Olako oprosteni zlocini

Relacije Ljubljana - Bonn

Slovenacka vlast se nasla pred dilemom: koga podrzati - vlastite gradjane, zrtve nacistickog terora tokom Drugog svetskog rata ili Nemacku, u kojoj prepoznaje saveznika u aktuelnim evropskim poslovima. Odgovor nije tesko naslutiti.

Ljubljana, 31.05.1999

U vreme kada se na Kosovu ali i sirom Jugoslavije desavaju novi zlocini nad civilnim stanovnistvom, u Sloveniji se odigrava poslednji cin jednog drugog ratnog zlocina. Paznju javnosti ponovo su privukli pokusaji zrtava nacistickog rezima da isteraju odstetu za pretrpljena stradanja sto od slovenacke, sto od nemacke drzave. Iako bez mnogo nade u uspeh, ovih dana su ponovo pokrenuti sudski sporovi protiv nemacke drzave kako u Nemackoj, tako i u Sloveniji. Slovenacka drzavna uprava cak je ohrabrila svoje gradjane u poduhvatu, obecanjima da ce se troskovi advokata angazovanih na sudovima u inostranstvu pokriti iz drzavnog budzeta.

Reklo bi se, na prvi pogled, kako je to hvale vredan potez koji svedoci o humanosti i odgovornosti slovenacke drzave. Medjutim, tu se krije nesto sasvim drugo - pokusaj drzave da se na jeftin nacin otrese odgovornosti za zrtve nacizma iz Drugog svetskog rata. Drnovsekov ministar spoljnih poslova Boris Frlec je jos januara prosle godine (pre odlaska u zvanicnu posetu Nemackoj) obecavao da ce tokom susreta sa nemackim sagovornicima probati da resi jos uvek aktuelno pitanje odstete; druga je stvar sto nikada nije doslo do iole ozbiljnijeg dogovora na zadatu temu. Stoga je Frlecovo Ministarstvo spoljnih poslova svojim gradjanima preporucilo podizanje tuzbi protiv Nemacke. A Nemacka, u principu, nema nista protiv. Njena politika je jasna, kazu slovenacki advokati (u ime tuzitelja); Nemacka odugovlaci, cime postepeno, zahvaljujuci ôprirodnoj poslediciö (smrt sada vec vremesnih tuzitelja) polako ali sigurno smanjuje broj zahteva.

Zrtve nacistickih zlocina - ukradena deca, radnici na prisilnom radu, internirci - danas su umnogome proredjene i njihov broj (dakle broj onih koji tuze) svake godine opada. Nista cudno sto su se pojavili kriticari koji aktuelne nemacke napore u borbi protiv ratnih zlocina i zalaganje za ljudska prava na medjunarodnom planu dozivljavaju kao cisto licemerje. Jer, ukoliko bi Nemacka zaista toliko davala na visoka moralna nacela, onda bi vec davno isplatila odstetu jos zivim zrtvama nemacke naciisticke masinerije.

U slucaju slovenackih potrazivanja, vlada je zaboravila da svojim gradjanima napomene kako procedura oko naplate odstete (zbog nacistickih zlocina) u nemackim sudovima traje dugo, da je neizvesna, a i da je novca, ukoliko iko kraj i doceka - bedno malo. Iskustvo govori da je mnogo efikasnije ukoliko se drzava ili kakva institucija bori za isplatu odstete, poput udruzenja Jewish Claims Conference (JCC) koje je 1997. godine isposlovalo da Nemacka plati oko 200 miliona nemackih maraka, na ime ratne stete. Jevrejske organizacije su slican uspeh dostigle i u Svajcarskoj.

Slovenija je, bar za sada, na tom ispitu pala. Razlog je proziran - Ljubljani u Bonu vidi saveznika u naporima da se sto pre ukljuci u punopravno clanstvo Evropske unije i zato joj nije zgodno da pokrece pitanje ratne odstete. Dugorocno bi propast parcijalnih pokusaja za uterivanje odstete zrtava nacistickog rezima mogli da podvedemo pod ôkolateralnu stetuö, nastalu tokom slovenackog pridruzivanja EU. Treba li reci da su osteceni razocarani sto ih je drzava prakticno ostavila na cedilu: ôAko je istina da Slovenija nikada nije dobila nikakvu odstetu na racun nasih muka, onda je njena duznost da je istera od Nemacke. A to sto nas savetuju da idemo sami pred nemacke sudove - to je cinizam bez premca!ö

Cinizmu ni tu nije bio kraj. Ispostavilo se da slovenacki sudovi u datom slucaju na teritoriji Slovenije priznaju imunitet Nemackoj i njenim organima! To se dogodilo kada su neki od ostecenih odlucili da potraze pravdu na slovenackim sudovima. I kod kuce tuze Nemacku. Usledila je pravnicka bitka oko toga jesu li slovenacki sudovi kompetentni da sude stranim drzavama. Prevagnula je odluka Vrhovnog suda Slovenije koji je zakljucio da je Nemacka zlocine protiv covecnosti ôizvrsila kao suverena drzava, zbog cega je pod zastitom imunitetaö. Slovenacki Vrhovni sud smatra da ôza osudu stranih drzava vaze odredbe medjunarodnog prava koje stite drzavu kada se radi o delu, koji je drzava pocinila u okviru svog suvereniteta (acta imperii)ö. A posto je ratne delikte i ostale svireposti nad civilimaôizvodila nemacka vojska kao deo drzavne izvrsne vlastiö, slovenacki sudovi ne mogu da sude ni onoj, ni ovoj Nemackoj, objasnjava Vrhovni sud.

Nezavisni komentatori se nisu slozili sa predocenim manevrom slovenackog sudstva kojim je nemackoj drzavi naprasno dat imunitet. Situacija jeste apsurdna - Slovenija nikada nije priznala okupaciju i komadanje svoje teritorije tokom Drugog svetskog rata, a sada pere ruke od zlocina pocinjenih tokom tadasnje okupacije cinjenicom ôda se radilo o zlocinima koje je zgresila tadasnja æsuverenaÆ vlastö. Namece se pitanje da li bi Vrhovni sud Slovenije dosao do istog zakljucka da se na mestu Nemacke nasla neka druga drzava? Bi li i nekim drugim drzavama Slovenija olako oprostila zlocine, pocinjene nad njenim gradjanima, na njenoj teritoriji? U tom smislu je presuda ovdasnjeg Vrhovnog suda sokantna u istorijskom ali i moralnom kontekstu, jer je njome slovenacko sudstvo, koje zna da bude i te kako ôdrzavotvornoö (posebno kada se radi o obracunu sa marginalnim grupama, poput porodica nekadasnjih oficira JNA, na primer) takoreci retroaktivno priznalo okupaciju Slovenije, odreklo se suverenitetu slovenacke drzave i Sloveniju na simbolican nacin ponovo prikljucilo pravnom redu - Treceg rajha.

Da su u proceni ôimunitetaö doticne drzave prevagnuli sasvim politicki interesi, da izuzmemo razlicite istorijske i geopoliticke ocene, svedoci podatak da su neki drugi sudovi po Evropi prilikom odlucivanja na slicnu temu postupili sasvim drugacije. Recimo, grcki sud u Lidveji je takodje snasla tuzba zrtava nacizma vs. Nemacke; tamosnji sud se pozvao na opste pravilo medjunarodnog prava prema kome ôneka drzava ne moze da se poziva na eksteritorijalnost ukoliko se radi o prekrsajima odnosno delima koja nisu prihvatljiva po medjunarodnom pravuö. I dalje - drzava koja zaobilazi medjunarodno pravo ôprecutnoö gubi pravo na imunitet, a njena dela nemaju ôsvojstva dela, povezanih s pojmom suverenitetaö. Grcki sud je jos pribelezio da ônezakonite radnje ne mogu biti osnova zakonitih pravaö. Kratko: drzava koja je okupirala drugu drzavu i tako prekrsila suverenitet te drzave ônema pravo da se poziva na imunitet za kaznjive radnje pocinjene tokom nezakonite okupacijeö.

Kako su slovenacki sudovi izdriblali ovakvu pravnu interpretaciju, ubrzo je domacine snasao novi, jos paradoksalniji udarac. (Iako je receni potez bio gotovo izvestan, s obzirom da se aktuelna slovenacka drzava odlucila da zastiti naslednike nacistickog rezima, braneci ih od cene za nedela izvrsenih tokom Drugog sv. rata.) Osteceni (tj. zrtve) shvatili su da treba tuziti onoga, koji tvrdi da su nedela pokrivena plastom suvereniteta drzave koja je vrsila vlast. U jednoj reci, kriva je - Slovenija. Odmah se preslo s reci na dela i pre nekoliko dana je na sudu u Celju odrzano prvo rociste na kome su Dusan Abram i Bojan Ajdic optuzili Sloveniju, trazeci odstetu zbog prezivljenih patnji tokom nacisticke okupacije. Tuzioci su sudu prilozili i kominike nemacke vlade, objavljen u nemackom Sluzbenom listu 18.04.1973. godine pod rednim brojem 45/S 417. U tom dokumentu pise da Nemacka potvrdjuje kako je po osnovu tzv. Brionske formule (dogovor izmedju Tita i Brandta) Jugoslaviji isplatila svu odstetu i da ne preuzima odgovornost za to hoce li Jugoslavija novce proslediti zrtvama ili ne. Zna se da je ôbrionska odstetaö bila gotovo simbolicna, plus sto je niko od ostecenih iz Jugoslavije nije ni omirisao. Bez obzira na to tuzioci u Sloveniji ne odustaju od tuzbe. Zvanicnu Ljubljanu bi sada mogla da snadje dupla sukcesorska situacija - od prethodne Jugoslavije bi umesto blaga, posle poslednjih akcija NATO-a mogla da stekne pre svega dugove, a od ondasnje Nemacke, zahvaljujuci nesposobnosti vlastite diplomatije - ôsamoinicijativnuö isplatu stete zrtvama nacistickih zlocina.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)