ZA KOGA RADE SINDIKATI U VREME KRIZE

AIM Sofija, 10.06.1999

Perustica je mali bugarski grad. Transparenti "Perustica: NATO napolje!", ali i "Perustica je za NATO" bili su hitovi serije paralelnih mitinga kojima su propracena zasedanja parlamenta od pocetka rata u Jugoslaviji. Protivnici vazdusnih udara Severnoatlantskog pakta razmestili su svoje satrorsko naselje u jednom od parkova kraj Narodnog sobranja. Pristalice NATO okupljaju se na mitinzima povremeno, kada treba da se donose najvaznije odluke kao sto je bila ova o davanju vazdusnog prostora NATO-u za vojne operacije protiv rezima Slobodana Milosevica. I u oba slucaja je jasno ko je i zasto stao iza organizacije ovih manifestacija. Protivnici rata su pretezno iz krugova opozicione socijalisticke partije - predstavnici Socijalistickog omladinskog saveza i Saveza antifasista.

Iza mitinga u podrsku udara stala je jaka masinerija Saveza demokratskih snaga (SDS) koji je poslednjih 10 godina nagomilao dovoljno iskustva u organizovanju ovakvih skupova. Ovog puta, medjutim, bilo je i novih lica · iz sindikata "Promena". Upravo ucesce sindikata u organizaciji pronatovskog mitinga postalo je povod za ozbiljni skandal u krugovima vladaju}ih snaga.

Sindikati u Bugarskoj dugogodisnja su avangadra SDS u politickim borbama. Odmah posle obaranja rezima Todora Zivkova, 1989 godine pojavila se bugarska "Solidarnost". Sindikat "Potkrepa" latio se zadatka da bude glavni pomocnik SDS u politickoj borbi. Strajkovi su se pretvorili u specijalitet koji se koristio uvek kada je trebalo da se neka vlada obori. Sa vremenom, medjutim, "Potkrepa" se povukla iz politi~ke aktivnosti i posvetila se cisto sindikalnim akcijama.

Poslednje dve godine na njeno mesto dosla je "Promena". Najozbiljniji nastup sindikata bila je organizacija velikog mitinga u januaru 1997. godine kada je oborena vlada socijaliste Zana Videnova. Otada nije poznato da je sindikat uspevao da organizuje strajk ili da privuce ozbiljno clanstvo. Nije uspeo da se plasira niti kada su se sindikati prebrojavali, niti kada je vrsena preraspodela bivse sindikalne svojine. Najpoznatije lice "Promene" - dr Dimitar Ignatov, danas ministar zdravlja, uspeo je da izdvoji Lekarski savez u posebnu strukovnu organizaciju.

"Promena", medjutim, uspela je da se legitimise u drustvu, pre svega svojom nepodeljenom privrzenoscu politici SDS. Organizacija i dalje slovi kao cvrsta grupa plavih simpatizera koja je uvek spremna da izvede ljude na ulicu ako zatreba.

Sporazum bugarske vlade sa NATO o ustupanju vazdusnog prostora i njegova ratifikacija u parlamentu pruzila je drugu sansu lideru Dimitru Dimanovu da pokaze snagu svoje organizacije. On je obecao da dovede u Sofiju citave vozove sa rudarima iz cele zemlje, autobuse sa demokratski raspolozenim gradjanima i kolone taksija da bi podrzali odluku bugarske vlade. Medjutim, nista se slicno nije dogodilo. Istovremeno, pokusavajuci da se pokaze jacim organizatorom mitinga nego neki drugi, uspeo je da naljuti neke tradicionalne ucesnike u ulicnim mitinzima kao sto je vicepremijer Evgeni Bakardzijev. Njihov indirektan spor je na momente zaglusivao cak sum od padajucih na teritoriju Bugarske zalutalih raketa.

Vicepremijer, koji je ujedno i sef SDS za Sofiju, nazvao je plavog sindikalistu Dimanova "komunistom i karijeristom". Bakardzijev je obelodanio da je sindikalni lider delovao u unutrasnjosti u ime SDS, mada mu niko nije pruzao takva pravomocja. "Improvizacije od 4. maja bile su u stvari pokusaj Dimitra Dimanova da radi u ime SDS. Prazne price da ce dovesti u Sofiju citave vozove, 600 taksista i 500 autobusa rudara sa stapovima stetne su po demokratski proces, stvaraju napetost i uopste ne pomazu SDS-u. Bolje bi bilo da se na ovakve manifestacije ne stavlja etiketa "plavi", izjavio je vicepremijer. Dimanov je nejednom koristio svoju bliskost sa vladajucom partijom da bi izvlacio licne koristi. On se cak usudjivao da spekulise imenom vicepremijera. Odgovor Dimanova je glasio: "Bakardzijev je stara nomenklatura".

Zasto je doslo do tog raskida u odnosima izmedju SDS i borbenog odreda vladajucih snaga? Pretpostavlja se da je ceo skandal izbio na licnoj osnovi. Bakardzijev je kao odgovoran za najjaci centar SDS · Sofiju, pozeleo da povrati sebi pravo da bude jedini koji je zaduzen za organizaciju plavih mitinga. Sa svoje strane Dimanov se vec uzivio u ulogu organizatora masa koje mogu da resavaju sve. Izgleda da ce rezultat te borbe izmedju pojedinaca
dovesti do podele SDS i "Promene".

U celoj toj situaciji dva velika sindikata ostala su po strani sukobljavanja za ili protiv operacija NATO. Do sada se Konfederacija nezavisnih sindikata Bugarske (KNSB) i "Potkrepa" pridrzavaju cisto profesionalnih problema, a da pri tome ne zauzimaju kategorican stav. Poslednjih godina dve organizacije saradjuju aktivno, nastojeci da zastite interese svojih clanova. Od pocetka upravljanja SDS, medjutim, oba sindikata nisu organizovala nijedan strajk uprkos ucestalim otpustanjima s posla i zatvaranju mnogih preduzeca.

Lider KNSB Krstjo Petkov opredelio se da ne mesa svoje politicke ambicije sa sindikalnom delatnoscu i napustio je svoj polozaj da bi stao na celo nove partije za koju ce prva ozbiljna provera biti lokalni izbori najesen. Ujedinjeni blok rada voleo bi da se legitimise kao leva formacija. Njegove sanse, medjutim, da ucestvuje u podeli vlasti na opstinskom nivou, izgledaju minimalne.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV