POVRATAK IZBEGLICA
AIM Pristina, 07.06.1999
Posle "kapitulacije" srpskog parlamenta, cini se da je kraj rata na vidiku. Ipak, za verovati je da ono sto je najgore zapravo tek predstoji. Radi, se o potpunom saznanju o tome sta se sve zbivalo ovih meseci na Kosovu. Slede situacije coveka koji se vraca sa izbeglistva i nalazi srusenu kucu, ili da mu je kuci sve pokradeno. A to je ipak nista u poredjenju sa nalazenjem leseva ukucana, komsija, neznanaca. A sta ako su mine tu negde u dvoristu? Ili u samoj kuci? Kosovari koji vec imaju saznanja o tim stvarima, a sada se nalaze, recimo, u Zapadnoj Evropi ili preko Atlantika, sa svojim bliznjima, tesko da ce odluciti da se svojevoljno vrate. Bar ne u dogledno vreme. Isto je i sa onima koji su doziveli da prisustvuju ubistvima, zlostavljanjima i silovanjima najblizih. Za njih je njihov dom postao "ukleto mesto" u koje se nikada nece rado vratiti. Ove situacije, najtipicnije za kosovsku situaciju, poznate su i iz bosnjackih primera odbijanja ili izbegavanja vracanja kuci.
Ko ce se onda vratiti? I gde? Moze li se zamisliti izgradnja nekih stankoveca ili cegrana u Drenici, Llapu ili Dukagjinu? Da li ce se ici na to da se na rusevinama kosovskih gradova skoncentrise celokupna populacija (jer selo i poljoprivreda ionako ne funksionisu vec dva leta). Ali, sta ce biti sa onima koji nemaju rodbinu u gradu, rodbinu koja ima gde da ih primi? Da li ce se odluciti da izbeglice provedu zimu u Makedoniji i Albaniji? Mogu li ove zemlje da izdrze to? Jos bitnije, mogu li izbeglice biti ostavljene da pokusaju da prezive u "zimskim" satorima?
Jeste da Albanci Kosovo smatraju svojom zemljom i da nikada nece dici ruke od nje; ali cinjenica je i to da su oni, odbijanjem Zapada da ulozi u OVK, izbaceni iz velige igre, i da u dogledno vreme nece biti gospodari svoje sudbine. To se tice i povratka kuci . Oni ce zapravo biti sa statusom humanitarno zbrinutih lica kako u Makedoniji i Albaniji, tako i u SAD i Zapadnoj Evropi, i -sto je najgore, oni ce biti humanitarno zbrinuta lica i u samoj Pristini. Sudbina je ista, mesto je drugo. I strandard! A svi pod suncem teze onom boljem...
Razmisljanje u ovim koordinatama moze odvesti do zakljucka da ce "prvi stanovnici" novog Kosova biti tamo verovatno samo zato sto nisu imali nijednu bolju mogucnost pred sobom. Zato ce brzina, ponavljamo- brzina, u sprovodjenju obnove i izgradnje gradova, sela i radnih mesta na Kosovu biti bitnija od svega. A i zima dolazi. Zna se, zima nije pogodna za velike gradjevinske poduhvate kakvi su potrebni na Kosovu. To znaci da je za ocekivati da veliki posao pocne u prolece 2000 godine; znaci, brzine kakve bi zeleli kosovari, ne moze da bude; znaci da ulaskom NATO-a, nista nije gotovo, nego da zapravo sve pocinje; znaci da jos mnogo toga treba podnositi. Treba trpeti. Treba izdrzati. Treba...
Ali i u toj samoj "svetloj perspektivi" o kojoj se govori, postoji nagazna politicka mina. Nezavisnost Kosova je samo odlozena. Verovatno je da ce srpski strucnjaci imati znatan udeo u deminiranju kako samog terena, tako i politickog prostora Kosova od te zauvek aktivne eksplodirajuce naprave. Pitanje je vremena kada ce ti strucnjaci uvideti da, za Srbiju, od Kosova vise nema nista. U novostvorenim uslovima, Srbija nema veceg prioriteta nego slobodu od Kosova. Jeste da pragma govori drugacije, da je to prica za neko drugo politicko vreme... Ali prica za ove dane, ona o povratku izbeglica na Kosovo, govori bas i o tome. Pitajte bilo kog kosovara:da li zeli da se vrati u Jugoslaviju, da li povratak u Kosovo smatra povratkom u Jugoslaviju? Onaj ko ne zna odgovor, ne zna nista o pragmi...Ljudi ce se vratiti na Kosovo. Svi kazu da onda nista vise nece biti kao sto je bilo. Tuzno? Nimalo! To da ce sve biti drugacije (i) jeste jedina nada za buducnost...
AIM Pristina
MUFAIL LIMANI