STA JE DESNICA, A STA LEVICA?
AIM, Skopje, 4.6.1999
Lider vodece pozicione partije u Makedoniji, VMRO-DPMNE, Ljubco Georgievski na 11 kongresu partije (u stvari trecem po redu od njenog formiranja 1989, ukoliko se iskljuce kongresi VMRO-a - partije koja je krajem proslog veka osnovana kao teznja Makedonaca za stvaranje svoje drzave, i koja formalno nema neku vezu sa DPMNE), u svom uvodnom referatu-izvestaju o radu partije izmedju dva kongresa - izjavio je da njegova partija (na njenom celu je od samog osnivanja) pretstavlja skolski primer o tome kako se jedna partija rodila, kako je sazrevala, kako se borila i kako je osvojila vlast. Georgievski, nasuprot vecini ovdasnjih politicara, voli da bude iskren, makar to bilo kontraproduktivno po njega i njegovu partiju. Pokazao je to ne samo ovim, prethodnim, priznanjem. Istom prilikom rekao je da je koaliciranjem sa Demokratskom alternativom (DA) na zadnjim parlamentarnim izborima, na kojima su pobedili kao koalicija "Za promene", formirana politicka sila kakve nije bilo nikad na prostorima Makedonije, podvlaceci da je i zbog toga, u duhu promena, ponudjeno da u vladinoj koaliciji ucestvuje i Demokratska partija Albanaca (DPA), a tokom najnovije rekonstrukcije vlade, i Liberalno demokratska partija (LDP). "Tesko je da mozemo pobediti sami. To nas je kostalo osam godina opozicionog zivota" izjavio je sadasnji premier Georgievski dodavsi: "Mi smo snazni u Makedoniji, ali smo takvi zbog toga sto su sa nama DA, DPA i LDP".
Gotovo paralelno, predsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i raniji premijer Branko Crvenkovski odrzao je nekoliko tribina po gradovima u unutrasnjosti Makedonije i na kongresu partijske omladinske organizacije, sve u duhu proklamovane politike da SDSM mora obnoviti svoju lokalnu partijsku infrastrukturu i investirati u "sveze" kadrove spremajuci se za nove parlamentarne izbore, koji i ne moraju da se dogode nakon tri i po godina. Jer, ocena SDSM-a je da nova vlast, u ovih sest meseci, nije nista ucinila u realizaciji programa na osnovu kojeg je dobila parlamentarne izbore i da gubi podrsku svojih biraca. Jos vise, kriza u regionu i reperkusije po Makedoniju, prema SDSM-u se koriste kao dodatni dokaz za nesposobnost nove vlasti. Crvenkovski je kao lajt motiv na ovim tribinama korsitio tvrdnju da VMRO-DPMNE i DPA kao koalicioni partneri, prakticno imaju podeljene partijske interese. Prvi su probugarski orijentisani (poboljsanje odnosa izmedju Makedonije i Bugarske, koja je bila prva drzava sto je nezavisnu Makedoniju priznala pod njenim ustavnim imenom, i sto je evidentno nakon dolaska nove vlade), pa cak i njeni albanski partneri (DPA) u zadnje vreme hvale bugarski odnos prema njoj. S druge strane, Crvenkovski tvrdi da su u vladi Georgievskog albanskii radikali koji u najmanju ruku zele federalizaciju Makedonije.
I sve se to odvija po uzoru jednog policijskog dosijea koje je objavio skopski dnevnik "Vecer" u jeku predizborne kampanje. Po tom scenariju, da potsetimo, VMRO-DPMNE i DPA, i poimenice lideri Ljupco Georgevski i Arben Xhaferi (uz blago prisustvo Vasila Tupurkovskog, lidera DA) optuzeni su da su u Becu formirali komitet ciji je jedini zadatak da Makedoniju podele. Na jednoj strani "Velika Albanija", na drugoj "Velika Bugarska". Sada Crvenkovski samo u blazoj formi ponavlja istu optuzbu.
S druge strane Crvenkovski kao da koristi prisustvo NATO vojnika na makedonskom tlu, letove NATO aviona iznad makedonskog neba i zadnji pristanak makedonske vlade da broj NATO vojnika, koji bi cekajuci svoju misiju na Kosovu, dostigne i cifru od 30 hiljada. "Jase" se pomalo na isforsiranom anti-NATO raspolozenju, koje je, ruku na srce, imalo niz jakih manifestacija, za koje ovdasnja policija tvrdi da ce uskoro biti dokumentirani kao rezija stranih (pa i srpskih) tajnih sluzbi. Ali, tesko je poverovati da ce bilo ko od ovdasnjih analiticara "zdravo za gotovo" prihvatiti da vecina makedonskih drzavljana ima anti-NATO raspolozenje ili da za zrtve smatra srpsko stanovnistvo, a ne progonjene Albance. Uprkos potenciranja o opasnostima po krhki interetnicki balans. i sl. ili najnovije kampanje u medijima na makedonskom, po kojima je port-parol DPA Adelina Marku u intervjuu za agenciju Frans pres navodno izrazila nezadovoljstvo njene partije koja zahteva da Makedonija, najzad, postane multietnicka(?) drzava u kojoj ce glavnu ulogu igrati Makedonci i Albanci (em multi, em dva entiteta?) ili u zadnjim izjavama Xhaferija koji su isto tako interperetirani, sa dodatkom da on najverovatnije odlazi sa politicke scene, a da ce njegov naslednik biti neki radikalan Albanac (potpretsednik Menduh Thaci, valjda?).
Naravno, neiskusna vladina koalicija, jos je na samom pocetku stekla jednu prednost koju iskusna "gradjanski" orijentisana SDSM i njeni raniji koalicioni partneri nisu imali od proglasavanja makedonske nezavisnosti do poraza na parlamentarnim izborima krajem 1998 godine i u cije vreme vladanja su medjuetnicke tenzije bile "visoko" prisutne. VMRO-DPMNE, koja je na prvim izborima na svojim predizbornim mitinzima tokom 1990 imala kao dominantne parole "Cistu Makedoniju" (zahtevajuci da ona bude etnicki cista) i koja je na svom prvom kongresu u Prilepu, par godina kasnije najavila svoj sledeci kongres u Solunu (ujedinjenoj etnickoj Makedoniji), vec na drugom kongresu u Prilepu je jasno i glasno istakla da Makedonija bez makedonskih Albanaca ne moze postojati i da bez Albanaca u vladi nema legitimne vlade. Na trecem kongresu u Kicevu se otislo korak dalje, cime je trasirana sadasnja koalicija, u kojoj je voljom pobednika koji su vec obezbedili parlamentarnu vecinu, ponudjeno i mesto dotad "radikalnoj" albanskoj DPA. Sada u Strumici, Georgievski je sa govornice izrekao i reci da partija mora menjati ponasanje, recnik...
U predizbornoj kampanji i tokom parlamentarnih izbora krajem 1998 godine, pobednici, su vesto izbegli situaciju da se bave medjuetnickim odnosima, tenzijama i sl. Odabrali su ekonomiju kao polje za bitku, cime su SDSM i njene partnere gurnuli na teren na kome ce oni poceti da kukaju ili brinu brigu o "makedonskoj nacionalnoj kauzi", interesima i sl... Mada je jasno da socioloski etablirana politicka partija u Makedoniji ne postoji, tako da su SDMS i propali socijalisti sami sebe promovisali u desnicu, iako po programima slove kao reformirani deo levice. Nekadasnja revolucionarna i radikalna, i makedonska i albanska, desnica, postali su najgrlatiji pobornici civilnog koncepta drzave.
Kako se stvari odvijaju, cini se da nakon pristanka da se stavi kraj krizi i, ako Bog da brzom resavanju problema Kosova u regionu, uz vec nagovestenu ekonomsku pomoc regionu, Makedonija ce opet, zahvaljuci sreci, a ne pameti svojih politicara imati sansu da se spasi.
AIM Skopje
ISO RUSI