KO CE S KIM

Ozivljavanje politickog zivota u Srbiji

Da li je na pomolu raspad koalicije radikala i levice zbog odbijanja prvih da prihvate mirovni plan? Uloga SPO u novoj politickoj kombinatorici. Sta nude Panic i Djindjic? U svakom slucaju u porusenoj zemlji, iznurenoj ratom i uplasenoj nadolazecom bedom, politicka borba ubuduce ce se voditi izmedju onih koji su vec poceli da izvikuju "mir i suverenitet nemaju alternativu" i onih koji tvrde da posle ovog rata gubimo i ono sto je moglo biti spaseno i bez njega.

AIM, PODGORICA, 5. 6. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Vecina novinara koji su proslog cetvrtka pratili vanrednu sednicu Skupstine Srbije na kojoj je usvojen "Dokument za postizanje mira", odmah po okoncanju ove sednice pohitala je pravo u Zemun u sediste Srpske radikalne stranke. Tamo je konferenciju za stampu drzao dr Vojislav Seselj, lider radikala, koji su samo tridesetak minuta ranije na zatvorenoj sednici parlamenta glasali protiv mirovnog plana za Kosovo. Medju novinarima koji su zurili u Zemun pominjalo se da bi Seselj na ovoj konferenciji za stampu mogao da saopsti kako radikali, u znak nezadovoljstva zbog "krajnje nepovoljnog sporazuma sa medjunarodnom zajednicom", napustaju koalicionu vladu u kojoj sede zajedno sa socijalistima i julovcima. Na direktno pitanje - da li radikali izlaze iz vlade - Seselj je pred sedamdesetak domacih i stranih novinara odgovorio: "Mi sigurno necemo docekati u vladi eventualni ulazak trupa iz agresorskih zemalja, prevashodno americkih trupa na Kosovo i Metohiju".

Iste veceri u udarnom TV dnevniku drzavne televizije u 19,30, koji inace zbog pomanjkanja releja prenose sve ovdasnje televizije, konferencija za stampu dr Seselja, na kojoj je receno mnogo toga, bila je u potpunosti precutana. Tako je, na primer, siroj javnosti ostalo nepoznato da su radikali protiv toga da se sa Kosova povuku sve jugoslovenske trupe; da smatraju kako u juznu srpsku pokrajinu ne smeju biti rasporedjene nikakve NATO trupe, pogotovo da "ne dolazi u obzir da eventualnim trupama UN-a komanduju strukture NATO-a; kako privremena administracija na Kosmetu ne bi "smela da zameni nasu drzavnu vlast", a upravo tako nesto se prihvata mirovnim sporazumom; ili kako je "nepodnosljivo da nasa vojska sluzi stranim jedinicama u razminiravnju minskih polja ili nekim slicnim aktivnostima u sluzbi NATO".

Umesto Seselja, iste veceri na ekranu RTS-a pojavio se zato Vuk Draskovic. Prvo je uslikan kako na sednici Skupstine Srbije sedi u prvom redu tamo gde obicno nikada nije sedeo - blizu predsednika Srbije MIlana Milutinovica, i izmedju premijera Mirka Marjanovica i Ljubise Ristica iz JULa. Nesto kasnije i izvestaj sa Draskoviceve konferencije za stampu bio je izuzetno dobro plasiran, negde u petom, sestom minutu TV dnevnika sto Vuku gotovo nikada do sada nije poslo za rukom. Za razliku od radikala, poslanici Draskovicevog SPO-a su u Skupstini Srbije listom glasali za mirovni plan i pozivali na mirenje sa svetom. Na RTS-u se nije naravno, cuo i onaj deo konferencije za stampu na kojoj je Draskovic odgovarao na pitanje jedne strane novinarke o tome - sta ce ljudi u Srbiji reci kada shvate da je ovaj mirovni plan veoma slican onom iz Rambujea, a da su oni zbog manje-vise istog, dva meseca trpeli bombardovanje i zrtve. Draskovic je odgovorio: "Oni moraju ozbiljno da razmisle o onome sto se dogodilo u proslosti, ali sada je najvaznije doci do mira i ja sam siguran da ce srpski narod proslaviti dolazak mira".

Nekome neupucenom, a takvih je ovih dana u Beogradu mnogo (pogotovo medju stranim novinarima), sve ono sto se proslog cetvrtka dogadjlo u srpskom parlamentu moglo je na, prvi pogled, da izgleda prilicno cudno i nelogicno. Za mirovni predlog iza koga je stala srpska vlada, stala je i celokupna srpska opozicija. Protiv je bila stranka (SRS) koja sedi u toj istoj vladi. Protiv ponudjenog mirovnog resenja za Kosovo bila je i mala (do sada uglavnom) pacificisticka Koalicija za Vojvodinu Dragana Veselinova koja je zahtevala da se objavi kapitulacija. Na posletku, za ovakav mirovni sporazum i dolazak prilicno robusnuih stranih (pre svega NATO) trupa, glasala je pre svih stranka (SPS) koja je pre nesto vise od godinu dana inspirisala narodni referendum na kome je odlucno receno "ne" bilo kakvom stranom prisustvu na Kosovu. Sve to, medjutim, deluje pomalo sasavo i nelogicno samo onima koji "nisu odvade", a spada inace u mnogo puta vec vidjene "normalne nenormalnosti" srpskog politickog zivota.

Noc uoci skupstinske sednice bila je prema nekim naknadnim svedocenjima izgleda veoma burna. Predsednik SRJ Slobodan Milosevic sazvao je sve lidere parlamentarnih stranaka, upoznao ih sa planom koji su neki sat ranije u Beograd doneli izaslanik EU Marti Ahtisari i ruski izaslanik Viktor Cernomirdin, i pozvao ih da ga prihvate. Seselj je sutradan tvrdio kako je on licno sa Milosevicem u noci izmedju srede i cetvrtka razgovarao 2,5 sata i na kraju predsedniku SRJ porucio kako "plan ne bi trebalo prihvatiti". Draskovic sa svoje strane tvrdi kako se on, iste noci, sa Milosevicem slozio gotovo u svemu. Upuceni kazu da se obe price prilicno tacne. S tim sto je Milosevic navodno, iste noci pokusavao da ubedi vodu radikala da na skupstinskoj sednici pokaze nesto vise razumevanja za ozbiljnost trenutka u kome se drzava nalazi i ne glasa protiv mirovnog predloga. Od radikala je trazeno da se, ako vec ne glasaju "za", barem uzdrze i ne glasaju "protiv". Na taj nacin u javnosti bi bar ostao utisak da politi cko jedinstvo koje je ispoljeno tokom rata, nije znacajanije naruseno u trenutku kada se priblizava mir. "Prepariranje" Seselja ispalo je na kraju neuspesno i pukotina koja se pojavila u vladi nacionalnog jedinstva nije se mogla sutradan sakriti.

Bude li ostao dosledan onome sto je rekao samo pola sata posto je Skupstina Srbije odobrila medjnarodni mirovi plan za Kosovo, Seselj bi veoma brzo mogao da napusti vladu nacionalnog jedinstva. Kada je u tu vladu ulazio, lider radikala je svojevremno i predvideo do kada bi ta vlada mogla da potraje: "Ova vlada", rekao je tada dr Seselj, "je pre svega formirana da brani Kosovo. Medju nama ima odredjenih ideoloskih razlika ali oko Kosova imamo punu saglasnost. Milosevic ne moze da potpise nista sto i sami radikali ne bi mogli da prihvate".

Pojedini analiticari tvrdili su tada da ce vlada zapravo potrajati, i Milosevic i Seselj se drzati jedan drugog, sve dok ne dodje do perforacije kosovskog cira. Taj trenutak se izgleda blizi i cini se da su ovoga puta socijalisti presli prag radikalske tolerancije i opredelili se za ustupke medjunarodnoj zajednici koji se kose sa logikom radikalskog nacionalizma. Pukne li ova koalicija, u Srbiji neminovno predstoji novo politicko mesanje karata. Na prvi pogled, najblizi mogucnosti da zameni Seselja i produzi zivot vladi je Vuk Draskovic koji odavno uziva status "stabilnog rezervnog igraca". SPO i Draskovic licno, koji su najvise investirali u prekid rata, mogli bi doduse da se opredele i za staru radikalsku taktiku primenjenu tokom 1992. godine u srpskom parlamnetu. Tada su slabu u manjinsku vladu socijalista u zivotu odrzavali upravo radikali precutno glasajuci za njihove predloge i stavove bez formalnog ulaska u koaliciju. Nesto slicno moglo bi da se dogodi i sada, pukne li postojeca crveno-crna koalicija. Pregovori i natezanja tek slede, pri cemu nije bas sasvim sigurno da ce Milosevic tek tako dozvoliti Seselju da ode iz vlade. Iako mnogi misle da su radikali "odradili svoje", ne mali broj socijalista gleda na Draskovica kao na "vrbov klin" i strahuje da bi na nekoj novoj krivini mogao da ih "izda". Istovremeno, samo dan posto su u Skupstini glasali protiv ponudjenog mirovnog plana, radikali su indirektno nagovestili da nece bas previse zuriti da napuste vladu. Njihovi ministri uslikani su (doduse prilicno namrsteni) kako sede na sednici te iste vlade. Jedan od radikalskih celnika tvrdio je istog dana na nekom skupu u unutrasnjosti kako SRS nece ciniti nista sto bi moglo povecati tenzije u Srbiji.

Tenzija ce, medjutim, biti tek sada kada je Srbija krenula u susret miru. Iz sedista Demokratske stranke nagovestili su da se njihov predsednik Zoran Djindjic nece mozda tako brzo iz Crne Gore vratiti u Beograd. Djindjicu je stigao sudski poziv zbog neodazivanja na mobilizaciju za sta bi mogao da dobije i nekoliko godina zatvora. Njegovi politicki protivnici pomalo zlurado ovih dana govore kako je Djindjic, sto se Beograda tice, ionako "zavrsio" politicku karijeru i da mu jos jedino preostaje da se ugura u neku vladu Mila Djukanovica. Iz Budimpeste se oglasio i nekadasnji savezni premijer Milan Panic koji je porucio kako je "voljan da predvodi prelaznu vladu Jugoslavije ukoliko Milosevic da ostavku". Vecina ostalih opozicionih politicara zahtevala je da sto pre pocne da se razmislja o novim izborima, i to na svim nivoima.

Sudeci po prvim reakcijama, politicki zivot u Srbiji pocinje polako da ozivljava. U porusenoj zemlji, iznurenoj ratom i uplasenoj nadolazecom bedom, politicka borba ubuduce ce se voditi izmedju onih koji su vec poceli da izvikuju "mir i suverenitet nemaju alternativu" i onih koji tvrde da posle ovog rata gubimo i ono sto je moglo biti spaseno i bez njega. Izmedu onih, koji tvrde kako je Srbija pobedila, i onih koji pominju kapitulaciju.

Spomenka Lazic

--------------589EACC098EF11320E4A809C--