KOPNENA INTERVENCIJA IZ MAKEDONSKOG UGLA

AIM Skopje, 02.06.1999

Top tema makedonske stvarnosti vec mesec dana su nagadjanja dali i kada ce NATO izvrsiti kopnenu invaziju na SR Jugoslaviju. Gotovo i da nema ozbiljnijeg vojnog analiticara, vojnog lica ili novinara koji se nije pozabavio pitanjem kopnene intervencije. Stavise ta tema je predmet svakodnevnog naklapanja kafanskog miljea. Ima i zasto. Makedonija je zemlja koja je od ratista udaljena svega dvadesetak kilometara, a otvaranje kopnenog "fronta" znacilo bi njeno involviranje u rat.

Ovih dana ulje na vatru dolila je informacija da Alijansa planira da poveca broj vojnika u Makedoniji sa 16 na 30 hiljada, a da ukupni kontingent trupa u regionu nivelise na 45 do 50 hiljada. Ova vest je u Makedoniji docekana maltene kao siguran dokaz da do kopnene invazije ostaje samo pitanje dana. Strah mozda i ne treba da cudi zato sto Makedonac vec osam godina gleda kako se vojni vihor priblizava ovim prostorima od Slovenije, preko Hrvatske, Bosne i Kosova cime je ispunjen jedan uslov za ratnu klimu. Ali, ako prosecan gradjanin, vidi sve kroz bojaznost od rata, vecina generala i ratnih analiticara tvrde da za kopnenu invaziju nema realnih postulata i postoje vise orgumenata "protiv" nego "za". Pri cemu istici vise faktora.

Prvo da zapadna javnost nije spremna da se suoci sa sopstvenim zrtvama. Drugo, da zapad ne zna kako ce reagovati Rusija. Trece, da ce takav rasplet osuditi zapadna javnost i da ce to biti raspad jedinstva pakta. I zadnje, da ce kopnena intervencija znaciti uvod u regionalni rat. Penzionisani general Todor Atanasovski, koji je aktuelni clan Saveta bezbednosti Makedonije izjavio je da smatra da do kopnene intervencije nece doci. Ali, rekao je, da iz teoretskog gledista stvari Makedonija jedina geostrateska tacka koja dolazi u obzir za ulazak na Kosovo. Slicnog je mislenja i penzionisani general Mitre Arsovski, koji je za jednu lokalnu televiziju rekao da intervencija sa kopna nije moguca. Ako se pazljivo prate izjave zapadnih politicara, koji nece cak i da upotrebe reci "kopnena invazija" vec kazu "mirovne trupe" onda dvojica generala imaju pravo. Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana, nekoliko puta je ponovio da su nove trupe mirovne, ali dodao je da su "sve opcije otvorene". Identicni stav je imao i britanski sef Forin Ofisa, zemlje koja cini se da je pristalica kopnene intervencije, ali glavni "igrac" u NATO napadima, pretsednik SAD, Bil Klinton, drzi balans i cini se da je protiv ovakvog raspleta. Ostale clanice NATO-a, uzevsi u obzir nedavno objavljeno ispitivanje javnog mnenja koje je izvrsila Holandska agencija, su uglavnom protiv kopnene intervencije.

U ovom trenutku interesantne su moguce varijante ukoliko bi NATO odlucio da preuzme takav korak. Iskusan planer nekadasnje Jugoslovenske narodne armije, koji je zeleo da ostane anoniman, kaze da je Makedonija najpogodnija za eventualnu kopnenu intervenciju na Kosovu. On odbacuje Albaniju kao varijantu zbog neadekvatnosti terena i malo putnih pravaca sa kojih bi NATO vojska mogla brzo da udje na Kosovo. Jos jedan momenat kvari taj plan, a to je da su Jugoslovenske snage koncentrisane na taj region zbog sprecavanja upada OVK-a. Makedonija ka Kosovu, smatraju analiticari, ima cetiri klanca kroz koje se moze proci. Prvi je Blace nedaleko od Skopja, drugi Jazince, kod Tetova, onda Banjani i na kraju siroka ravnica kod Kumanova koja vodi u Srbiju, a ne direktno na Kosovo. Prve tri su veoma opasne trase, kaze planer nekadasnje JNA. Prvo zato sto se radi o uzanim kanjonima, kao stvorenim za zamke. Jugoslovenska armija, kazu izvori iz NATO-a i iz obavestajnih krugova makedonske armije, pazi na ove tri tacke i teren je miniran. To bi znacilo da bi NATO trpeo velike gubitke. Cetvrti ulaz je prikladan zbog terena. Tacnije NATO bi mogao uci na sirok "front" mehanizovanom pesadijom i tenkovskim jedinicama. Svi analiticari se slazu da ukoliko NATO odluci da ulazi na Kosovo onda to mora da uradi najvise za petnaestak dana. Jer prolongiranje drame, znaci prostor da medjunarodna javnost dodje "k sebi" od prvog soka, da se mobilizuje i koncentrira rezervni sastav Jugoslovenske vojske. I najvaznije-vreme za Rusiju. Naime, u prvim danima ocekuje se da ce ona zestoko reagovati politickim sredstvima, ali ne zna se kako ce postupati u prolongiranim uslovima. Sa operativnog stanovista poznato je da tenkovske jedinice i motorizovana pesadija moze da napreduje 50 do 100 kilometara na dan, ovisno od otpora i od terena. Ako se zna da su na Kosovu i u Srbiji poruseni svi putevi i mostovi, da ce otpor biti snazan i da ce NATO naici na minska polja koja razaraju tenkove, onda u obzir dolazi prva varijanta sto bi znacilo da bi za zauzimanje Pristine trebalo minimum pet do sest dana. Tu treba racunati na tenkovske jedinice Vojske Jugoslavije, koja ukupno ima oko 2.000 tenkova. Smatra se da na Kosovu ima najvise 350 tenkova. Ali, takav napad znaci i dovlacenje logistickih i intendantskih jedinica koje prema NATO standardima iznose 30 otsto jedne borbene grupe. To, u gerilskom nacinu ratovanja, koji nece izostati, znaci nove probleme za Alijansu.

Ukoliko zeli kopnenu intervenciju NATO ce morati da upotrebi klasicnu taktiku vidjenu u Iraku t.e. vazdsno-kopnene bitke. Modificirana ali efektna verzija te bitke je "spaljena zemlja". General Todor Atanasovski je rekao da vec vidi znake te taktike na Kosovu. Ova taktika znaci zestoku avijacijsku kampanju u trajanju od nekoliko do desetak dana koja treba da ocisti sve sto se mize unistiti na terenu. Tu, kazu teoreticari, bomabarduje se sve i svacim. Na scenu stupaju teski bombarderi iz velikih visina, zatim lovci bombarderi koji treba da se obracunaju sa avijacijom, a onda niski "teski" i spori avioni kao A-10 i Apaci helikopteri, koji treba da uniste tenkovske jedinice. Tek onda u ambijentu "spaljenje zemlje" dolaze kopnene trupe i to u jakom naletu tenkovskih i motorizovanih jedinica koje treba da prodru sto dublje i obezbede potpun raspad odbrane i kapitulaciju protivnika.

U svemu ovome nedostaje jedan znacajan momenat - kakav ce biti otpor Jugoslovenska vojska i snage MUP-a? Ove nedelje, Nebojsa Pavkovic, komandant trece armije Jugoslavije izjavio je da "NATO vojnike ocekuje pakao. Mi bolje poznajemo teren, a manevrima smo izbegli unistavanje vojnika i opreme. Tehnicka nadmoc NATO-a istopice se za nekoliko dana". Ovakve izjave, smatraju vojni stratezi, ne treba se uzimati ozbiljno. One imaju dve istine. Ili je moral vojnika u top formi ili je to izraz slabosti i poklic za odrzavanje gotovnosti. Nezaobilazna cinjenica je da je moral na strani jugoslovenskih vojnika, sto u prolongiranom ratu vodi ka porazu protivnika. Dokaz je Vijetnam. U varijanti ,"uspesnog blic kriga", kakav smo videli u Iraku i na Foklandima moral je totalno irelevantna kategorija.

Sve u svemu, ratne analize ipak su zasad akademske i salonske prirode. Cini se, da se sa najnovijim diplomatskim naporima vidi svetlost na kraju tunela kosovske krize. Makedonija je zemlja koja bi u slucaju kopnene invazije imala najopasnije "kolateralne" stete. Jer, takav rasplet moze da rezultira sa regionalnim konfliktom sa nesagledivim krajem. Politicka scena Makedonije dosad se drzala na odstojanju od bilo kakvih izjava ili koraka koje mirisu na kopnenu invaziju. NATO je zatrazio da rasporedi novih 14.000 vojnika u Makedoniju, ali, kako je izjavio sef makedonske diplomatije, do Alijanse su upuceni uslovi. Jedan od njih je garancija da ove trupe, kao i ostale u zemlji, nemaju ofanzivni karakter. Odgovor iz Brisela jos nije dosao, ali makedonska javnost je ubedjena da Vlada, ali i Parlament, nece dozvoliti da se kalkulira sa mogucnoscu kopnene invazije. Uostalom, niko, cak ni albanski faktor iz politicke vladine hijerarhije Makedonije dosad nije niti spomenuo kopnenu intervenciju. Uistinu, opoziciona partija PDP, je pre mesec dana apelovala do medjunarodne zajednice da pomogne izbeglicama, ako treba i kopnenom intervencijom, ali malo ko u Makedoniju smatra da je to relevantan polticki signal da su vrata otvorena.

AIM Skopje

VALENTIN NESOVSKI