NOVO ZBLIZAVANJE U TROUGLU ALBANIJA- MAKEDONIJA-CRNA GORA

AIM Tirana, 8.06.1999

Jedan od interesantnih efekata, suprotan onom koji je planirao Slobodan Milosevic kada je uputio ljudsku bombu izbeglica prema Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori, je tendencija novog zblizavanja izmedju ova tri centra. Milosevic je predvidjao da ce jaka bomba izbeglica, koja je isla do razmera od 15 - 20 odsto populacije triju zemalja, uzdrmati ne samo njihove unutrasnje strukture vec posebno i njihove medjudrzavne odnose do tacke sire destabilizacije u regionu.

Isto tako, suprotno od ocekivanja, upravo drzava koja je prema planovima Beograda trebala da sluzi kao epicentar konfliktnih trenja u odsnosima izmedju tri drzave, dakle Albanija, postala je promotor u nastojanjima izgradnje novih odnosa zblizavanja ovih triju drzava. Albanski premijer Majko je uvideo znacaj trenutka rata na Kosovu i izbeglicke krize za izgradnju neke nove vrste pripartitnih odnosa. Naravno, tu postoji i katalizator, tj. staranje Zapada da neutralise kolateralne politiccke i geopoliticke efekte Miloseviceve strategije za sirenje konflikta.

Zapad i posebno SAD, ohrabrivali su ovakvu politiku premijera Albanije u uspostavljaju posebnih odnosa sa Makedonijom i Crnom Gorom. Americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt u pismu upucenom premijeru Pandeli Majkou 22. maja smatra od posebne vaznosti njegov susret sa makedonskim homologom i pruza svoju podrsku saradnji Albanije sa susedima i za prosirivanje takvih kontakata, sa argumentacijom da je se vas zajednicki protivnik nalazi na Severu.

Tokom susreta 3. Juna u Tirani, sa predsednikom Parlamentrane skupstine OEBS-a Helle Dege, albanski premijer Majko je govorio o vaznosti i aktivnostima Albanije u pravcu jacanja odnosa zblizavanja u trouglu Albanija - Makedonija - Crna Gora. Njegov koncept o povezanosti bezbednosti u ovom trouglu Majko je smatrao za shodno da predstavi i Generalnom sekretaru OUN Kofi Ananu tokom njegove posete Tirani 20. Maja, isticuci da je destabilizacija Albanije, Makedonije i Crne Gore neprihvatljiva za albansku Vladu. Ali, to je vec glavna tema politickih ekspozea o regionu na svim znaccajnijim susretima koje je premijer imao u poslednja dva meseca. Aktuelna vlada u Tirani istrajava na stvaranju novih odnosa i moze se reci posebnih u trouglu Albanija - Makedonija - Crna Gora.

Ovo predstavlja pomeranje od orijentacije ranije socijalisticke vlade njegovog prethodnika iz iste partije, tj Socijalisticke, bivseg premijera Fatosa Nanoa (jul 1997 - septembar 1998.), koji je fokusirao svoja nastojanja u jednom drugom trouglu, tj. u trouglu Grcka - Albanija - Makedonija. Medjutim, rat na Kosovu i izbeglicka kriza efektivno su iz igre izbacili trougao Fatosa Nanoa. Nova situacija u regionu donela je novo angazovanje Zapada i NATO i Pandeli Majko je usvojio misljenje da okolnosti i ocekivani razvoj dogadjaja vise favorizuje drugi trougao Albanija - Makedonija - Crna Gora. Znacajan pozitivan elemenat je sto je Albanija postala promotor zblizavanja tri drzave, ako se ima u vidu i njena znacajna uloga za stabilnost dve susedne drzzave, gde kao sto je poznato zivi veliki broj Albanaca. Moze da izgleda kao mala, ali veoma znacajna za Balkan koji karakterise nepoverenje, cinjenica sto su 30 maja deset crnogorskih porodica izabrale Albaniju da bi pobegle od srpske vojske koja je trazila njihove sinove za rat na Kosovu.

Oko milion proteranih Kosovara koji su preplavili tri drzave postali su neka vrsta pupcane vrpce ovih novih odnosa i novih zblizavanja. Albanija koja je etnicki povezana sa izbeglicama ucinila je prvi gest izrazavajuci spremnost prihvatanja svih izbeglica koje su se nalazile u Makedoniji i Crnoj Gori. Ona je isto tako bila pazljiva i sacuvala hladnokrvnost u prvim teskim trenucima u kojima su se nasle izbeglice u Makedoniji i Crnoj Gori. U interesu je sve tri drzave da saradjuju u prevazilazenju zajednicke izbeglicke krize i to sa sto je manje moguce posledica po njih. U interesu je sve tri drzzave da saradjuju da se sve izbeglice sto pre vrate na Kosovo. U interesu je sve tri drzave da uspostave koordinaciju, jer izbeglice koje se nalaze tamo, usko su povezane na etnickom i posebno porodicnom planu.

Tirana, Skoplje i Podgorica izrazili su spremnost i one odrzavaju uske veze sa NATO i EU. Iako Crna Gora nije clanica Partnerstva za mir kao sto su to Albanija i Makedonija, ipak i ona svakim danom sve vise vidi svoju buducnost van Srbije i veruje da moze brze ici prema Briselu preko Albanije i Makedonije nego preko Srbije. Jer, kako je izjavio i sam predsednik Djukanovic, tokom svoje posete Skoplju 1. Juna, Crna Gora vise nema vremena za gubljenje u smislu integracije u Zapad.

Nije za albansku vladu bilo lako da sledi i istrajava na politici posebnih odnosa i novog zblizavanja izmedju tri glavna grada u ovoj situaciji, jer je ona morala da sacuva delikatnu ravnotezu izmedju zastitnicke uloge za kosovske izbeglice i ocuvanja stabilnosti u susednim drzzavama. Slucaj "Blace" gde se dogodio prvi val kosovskih izbeglica u Makedoniji i kada je makedonska vlada zatvorila granicu i ostavila izbeglice u uzasnoj nemilosti vise dana, stvorila je utisak da Miloseviceva bomba postize efekte na planu destabilizacije odnosa izmedju dve drzzave. Bila je potrebna neplanirana poseta makedonskog ministra inostranih poslova Dimitrova Tirani i njegovo izvinjenje u razgovorima sa Majkoom, da bi se teski oblaci u odnosima izmedju dve drzave rasprsili.

Albanski premijer se sreo i vodio razgovore sa makedonskim premijerom Ljupcom Georgijevskim 11. Maja u Solunu, a s druge strane sest dana ranije, Majko je pozvao crnogorskog predsednika Mila Djukanovica da poseti Albaniju, " gde su mu vrata otvorena".

Politika albanske vlade u stvaranju novih odnosa i novih zblizavanja tri drzave naisla je na pozitivan odjek u samim drzavama. To je bila glavna tema i u razgovrima Majko - Georgijevski I u tom smislu posebno znacenje je imala zajednicka izjava dva premijera u kojoj su izrazili podrsku politici crnogorskog predsednika Mila Djukanovica.

Majkova nastojanja da sledi diferencirajucu politiku sa Crnom Gorom potpomognuta su i propazadnim i antimilosevicevskog kursa aktuelnog crnogorskog rukovodstva, tako da je 4. juna u vladinom saopsenju koje je procitao sam albanski premijer "ponovo izrazio solidarnost sa reformatorskim predsednikom Crne Gore Djukanovicem". U stvari, njemu je i u ovom slucaju bio poplocan put i od strane bivseg predsednika Salji Berishe koji je svojom spoljnom politikom jos od pocetka pokusavao da razlikuje Crnu Goru od Srbije, cak je 1993. godine u Tirani docekao i tadasnjeg crnogorskog predsednika Bulatovica.

Posebni odnosi izmedju Albanije, Makedonije i Crne Gore mogli bi da postanu faktor podsticanja stabilnosti regiona u perspektivi. Sada kada region ulazi u postkonfliktni period na Kosovu i kada naznake o svojevrsnom Marsalovom planu postaju sve konkretnije, takav kurs siri bazu i pozitivne elemente za evroatlantske integracije sve tri drzave.

Sve tri male i slabe drzave regiona, na geopolitickom strateskom planu sada se nalaze u veoma povoljnom polozaju i sto se tice razvoja i novih planiranih orijentacija u jugoistocnoj Evropi. Tezina ovog zblizavanja povecava se i potpisivanjem Pakta stabilnosti zemalja jugoistocne Evrope u kome je predvidjen selektivan stav u Crnoj Gori. U sklopu pakta za stabilnost i integracije u regionu, posebni odnosi izmedju ove tri drzave predstavljaju razvoj u kome niko ne gubi vec svi dobijaju.

AIM Tirana

Shaban MURATI

------=_NextPart_000_0021_01BEB42D.4FB14C20 Content-Type: text/html; charset="iso-8859-1" Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

Aim/tir/pubs/zi ##NOVO ZBLIZZAVANJE U TROUGLU ALBANIJA- MAKEDONIJA-CRNA GORA Jedan od interesantnih efekata, suprotan onom koji je planiraop = Slobodan=20 Milossevic kada je uputio ljudsku bombu izbeglica prema Albaniji, = Makedoniji I=20 Crnoj Gori, je tendencija novog zblizzavanja izmedju ova tri centra. = Milossevic=20 je predvidjao da ce jaka bomba izbeglica, koja je issla do razmera od 15 = – 20=20 odsto populacije triju zemalja, uzdrmati ne samo njihove unutrassnje = strukture=20 vec posebno I njnjihove medjudrzzavne odnose do taccke ssire = destabilizacije u=20 regionu. Isto tako, suprotno od occekivanja, upravo drzzava koja je prema = planovima=20 Beograda trebala da sluzzi kao epicentar konfliktnih trenja u odsnosima = izmedju=20 tri drzzave, dakle Albanija, postala je promotor u nastojanjima = izgradnje novih=20 odnosa zblizzavanja ovih triju drzzava. Albanski premijer Majko je = uvideo=20 znaccaj trenutka rata na Kosovu I izbegliccke krize za izgradnju neke = nov e=20 vrste pripartitnih odnosa. Naravno, tu postoji I katalizator, tj. = staranje=20 Zapada da neutralisse kolateralne politiccke I geopoliticcke efekte=20 Milosseviceve strategije za ssirenje konflikta. Zapad I posebno SAD, ohrabrivali su ovakvu politiku premijera = Albanije u=20 uspostavljaju posebnih odnosa sa Makedonijom I Crnom Gorom. Americcki = drzzavni=20 sekretar Medlin Olbrajt u pismu upucenom premijeru Pandeli Majkou 22. = maja=20 smatra od posebne vazznosti njegov susret sa makedonskim homologom I = pruzza=20 svoju podrssku saradnji Albanije sa susedima I za prossirivanje takvih=20 kontakata, sa argumentacijom da je se vass zajedniccki protivnik nalazi = na=20 Severu. Tokom susreta 3. Juna u Tirani, sa predsednikom Parlamentrane = skupsstine=20 OEBS-a Helle Dege, albanski premijer Majko je govorio o vazznosti I = aktivnostima=20 Albanije u pravcu jaccanja odnosa zblizzavanja u trouglu Albanija = – Makedonija –=20 Crna Gora. Njegov koncept o povezanosti bezbednosti u ovom trouglu Majko = je=20 smatrao za shodno da predstavi I Generalnom sekretaru OUN Kofi Ananu = tokom=20 njegove posete Tirani 20. Maja, isticcuci da je destabilizacija = Albanije,=20 Makedonije I Crne Gore neprihvatljiva za albansku Vladu. Ali, to je vec = glavna=20 tema politicckih ekspozea o regionu na svim znaccajnijim susretima koje = je=20 premijer imao u poslednja dva meseca. Aktuelna vlada u Tirani istrajava = na=20 stvaranju novih odnosa I mozze se reci posebnih u trouglu Albanija = – Makedonija=20 – Crna Gora. Ovo predstavlja pomeranje od orijentacije ranije socijalisticcke = vlade=20 njegovog prethodnika iz iste partije, tj Socijalisticcke, bivsseg = premijera=20 Fatosa Nanoa (jul 1997 – septembar 1998.), koji je fokusirao svoja = nastojanja u=20 jednom drugom trouglu, tj. u trouglu Grccka – Albanija – = Makedonija. Medjutim,=20 rat na Kosovu I izbegliccka kriza efektivno su iz igre izbacili trougao = Fatosa=20 Nanoa. Nova situacija u regionu donela je novo angazzovanje Zapada I = NATO I=20 Pandeli Majko je usvojio missljenje da okolnosti I occekivani razvoj = dogadjaja=20 visse favorizuje drugi trougao Albanija – Makedonija – Crna = Gora. Znaccajan=20 pozitivan elemenat je ssto je Albanija postala promotor zblizzavanja tri = drzave,=20 ako se ima u vidu I njena znaccajna uloga za stabilnost dve susedne = drzzave, gde=20 kao ssto je poznato zzivi veliki broj Albanaca. Mozze da izgleda kao = mala, ali=20 veoma znaccajna za Balkan koji karakterisse nepoverenje, ccinjenica ssto = su 30=20 maja deset crnogorskih porodica izabrale Albaniju da bi pobegle od = srpske vojske=20 koja je trazzila njihove sinove za rat na Kosovu. Oko milion proteranih Kosovara koji su preplavili tri drzzave postali = su neka=20 vrsta pupccane vrpce ovih novih odnosa I novih zblizzavanja. Albanija = koja je=20 etniccki povezana sa izbeglicama uccinila je prvi gest izrazzavajuci = spremnost=20 prihvatanja svih izbeglica koje su se nalazile u Makedoniji I Crnoj = Gori. Ona je=20 isto tako bila pazzljiva I saccuvala hladnokrvnost u prvim tesskim = trenucima u=20 kojima su se nassle izbeglice u Makedoniji I Crnoj Gori. U interesu je = sve tri=20 drzzave da saradjuju u prevazilazzenju zajedniccke izbegliccke krize I = to sa=20 ssto je manje moguce posledica po njih. U interesu je sve tri drzzave da = saradjuju da se sve izbeglice ssto pre vrate na Kosovo. U interesu je = sve tri=20 drzzave da uspostave koordinaciju, jer izbeglice koje se nalaze tamo, = usko su=20 povezane na etnicckom I posebno porodiccnom planu. Tirana, Skoplje i Podgorica izrazili su spremnost I one odrzzavaju = uske veze=20 sa NATO I EU. Iako Crna Gora nije cclanica Partnerstva za mir kao ssto = su to=20 Albanija I Makedonija, ipak I ona svakim danom sve visse vidi svoju = buducnost=20 van Srbije I veruje da mozze brzze ici prema Briselu preko Albanije I = Makedonije=20 nego preko Srbije. Jer, kako je izjavio I sam predsednik Djukanovic, = tokom svoje=20 posete Skoplju 1. Juna, Crna Gora visse nema vremena za gubljenje u = smislu=20 integracije u Zapad. Nije za albansku vladu bilo lako da sledi I istrajava na politici = posebnih=20 odnosa I novog zblizzavanja izmedju tri glavna grada u ovoj situaciji, = jer je=20 ona morala da saccuva delikatnu ravnotezzu izmedju zasstitniccke uloge = za=20 kosovske izbeglice I occuvanja stabilnosti u susednim drzzavama. Sluccaj = "Blace"=20 gde se dogodio prvi val kosovskih izbeglica u Makedoniji I kada je = makedonska=20 vlada zatvorila granicu I ostavila izbeglice u uzzasnoj nemilosti visse = dana,=20 stvorila je utisak da Milosseviceva bomba postizze efekte na planu=20 destabilizacije odnosa izmedju dve drzzave. Bila je potrebna neplanirana = poseta=20 makedonskog ministra inostranih poslova Dimitrova Tirani I njegovo = izvinjenje u=20 razgovorima sa Majkoom, da bi se tesski oblaci u odnosima izmedju dve = drzzave=20 rasprssili. Albanski premijer se sreo I vodio razgovore sa makedonskim premijerom = Ljupccom Georgijevskim 11. Maja u Solunu, a s druge strane ssest dana = ranije,=20 Majko je pozvao crnogorskog predsednika Mila Djukanovica da poseti = Albaniju, "=20 gde su mu vrata otvorena". Politika albanske vlade u stvaranju novih odnosa I novih zblizzavanja = tri=20 drzzave naissla je na pozitivan odjek u samim drzzavama. To je bila = glavna tema=20 I u razgovrima Majko – Georgijevski I u tom smislu posebno = znaccenje je imala=20 zajedniccka izjava dva premijera u kojoj su izrazili podrssku politici=20 crnogorskog predsednika Mila Djukanovica. Majkova nastojanja da sledi diferencirajucu politiku sa Crnom Gorom=20 potpomognuta su I propazadnim I antimilossevicevskog kursa aktuelnog = crnogorskog=20 rukovodstva, tako da je 4. juna u vladinom saopssenju koje je proccitao = sam=20 albanski premijer "ponovo izrazio solidarnost sa reformatorskim = predsednikom=20 Crne Gore Djukanovicem". U stvari, njemu je I u ovom sluccaju bio = poploccan put=20 I od strane bivsseg predsednika Salji Berishe koji je svojom spoljnom = politikom=20 joss od poccetka pokussavao da razlikuje Crnu Goru od Srbije, ccak je = 1993.=20 Godine u Tirani doccekao I tadassnjeg crnogorskog predsednika = Bulatovica. Posebni odnosi izmedju Albanije, Makedonije i Crne Gore mogli bi da = postanu=20 faktor podsticanja stabilnosti regiona u perspektivi. Sada kada region = ulazi u=20 postkonfliktni period na Kosovu i kada naznake o svojevrsnom Marssalovom = planu=20 postaju sve konkretnije, takav kurs ssiri bazu I pozitivne elemente za=20 evroatlantske integracije sve tri drzzave. Sve tri male I slabe drzzave regiona, na geopoliticckom stratesskom = planu=20 sada se nalaze u veoma povoljnom polozzaju I ssto se ticce razvoja I = novih=20 planiranih orijentacija u jugoistoccnoj Evropi. Tezzina ovog = zblizzavanja=20 povecava se I potpisivanjem Pakta stabilnosti zemalja jugoistoccne = Evrope u kome=20 je predvidjen selektivan stav u Crnoj Gori. U sklopu pakta za stabilnost = I=20 integracije u regionu, posebni odnosi izmedju ove tri drzzave = predstavljaju=20 razvoj u kome niko ne gubi vec svi dobijaju. AIM Tirana Shaban MURATI

------=_NextPart_000_0021_01BEB42D.4FB14C20--