavije (regularna armija, oruzane civilne grupe, paravojne organizacije, vazduhoplovne snage, nacionalna garda, granicna policija, rezervisti, vojna policija, obavestajne agencije, federalne i srpske jedinice unutrasnjih poslova, specijalci, antiteroristicka policija, i bilo koja druga grupa za koju komandant KFOR-a odluci) slazu se da se fazno povuku iz Kosova. "Dead line" za snage Jugoslavije je jedanaesti dan od potipisivanje ugovora. Za razliku od ovoga, u vojno-tehnickom dogovoru nema ni reci o tome kako ce se ponasati jedinice OVK-a, niti o tome kakav ce biti odnos NATO snaga sa pripadnicima ove vojske. Prema tome, ne postoje postulati, a nema reci o nekoj proceduri za regulisanje ili uspostavljanje nekakve koordinacije izmedju dve vojne formacije koje ce ostati na Kosovu - NATO i OVK.

Ipak, general Vesli Klark, je na pres konferenciji u Skoplju, izjavio da NATO nema nameru da razoruzava bilo koje jedinice na Kosovu, ali je dodao da Majk Dzekson, komandant KFOR-a ima obavezu da demilitarizira snage OVK-a. "Postoji velika razlika od razoruzavanja do demilitarizacije. Mi nemamo nameru da idemo od kuce do kuce, od dvorista do dvorista i da otkopavamo oruzje. Demilitarizacija znaci da se uspostavi vojna organizacija", rekao je Klark.

Sto se tice rasporedjivanja NATO snaga, prema informacijama iz pres centra Alijanse u Skopju, zasad sve ide kao podmazano. Sve jedinice 12-te nemacke brigade "Panter" su stacionirane u Prizrenu i njegovoj okolini. Sve snage italijanske brigade "Garibaldi" su u Kosovu. Jedna jedinica je u Peci, a vojnici kontrolisu granicni prelaz izmedju Jugoslavije i Albanije, Morina. Druge italijanske borbene grupe se nalaze u Djakovici i u Decanima.

Cetvrta britanska brigada se nalazi u Pristini i okolini, i organizuje Civilno-vojni komitet koji ima za cilj da pruzi sirok spektar usluga za vojne i civilne organizacije kao i da promovise rekonstrukciju bazicnih usluga. Peta britanska brigada se nalazi u Lipljanu, dok americke trupe "Snazni soko" obezbedjuju marsrutu kroz Kacanicku klisuru, koja se nalazi blizu makedonske granice, i napreduju prema Gnjilanu, gde se nalaze francuske jedinice i odakle se povlace jedinice VJ. Inace, na Kosovu je ovih dana bilo mnogu prica da NATO lansira krstarece rakete, ali oficiri u Pres centru demantuju ove spekulacije. Kazu da su to spijunske bespilotne letelice koje snimaju povlacenje snaga VJ, a njihov let i izgled je veoma slican krstarecim raketama.

I pored ovih "idilicnih" podataka, postoji jedna crna mrlja na operaciju KFOR-a, koja ipak, nije gaf ove misije. Naime, Dzekson, slicno Ajzenhauru prilikom trke saveznickih snaga sa Crvenom armijom za Berlin tokom proleca 1945, izgubio je u samom startu trku sa malom jedinicm ruskih snaga koje su iznenada iz Bosne stigle na Pristinski aerodrom i zauzele ovu tacku od vitalnog znacaja. Naravno, sam Dzekson nije nimalo kriv, cak i u slucaju ako se razgleda varijanta da NATO nije znao za ovu takticku mudrost Kremlja ili opet u slucaju da je sve bilo poznato ali da je Dzekson dobio naredjenje da se uzdrzi od reakcije. Ipak, sudeci po svemu, stratezi Alijanse su morali znati za akciju Moskve. Naime, sve je vise analiticara koji kazu da je NATO namestio igru da bi sacuvao rusku diplomatiju od vecih potresa zbog toga sto javnost Rusije osudjuje sam vrh ruske hijerarhije. Viktor Cernomirdin, ruski pregovarac za Balkan, je cak bio nazvan "izdajicom", a ruski vojni establisment je porucio da vojska, upadom u Pristinu, spasava diplomatiju od bruke. Znaci moguce je da se NATO povukao za korak, ali time je dao veliku sansu da Rusi "igraju" na svoju zonu na Kosovu. Ova teza ima i operativnih oslonaca. Naime, prosto je nemoguce da NATO nije znao za pokret ruske jedinice, posredstvom komande SFOR-a u Bosni, odakle su krenule "bacuske". Utoliko vise, sto je stab komande SFOR-a na samo nekoliko stotina metara od startne pozicije za rusku jedinicu. Drugo, neverovatno je kako nije stigla informacija obavestajaca zapadnih zemalja u Jugoslaviji, i konacno cudno je kako pokret nisu registrovali sateliti. Jednostavno, NATO je znao da se Rusi pripremaju ali nije reagovao, recimo time sto bi Dzekson krenuo ranije i stigao pre Rusa na aerodrom. Drugi motiv da bi se dopustio ulazak ruske jedinice je da bi se time smirilo srpsko stanovnistvo koje je potrebno i zapadnoj diplomatiji jer masovni egzodus Srba kvari ugled humanitarne kampanje NATO-a.

S druge strane motiv upada u Pristinu, za Ruse je sasvim jasan. Time oni ulaze na velika vrata u KFOR, daju sebi prednost u diplomatskim pregovorima o njihovom sastavu, mandatu i nezavisnost od komande Dzeksona. U isto vreme, Jugoslavija dobija garant za suverenitet drzave. Ali, veliko pitanje je dali ce zapadni saveznici dozvoliti stvaranje posebnog ruskog sektora cime se ide direktno u prilog podele Kosova, razmeni stanovnistva i demarkacione linije poput Berlinskog zida ili linije izmedju Severne i Juzne Koreje. Time bi propala cela strategija saveznika. Medlin Olbrajt, drzavni sekretar Sjedinjenih Americkih drzava, vise je puta ponovila da ne dolazi u obzir stvaranje posebnog sektora za Ruse. To su porucili i drugi diplomati nasuprot Struba Talbota, zamenika Olbrajtke, koji je posle pregovora sa Igorom Ivanovom, ministrom za vanjske poslove Rusije, izjavio da ce Rusi ipak imati nekakvu zonu.

Sve u svemu, ipak se cini da ce se ova povuci-potegni situacija u globali zavrsiti kao nebitna, ali za NATO nesrecna, epizoda u celoj istoriji ovog konflikta. Naime, verovatno je da ce NATO uporno ostati na tome da Rusi ipak moraju delovati u okviru zajednicke komande i bez sektora. Diplomatski pritisci prema Rusiji vec kulminiraju, a postoje i neki znaci da nece biti novih upada. Naime, posle prve jedinice, ka Kosovu je krenula jos jedna ali je vracena sa bosansko-jugoslovenske granice. Ako se istorija ponavlja, a ima mnogo primera da je to tako, onda vredi uzeti u obzir i to da je recimo Crvena armija 1945 godine dobila trku i postavila sovjetsku zastavu na vrh Rajhstaga u Berlinu, ali posle toga su, kazu analiticari, zapadnjaci dobili veci deo kolaca.

AIM Skopje

VALENTIN NESOVSKI