Antiratni protesti u Srbiji
AIM Podgorica, 31.05.1999 (od dopisnika AIM iz Beograda)
Beogradsko Novo groblje, poslednjih dana maja 99. U krugu porodice, prijatelja i par drugova pristiglih na trodnevno vojnicko odsustvo, sahranjuje se vojnik D.J. Beogradjanin, student Masinskog fakultetu Beogradskog univerziteta, na odsluzenju vojnog roka u JA. Shodno ratnim zakonima imena poginulih na Kosovu vojnih obveznika se ne objavljuju. Nema ni citulja u novinama. Porodici stize limeni sanduk, neotvoren. Najblizi imaju pravo samo na suze i na tihi oprostaj od poginulog. Na groblju nema vojnicke pocasne paljbe ni pratnje.
Za kovcegom poginulog ide mladic, gotovo golobrad,
premali za uniformu na njemu...Kisa je lila iz neba i iz zemlje.
Spavali smo na otvorenom. Prvo je prokvasila vreca, zatim
uniforma, a onda donji ves. Nikad da svane. Kada je pocela da mi
ulazi usta mislio sam da cu se ugusiti. Onda su krenule bombe,
jauci i smrt. Nemas gde da se sklonis. U kratkotrajnom zatisju sa
neba prenosili smo mrtve i ranjene, opet na nesigurno...Ako se
ovo ikada zavrsi i vratim se kuci od vojnickih dnevnica ( 4o
dinara dnevno) kupicu rosule i vozicu po beogradskim ulicama dva
dana neprekidno. Onda cu otici iz zemlje, daleko od ovog suludog
rata i smrti. Ne znam koliko ce nas preziveti...
Prve nezvanicne price o situaciji i prezivljavanju na
Kosovu, vojnickim bitkama za odbranu golog zivota i izginucu
vojnika i civila, bezanju sa fronta na Kosovu, stigle su do
Beograda ovih dana sa prvim dolaskom vojnika na trodnevna ili
kraca odsustva. O dogadjajima na Kosovu prica se tiho u krugu
porodice ili prijatelja. Zvanicnih informacija, osim demantija
vojnih vlasti o pojavi dezertiranja sa Kosova za sada nema. Pre
neki dan su oni Beogradjani koji bar na koji sat imaju elektricnu
energiju i privilegiju da vide program sve nevidljivije drzavne
televizije mogli da cuju izajvu Vladimira Lazarevica, generala i
komandanta pristinskog korpusa o lazima NATO o dezertiranju
13000 jugoslovenskih vojnika i rezervista i unistavanju 300
tenkova. General Lazarevic je sve to nazvao propagandom i lazima
posto kako je rekao" NATO nije ostvario svoje ciljeve na Kosovu".
Sta je stvarno saopstila komanda NATO iz Brisela Beogradjani nisu
mogli da cuju. U drzavnim medijima se samo komentarisu navodne
izjave vojne komande alijanse.
Uglavnom rodjackim vezama, ili mukotropnim traganjem po tranzistorima, uz ogromno krcanje i zujanje zahvaljujuci pre svega losim kineskim baterijama koje su preplavile beogradsko trziste, neznatan broj Beogradjana uspeo je da bar delimicno sazna o antiratnim protestima sirom Srbije, zahtevima za povratkom vojnika sa Kosova.
Za sada se zna da se najveci protest, koji jos traje
dogodio u Krusevcu, jednom od jacih uporista ovdasnje vlasti.
Prema pricanju ocevidaca, krusevacke porodice izbegle u Beograd,
pobuna gradjana je krenula sa prvim masovnijim pristizanjem
metalnih kovcega sa telima vojika poginulih na Kosovu: Govorili
su nam da je sve u redu sa nasima, da nema poginulih. Onda su
stigli kovcezi sa telima. Lagali su nas. Okupili smo se pred
opstinom, trazeci da nam vrate decu. Evo sta su nam uradili.
Pogledajte modrice. Tukli su nas, policijakaze krusevljanka
prebacena u jednu od beogradskih privatnih bolnica, inace majka
vojnika koji je sa vecom grupom rezervista mimo vojnickih pravila
samovoljno dosao kuci. Njen sin svedoci o ogorcenju rezervista
kada su culi da su im vlasti napale roditelje:Uspeli smo da
dodjemo kuci. Bilo je uz put mnogo problema. Cak su nas polivali i
smrkovima, da nas sprece da se vratimo. Trazili su da odlozimo
oruzje. Nismo poslusali. Em ginete od bombi, em vam biju
roditelje. Ja se necu vracati dole. Ovo nije rat ovo je ludilo u
kome je tesko i preziveti i ostati normalan. Ja ipak zelim da
ostanem normalan. Necu nikoga da ubijam niti zelim da mene neko
ubija. Imam zenu i malo dete. Ne mogu da shvatim kako
nas neko gura u sve ovo...
Lokalni krusevacki elektronski mediji su javili da se protest nastavlja, posto su posle obecanja civilnih i vojnih vlasti da se rezervisti ne moraju vracati na Kosovo ipak dobili nove pozive. Vojne vlasti su to demantovale. U protestima ucestvuju i pristigli rezervisti a kako takodje javljaju mediji milicija se korektno ponasa prema okupljenim stanovnicima Krusevca i okolnih mesta. U protestu dominiraju dva zahteva: da se vojnici vise ne vracaju na Kosovo i da se i svi preostali rezervisti vrate kucama.
Do Beograda su opet nezvanicnim kanalima, telefonom i rodjackim komunikacijama, dospele vesti i o zahtevima iz Raske, Aleksandrovca, Vranja, Vrnjacke Banje da se rezervisti vrate kucama i da rat prestane. Ono sto se u pocetku samo naslucivalo, pokazalo se sada tacnim da je u akcijama mobilizacije najveci teret pao na jug Srbije. Ima porodica, iz kojih je i po cetovoro mobilisano. Veca grupa rezervista samovoljno se vratila i u Aleksandrovac, a prema nepotvrdjenim informacijama, tamosnji opstinski sudija ce odgovarati pred pravosudnim organima Republike zato sto je sve nezakonite povratnike s fronta oslobodio optuzbi za dezerterstvo. Prema ustanovljenim vojnim zakonima neodazivanje vojnom pozivu povlaci kaznu i do 15 godina zatvora. Predvidjen je i preki sud i odredjivanje kazne bez sudjenja.
U antiratnim protestima zanimljiv je i slucaj Cacka gde je u ovo ratno vreme organizovan i Gradjanski parlament koji se zalaze za prestanak rata i etnickog ciscenja na Kosovu. Cetvoro organizatora, gradjana Cacka je pre neki dan kaznjeno od strane sudije za prekrsaje visokom novcanom kaznom od 28 hiljada dinara, zato sto su odrzali neodobrene javne skupove. Na pomenutim sastancima Gradjanskog parlamenta istupali su gradjani Cacka, apelujuci na vlast da ucini sve kako bi rat prestao. Zatrazeno je i vracanje cacanskih rezervista kucama.
Od 20. maja se ne zna ni sta je sa predsednikom Skupstine opstine Cacak Velimirom Ilicem. Posle njegove javne optuzbe da vojska na razne nacine ugrozava civilne objekte u Cacku i da zbog tih nepromisljenosti, kako je rekao, stradaju civili Velimir Ilic nasao se na udaru i policijskih i vojnih vlasti. Kako smo saznali u Gradjanskom parlamentu njemu se od tada gubi svaki trag. Ne zna se ni da li je ziv. Parlament je uputio pisma republickim organima i Uzickom korpusu zahtevajuci informaciju o sudbini predsednika opstine.
Pritesnjeni ratnim zakonima beogradski mediji nista ne javaljaju o antiratnim pokretima koji se sa manje ili vise uspeha ipak sire Srbijom. I u stranackim saopstenjima, koja se u Beogradu objavljuju samo se uopsteno bez konkretnih primera apeluje na vlasti da ne pribegavaju obracunu sa politickim neistomisljenicima i da se prestane sa pogubnim podelama na patriote i izdajnike. Za krusevacku pobunu Srpska radikalna stranka, kojoj ni posle sezdeset dana bombardovanja i strahovitog razaranja zemlje i sve vecem broju civilnih zrtava, i dalje ne manjka bojni poklic o nepobedivosti srpskog naroda, optuzila je direktno Srpski pokret obnove, zahtevajuci od vlasti istragu da li je inicijativa za ono sto se desava u Krusevcu potekla direktno od beogradske centrale SPO.
U sporadicnim antiratnim protestima po sturim informacijamam koje stizu iz provincije sve vise dominira socijalni bunt i primedbe da je na ratiste poslata sirotinja, da sinovi funkcionera i bogatih ljudi sede kod kuce ili u inostranstvu. Kako je sve vise ljudi ostalo bez krova nad glavom od dvomesecnog bombardovanja NATO i u ovom slucaju se mogu cuti primedbe da i bombe padaju na sirotinju i radnicka naselja i da drzava nista ne cini da im pomogne.
Sto se Beogradjana tice oni sve cesce stoje u redovima za hleb i osnovne zivotne namernice. Struju i vodu dobijaju na kasicicu. Pojedini delovi Beograda su i po cetrdeset sati i bez struje i bez vode. Od kako je predsednik Milosevic, putem saopstenja za javnost obznanio da prihvata uslove grupe G-8 i tako odustao od ideje o pobedi nad NATO-om i odbrane svetskog poretka od Alijanse, a pre svega Amerike, naglo su pojacana bombardovanja glavnog grada a sirene za uzbunu se oglasavaju ovih poslednjih dana maja na svakih par sati.
Spomenka Lazic (AIM)