KOSOVO I RUSKI MAKROPOLITICKI REKET
aim/sko/pubs/km
AIM Pristina, 15.06.1999
Dolazak Rusa na Kosovu je najavljen u skoro svim fazama razvoja diplomatkske akcije resavanja kosovskog pitanja, posebno tokom pregovora u Rambujeu. Recimo da je jos sredinom devedesetih dr. Rugova, u svojim koferencijama za stampu, uveo u svoju retoriku i "ruski faktor". Ali ni najave dr. Rugove, kao i drugih kosovskih politickih faktora, niti opsta politicka svest o tome da ce Rusi verovatno ucestvovati u tome sto ce se desavati, nije pripremilo kosovske Albance za politicki sok, dozivljen gledanjem slika sa ruskim tenkovima u centru Pristine. To je uzbunilo sve. Tako je doslo do masovnih protesta u izbeglickim kampovima kosovskih Albanaca u Sanakosu, Cegranu- Makedonija. Glavna poruka sa ovih skupove je bila: necemo se vratiti na Kosovu pod "zastitom Rusa". S druge strane, Hashim Thaci, premijer kosovske Vlade po sporazumu iz Rambujea, je u svom prvom izjasnjavanju posle dolazka ruskih trupa na Kosovu, najavio da ce ova Vladu, ciju okosnicu cine vodje OVK smatrati te trupe neprijateljskim, sve dok nisu po komandom NATO-a.
Glavni krivac za ovo izrazito antirusko raspolozenje kosovara je svest o tome da je Rusija, svojim izbegavanjem osude genocida i etnickog ciscenja, zapravo saucesnik u tragediji koju je snasao ovaj narod. Ovo sveze iskustvo sa Rusima je leglo komotno na tradicionalnu kosovarsku sliku o zlim Rusima koji su iskonski neprijatelji Albanaca.
Doduse, Rusija nije cak ni u ovim trenucima ucinila nista da bi pokazala da na Kosovu dolazi u zastiti progonjenih i zlostavljanih, ili bar sa retorikom "zastite za sve"....
Kosovari znaju da je Rusija danas slaba ne samo zbog raspada SSSR i ekonomskog bankrota, vec i zbog toga sto Rusija, posle pada komunizma, nema svoju svetsku ideju. Panslavizam, u koji se pozivaju ruski saveznici Milosevica, dok naredjuju marsiranje kosovskim asfaltom, ne moze se drugacije tumaciti nego kao barabarizam, jer je to zapravo poziv na racisticku, ratnohuskacku podelu sveta na slavene i neslavene.
Oni koji stvari posmatraju na konkretnijem planu, govore o tome da se radi o insistiranju na podeli teritorije Kosova, na njen Srpski i Albanski deo. Ali posto na Kosovu nema nijedne kompaktne regije u kojoj bi u vecini bili Srbi, ta bi se regija- po scenariju- trebala upravo sada stvoriti. Na taj nacin sta ce Rusi zauzeti jedan sektor, zatim se Albanci nece vracati u taj sektor, da bi se Kosovski Srbi skoncentrisati bas na taj sektor. Nastavak ove price je vec poznat: ovaj scenario bi povukao za sobom scenario podele Bosne i otvaranje pitanja podele Makedonije. Da ne gtovorimo o tome da ce taj "ruski sektor" biti legitiman cilj napada OVK, koji ce taj sektor s punim pravom smatrato okpiranom zonom Kosova. Sta ce biti kad prvi lesevi ruskih vojnika stignu u Moskvi, nije jeinstveno pitanje bez pravog odgovora?
Ima jos pitanja: da li bi u oruzanom sukobu izmedju OVK i ruskih trupa NATO mogao ostati neutralan? S druge strane, cini se da bi, ako se ovaj scenario ostvari, bilo bespredmetno zahtevati "demilitarizaciju" OVK? Ali, iako ne dodje do najgorih varianti, kako ce Rusija opravdati to sto ne postupa po reezoluciijama UN, koje ne predvidjaju ni u kom smislu podelu Kosova? Ocigledno je, cini se, da je kontradiktorna i prevarantska akcija marsiaranja ruskih trupa na Kosovu, bez suglasnosi sa NATO partnerima, samo pokazala opste srozavanje ruskog dostojanstva, ruskog drustva i ruske drzave.
Sve u svemu, pokazalo se da ni rat u Hrvatskoj, pa cak ni onaj u Bosni, nisu imali ,da tako kazemo, kapacitete globalnih implikacija, koje ima kosovska kriza. Na Kosovu su , pred pojavom genocida i etnickog ciscenja, prestale sve dileme i podele na Zapadu. Snage Istoka, (Rusija i Kina) su, uprkos njihvom tradicionalnom pozivanju na "duhovnu superiornost" nisu videle nista od ljudske tragedije, nista do jasne perpektive da Balkan izlazi van njihove "sfere inetersa". Ove "sfere interesa", u posthladnoratnom konteskstu, sada ne mogu imati drugo znacenje do svojevrsnog makropolitickog reketiranja od strane onih koji nemaju nista jace da ponude svetu- do nuklearnog arsenala. Upravo je ovo makropoliticko reketiranje ugrozeno u svom samom centru.
Kakav bi bio Balkan bez Milosevica i njegove politicke filozofoje? Sta ce onda Rusi (ovi sadasnje Rusi, nostalgicni na svoju tek propalu imperiju) u Evropi? Da rade, da grade, da udju u trziste, da nude bolje, jeftinije....
Ali, uvek ima onih koji kazu da je lakse kada drugi ljudi rade a ti u odredjenim terminima odes i uzimas im danak, jer pruzas tim ljudima garancije za njihovu "zastitu".
Izgleda da su tu negde glavni razlozi nenejavljenog ulaska ruskih trupa na Kosovu. Jer sada ce Stroub Talbot morati doci u Moskvu i pregovarati, a anda ce se naci pristojna cena - politicka, koja ce leciti nostalgiju, ili, u boljem slucaju, stvoriti preduslove za zamisljene dugorocne ciljeve, i finansijska cena, koja ce leciti rasulo jedne ekonomije i bedu u jednu nekada znacajnu drzavu.
AIM Pristina
MUFAIL LIMANI