BALKAN SUTRASNJICE: NEMACKA INICIJATIVA NASUPROT AMERICKOJ

AIM JUNIOR

AIM Tirana 6 jun 1999

Dok se bombardovanje Srbije nastavlja u evropskim kancelarijama i raznim zapadnim studijskim institucijama stvaraju se planovi i projekti za Balkan sutrasnjice.

U mnostvu planova i projekata za Balkan, koji kako izgleda nisu daleko jedan od drugog, najmanje dva su privukla paznju, mozda i zbog same tezine i znacaja drzava koje su ih podneli: nemacki i americki plan.

Nemacka, koja ce jos nekoliko nedelja predsedavati EU, predstavila je ono ssto se naziva Pakt za stabilnost za Jugoistocnu Evropu, o kojem se vec raspravljalo. Ovaj pakt sadrzi niz predloga i evropskih i regionalnih inicijativa koji u prvi plan stavljaju Evropu sa njenim strukturama, potiskivajuci prisustvo ostalih svetskih sila u regionu i to uglavnom SAD, sto kako izgleda ne ide u prilog interesima jedine supersile ovog vremena.

Stav Nemacke oko resavanja kosovske krize daje prednost pozitivnom resenju posredstvom pregovora i implementaciji rezultata koji bi iz njih proizasli. Da bi se ostvario ovaj tezak proces postizanja zajednickog koncenzusa za resavanje krize i posebno buducnosti regiona, Nemacka zeli da zajedno sa njenim partnerima u EU igraju primarnu ulogu preduzimajuci inicijativu za postizanje nekakvog Pakta stabilnosti za Jugoistocnu Evropu.

Prema nemackom konceptu za uzburkani balkanski reon trebalo bi da se pronadju resenja za njegovu buducnost pod prismotrom OEBS-a, gde se ukljucuje i doprinos SAD I Rusije. Nemacka, koja je posle ujedinjenja postala najveca i najsnaznija drzava EU zeli da preuzme ulogu lidera u Evropi ili pak da ojaca vodecu ulogu same Evrope istiskujuci tako SAD.

Nemacki koncept za novim politickim resenjima za balkanski region je razlicit od americkog koncepta koji gleda na region kao prostor koji se siri, a ne kao na statican i uzak prostor. Ako nemacki koncept stavlja u prvi plan evropske strukture,uglavnom EU I OEBS-a, americki koncept podrzava aktivno angazovanje ovih struktura za pronalazenje stabilnog resenja krize, pod kisobranom nove politicke Trans - Atlanske realnosti. Treba istaci da se americki koncept zalaze za Trans - Atlanske strukture koje bi vladale svetom, dok nemacki koncept koji se oslanja i na druge politicke faktore u Evropi ali i na Balkanu, uslovljava resenja i buducnost regiona pod takoreci samo kroz evropsku perspektivu.

Ipak, i sam SAD smatra da prvenstvenu ulogu ima saradnja izmedju samih zemalja zapadne Evrope i onih u balkanskom regionu. Cilj SAD je da posredstvom dugorocnog, stabilnog resenja krize na Kosovu u sirim razmerama, koja je na kraju krajeva evropska kriza, stvori presedan koji bi se kasnije mogao primeniti na drugim prostorima konflikata u svetu.

Nasuprt tome, nemacki koncept resavanja krize je koncept koji ne prevazilazi granice i barijere Evrope i ne nastoji da se preko njega stvaraju novi presedani. Primer za to je sporo i visegodisnje angazovanje Evrope u bosanskoj krizi koja je delimicno resena samo posredstvom americkog angazovanja koje je zavrseno Dejtonskim sporazumom.

Pozitivna u nemackom angazovanju je cinjenica sto je Nemacka vec prebrodila sve teritorijalne prepreke koje je nekada imala sa susedima (granicne probleme sa Poljskom oko teritorija na liniji Odra - Najse ili pak probleme sa Ceskom oko Sudeta ). To je pozitivno iskustvo koje je koje je naslo primenu u praksi i odnosima imedju dva davnasnja neprijatelja u Evropi: Nemacke i Francuske. Mnogi danas neznaju tacno da kazu da li se Strazbur nalazi u Nemackoj ili Francuskoj, posto je zona Alzas Lorena koja je ranije izazivala uzasne ratove sada pretvorena u simbol nove Evrope sa transparentnim granicama.

Preduzeta inicijativa od strane Nemacke naisla je na podrsku od strane nekoliko drugih evropskih i drzava regiona, koje u njoj vide vecu mogucnost da igraju prioritetnu ulogu u regionu. A posto se francusko - nemacki duet sve vise cuje u kontinentalnoj Evropi, moze se pretpostaviti da ce ova inicijativa biti izmedju ostalog i njihovo nastojanje za otvaranje prema trzistima jugoistocne Evrope.

Isto tako, treba imati u vidu cinjenicu da Nemacka ima veoma dobre odnose sa Rusijom i ona je medju zemljama koja je najvise investirala u krhku politicku i ekonomsku stabilnost Rusije. Zato, predlozeno resenje od strane Nemacke bilo bi prednost i za rusku spoljnu politiku, posto bi ona izbegla komandovanje od strane SAD, a i nastojala bi da odigra znacajniju ulogu u Evropi.

Medju predlozenim sredstvima za resenje krize i postavljanje temelja za jedan novi region bez kriza I ratova, predlozena je institucionalizacija citave serije instrumenata. Nemacka predlaze odrzavanje Konferencije na visokom nivou, okupivsi za okruglim stolom zemlje regiona i predstavnike medjunarodne zajednice. S druge strane, SAD su predlozile odrzavanje Samita na evropskom nivou koji bi sponzorisao EU a tak kasnije da se ide na odrzzavanje Konferencije na najvisem nivou, mozda i prema nekoj Svetskoj konferenciji. Dakle, jasno je da ce prvi korak u pregovorima o novoj buducnosti regiona preduzeti Evropa, koja je cesto puta dokazala da nije sposobna da raskine veze sa istorijom sudara i interesa koji su je pratili kroz vekove. Ako se to desi, onda ce na scenu isplivati jedna visa institucija koju ce inicirati i kojom ce upravljati SAD.

U nemackom predlogu se jasno iznosi stav EU o nemenjanju granica silom, kao i balansiranje prava na samoopredeljenje i suegzistencijom u multietnickoj drzzavi. Nemacka je bila prva evropska drzava koja je priznala podelu bivse Jugoslavije I uspostavila diplomatske odnose sa bivsim jugoslovenskim republikama. Tokom rata Hrvatske sa Jugoslavijom, Nemacka je bila drzava koja je bila glavni podrzavalac Hrvatske. Sada je nemacki stav postao obazriviji i on insistira na nepromenljivosti granica, dok SAD ostavljaju otvoren prozor za dalje moguce teritorijalne erozije u SRJ ( mozda i moguce odvajanje Crne Gore).

Nemacka ( a to je stav i EU ), zahteva brzu integraciju Jugoslavije u medjunarodne strukture, kao i njenu ubrzanu ekonomsku obnovu. U tom sklopu nemacki koncept smatra EU I OEBS garantima mira i stabilnosti u jugoistocnoj Evropi, istiskujuci na tom planu NATO koji je do sada igrao veoma znacajnu vojno - politicku ulogu. Ipak, prihvata se da NATO bude prsiutan u regionu u duzem vremenskom periodu.

I sa aspekta integracija, nemacki koncept se zalaze za postepeniju integraciju od onog u americkom predlogu, koji se zalaze za podsticanje u pravcu uclanjena zemalja Balkana u Trans - Atlanske strukture, pocev od NATO. Ne treba zaboraviti da su zahvaljujuci americkom angazovanju Visegradske zemlje su uspele da pre postanu clanice NATO nego EU.

Jedna od znacajnijih tacaka nemackog plana lezi u suzavanju uzroka koji podsticu emigraciju iz ekonomskih razloga zbog toga sto je Evropa osetljiva na izbeglicke talase. Sengenski sporazum neophodno zahteva i kontrolu emigracije koja osetno utice na demografsku strukturu evropskog drustva, ali iznad svega na socijalne fenomene sa negativnim posledicama. Takav koncept se u americkom planu ne spominje.

Obe predlozene inicijative imaju u centru paznje i finansijske aspekte tih procesa koji imaju visoku cenu koju treba platiti. U oba slucaja se zahteva vece angazovanje finansijskih institucija kao sto su Svetska banka, MMF, Evropska banka za obnovu i razvoj itd.

Oba plana izgleda da su saglasna oko tacke da je potrebno traziti globalno, a ne parcijalo resenje. Izgleda da nece vise biti nedostatinih resenje tipa Dejton, cije posledice danas trpi region, vec ce to biti resenje u globalnim razmerama I sa dugorocnim stabilizirajucim efektima. Predvidja se da ce svi instrumenti regionalne saradnje inicirani i podrzzani od strane SAD i Evrope imati veliki znacaj i da ce stvarati znacajna balansiranja u buducnosti.

Albanija kao jedna od zemalja koja je najvise pogodjena krizom i njenim posledicama nalazi se takodje u povoljnoj geostrateskoj poziciji od koje mnogo moze da dobije, pretvrajuci se u znacajan centar za stabilnost regiona. Znacaj i uloga Albanije bice posebna pored ostalog i zbog cinjenice sto ce ona biti okruzena teritorijama nastanjenim etnickim Albancima.

AIM Tirana

Rezi NIKA