O MRZNJI I DRUGIM DEMONIMA

AIM Pristina, 10.06.1999

Netrpeljivost Makedonaca prema Kosovskim Albancima je sada vec konstatirana u mnogim hronikama i izvestajima stranih medija koji su u najmanju ruku pratili dogadjaje u Blace. Makedonski policajci su cak demonstrirali solidarnost sa srpskim kolegama time sto su maltretirali i tukli ljude, cak i u najgorim danima kroz koja su prolazili Kosovski Albanci. Bilo je slucaja, kao onaj sa vozom u selu Volkovu 27 aprilla 1999, kada su Makedonski policajci deportirane Albance sa Kosova izvukli iz voza tukli, maltretirali a potom su ih zakljucavali u vagone u kojima su ubacivali suzavce i vratili ih nazad. Ovi su slucajevi evidentirani i kod stranih medjunarodnih organizacija.

Ali pojave netrpeljivosti prema kosovskim Albancima nisu izrazene samo u policijskim postupcima. Tako je, recimo u Skopju, postala uobicajena i svakodnevna pojava netolerancija prema albancima. Mnogi albanci koji su pokusali da se snadju u ovim po njih vanrednim okolnostima, suocavali su se sa razlicitim preprekama i opstrukcijama. Slucajevi izbacivanja sa stambenih objekata u kojima su u vecini stanari makedonske nacionalnosti svakim su danom sve ucestaliji.

Razlozi: oni su Albanci i za njih ne moze biti mesta u naseljima u kojima zive Makedonci. Ono sto zacudjuje, u stvari, nije samo ovo cutljivo odbijanje za nemesanje sa Albancima · vec agresivno odbijanje da se Albancima dozvoli da se nastanu u Makedonskim naseljima. Iako za tako nesto · naravno oni koji imaju mogucnosti tako nesto priustiti sebi · placaju basnoslovne cene za stanove za koje Makedonci placaju samo trecinu stanarine ili jos manje. Ne nedostaju cak i takvi oglasi u novinama u nedeljniku · jedno vreme najtrazenijem od kosovskih Albanaca · "M Oglasnik", u kojima vlasnici stanova Makedonci jos u oglasu izrazavaju otvoreno netrpeljivost prema Albancima. U ovom Oglasniku se mogu naci i oglasi sa slicnom sadrzinom: "Izdajem stan. U obzir dolaze samo Makedonci i Srbi" Oglasi ovakve sadrzine, bez cinizma se smatraju "iskrenima", zato sto vec u pocetku oslobadjaju ljude mogucih uvreda koje se dozivljavaju u telefonskim razgovorima cim se sazna da je zainteresirani Albanac.

Cesti su slucajevi kad se vlasnicima stanova · koji motivirani profitom zapostavlaju cinjenicu da stan izdaju nekom albancu sa Kosova · naredi od Kucnog Saveta da raskinu ugovore sa njihovim podstanarima jer su Albanci. U naselju Porta Vlae u Skopju, Kucni Savet je naredio vlasniku stana da izbaci osmoclanu Albansku porodicu sa Kosova, iako su oni za ovaj stan platilki kiriju u iznosu od 1000 nemackih maraka. Ima i slucajeva kad vlasnici stanova Makedonci raskinu ugovore i sa stranim medjunarodnim organizacijama koje te stanove daju na raspolaganju svom personelu. Naravno podrazumeva se, tako nesto se desava kada radnici tih organizacija koji koriste stanove istih su Albanci sa Kosova.

Ali ovo je blaga varianta onoga sto moze da se desi Albancima sa Kosova: raskidanje ugovora. Najteze je kad pocinju brutalni napadi, vredjanja, ponizavanja i psovanja po naseljima u kojima Albanska deca ponekad osecaju potrebu da se igraju kao i sva druga deca.

Jedan od drasticnijih slucajeva je onaj koji se dogodio porodici Nexhmedina Hajdarija u naselju Novo Lisice u Skopju. Ova je porodica u stvari prosla kroz drugi deo onog pakla kojeg su znali kao netolerancija i mrznja prema drugome. Kuca u kojoj su bili smesteni clanovi ove porodice bila je izlozena napadima mladih Makedonaca koji su kamenovali kucu i polomili joj prozore. Ova je porodica bila smestena kod svojih rodjaka Albanaca koji su ziveli u istoj kuci. Ovo izgleda du su ucinili ucenici skole "Lazo Angelovski". Grupa od 15-16 ·to godisnjaka, iz iste skole na organizirani nacin napadaju Albance sa Kosova. Desilo se da cak i dete od dve godine zastrase tako sto bace petardu ispred nogu. "Imali smo puno problema sa Makedoncima. Mnogo smo se plasili. Trebalo je celo vreme da drzimo spustene roletne zato sto su nas stalno gadjali kamenjem" kaze sin Nexhata Hajdarija koji su se sada vec preselili na "sigurnije" mesto - u nepodnosljivoj vrucini kampa Stenkovec.

Ovakvi slucajevi ispoljavanja mrznje prema Albancima sa Kosova su pokazatelj jos uvek skrivenih napetosti koja postoje u untar etnickim odnosima u Makedoniji i koje se jos uvek ispoljavaju prema grupacijama Albanske pripadnosti sa Kosova. Ovakve pojave medjuetnickih iskljucivosti u Makedoniji, u stvari, svakim se danom hrane i zacinjuju izjavama i stavovima najvisih instancija vlasti u Makedoniji, koji u masovnom deportiranju ljudi sa Kosova ne vide uopste bol i patnju zbog prozivlejnog, vec samo opasnost i pretnju zbog moguceg "poremecenja" etnicke ravnoteze. Jos za vreme njaveceg fluksa Albanaca sa Kosova "Broj Jedan" Makedonske drzave, Kiro Gligorov je izjavio: "Makedonija ne moze primiti vise Albanaca za to sto i onako vec ima dosta u Makedoniji". Zbog toga paranoja stvorena - "pojavljivanjem" UCK-a (OVK-a) i vojnim organiziranjem Albanaca u Makedoniji, stalnom pretnjom i opasnoscu od ostanka Albanca u ovim prostorima, mogucom ekonomskom destabilizacijom u kojoj se Albanci sa Kosova javno tretiraju kao nepodnosljivi ekonomski teret za mala pleca ove fragilne drzave - nije ni cudo sto se upraznjava u ovakvim brutalnim pojavama postupka prema kosovksim Albancima.

Ovakvo tretiranje Albanaca od strane Makedonaca, je od pre neko vreme bio i razlog sto je Americki Kongres odbio predlog Americkog Drzvanog Sekretara Madeline Allbright da dodeli pomoc od 13 miliona dollara Makedonskoj drzavi. Ovo mozda kao inormacija je poznata ali povodom iste je ostalo jos mnogo toga nepoznatog i maglovitog. Kako je moguce da jedna tako ozbiljna opomena prema jendoj drzavi ostane tako neprimetna? Kako je moguce da se takav gest Americkog Kongresa, ne shvati kao ozbiljno upozorenje za ono sto se desava u jendoj drzavi, koja tezi da bude u saglasnosti sa objavljenim prozapadnjackim normama i standardima.

Zacudo, u Makedoniji se desilo suprotno . Ovo odbijanje pomoci zbog stava i tretiranja izbeglica sa Kosova Makedonski mediji su skroz minimizirali cak i zapostavljali. Takodje, ovo odbijanje pomoci, aktuelne drzavne strukture su komentirale poluglasno ili polustidljivo ako ga nisu skroz i izostavili iz javnog istupa. Ovo govori da unutar ovih drzavnih strukutra jos uvek ne postoji spremnost da se suocavaju sa napetostima ovakve prirode u Makedoniji. Cak sta vise vise ustaljenim politickim pricama oko "ugrozenosti" Makedonije i Makedonaca na neki nacin vise ugrozavaju Makedoniju time sto stvaraju klimu nepoverenja i netrpeljivosti koju ce naslediti u buducnosti. Ovim se pricama prizivaju mrznja i drugi demoni koji veoma lako izmicu politickoj kontroli. Ono sto je u ovim instancama ambalazirano sa vitalnim i strateskim interesima Makedonske drzave - nekonfrontiranje sa zapadom · nije po sebi dovoljno da u svakodnevnici stvara atmosferu ublazavanja napetosti. Cak suprotno, iskljucivost i netrpeljivost koja svakim danom sve vise preplavljuje Makedoniju bice veoma tesko da se stavi u tako uskom koritu politickog interesa kojeg su uvili sa prozapadnjackim politickim opredeljenjem.

Slucajevi u kojima se pojavljuje ova netrpeljivost prema Kosovskim Albancima, samo ce za neko vreme biti premestena i orientisana na drugu adresu agresivnost, koja ce kad tad da se pojavi i ustremi i prema Albancima iz Makedonije. Ono sto cini ove slucajeve alarmantnima nije toliko cinjenica da Makedonci upucuju svoju netrpeljivost prema Kosovskim Albancima, nego to sto se u ovim nivoima projicira na neki nacin unutaretnicki odnos u Makedoniji, koji u buducnosti moze eskalirati u nepridvidljivim konfliktuoznim situacijama.

AIM Pristina

ASTRIT SALIHU