Klopke kopnene intervencije

Intervju - Pukovnik Milan Gorjanc, II deo

Pukovnik slovenacke vojske i jedan od najpoznatijih slovenackih vojnih komentatora Milan Gorjanc objasnjava zbog cega je kopnena intervencija NATO pakta protiv SR Jugoslavije tesko izvodljiva, zasto CNN spominje a ne pokazuje vojne uspehe OVK i kakvi gubici cekaju snage NATO pakta ukoliko upadnu na Kosovo.

LJUBLJANA,30.5.1999

Pukovnik Milan Gorjanc, dosadasnji direktor Centra vojnih skola Vojske Slovenije i predavac strategije i taktike na istoj skoli jedan je od najboljih, najobrazovanijih i najpoznatijih vojnih strucnjaka u Sloveniji. Gorjanc je u nekadasnjoj JNA sve vojne skole zavrsio sa odlicnim uspehom i cetiri puta vanredno napredovao; najbolje rezultate postigao je na mestu nacelnika staba Uzickog korpusa. Presao je u Slovenacku vojsku 1991. godine, ali je zbog profesionalnog nastupa izazivao zavist mladjih oficira, koji su zahvaljujuci osamostaljenju drzave veoma brzo napredovali. Gorjanc je uprkos tome autor predloga slovenacke vojne doktrine i bio direktor Centra za strateske studije. Dva puta je izraDjivao i nacrte za odbranu juzne Srbije od napada sa Zapada a njegov generalski zadatak se bazirao na protivhelikopterskoj borbi odnosno borbi protiv - Apaca. ZA AIM smo razgovarali o razvoju sadasnjeg rata na Balkanu.

AIM: Da li bi NATO ipak mogao, uz podrsku Apaca i aviacije iz vazduha, akcijama UK na terenu i nadmocnscu u vazduhu prodreti na Kosovo ili zaposesti deo Kosova?

Hipoteticki mozemo da razmatramo tu mogucnost. Ali odmah treba postaviti pitanje, je li OVK sposobna upotrebiti inzenjersku tehniku, potrebno za razminiranje pogranicnog podrucja. Najverovatnije ce NATO trebati jos tri do cetiri meseca da uopste osposobi UK, kako bi mogla na Kosovo. Drugo je pitanje, kako ce se pokazati u borbi. Dobro poznajem mentalitet tih ljudi. Oni su veoma hrabri, dok su u grupama. A kako ce biti na Kosovu - to niko ne zna. Vec i sada su pripadnici UK-a imali mogucnost da pokazu sta znaju. Ali od UK nema nijednog dokaza o tome, da zaista vode neke borbe. Setite se Vietnama ili Drugog svetskog rata; tada su novinari otisli u gerilske jedinice, ili su sami vojnici izvestavali kao novinari. Septembra 1944 godine su, na primer, u Sloveniji partizani obavili napad na "Poganjk" na most kod Litije. Tada je kapetan saveznicke misije kod glavnog staba 9 korpusa u tom napadu napravio fotografije. Setrnaest dana kasnije je u Time-u izasla velika reportaza o "partizanskoj pobedi." Kako je bilo moguce, sa tadasnjom tehnologijom, te snimke prebaciti do Amerike, a danas, sa savremenom tehnikom posle toliko vremena nije moguce zabeleziti navodne uspehe OVK ? CNN bi verovatno, da tih uspeha ima, mogao napraviti direktno izvestavanje sa terena preko satelita. Ako je gospoDja Amanpur mogla iz Bagdada direktno komentarisati posledice napada zaista je malo neobicno, da nesto slicno ne mogu napraviti u slucaju Kosova.

Recimo da tih uspeha zaista nema, ali da se NATO, posle ociglednig neuspeha vazdusnih napada ipak odluci za napad kopnenim snagama. Iz kojih pravaca bi mogao napasti SR Jugoslaviju i da li su ti napadi uopste izvodljivi?

NATO bi za takve napade prvo trebao da dobije politicko saglasnost, koje jos nema. Francuzi nisu dali saglasnost za nesto tako, Englezi se vade na razne izgovore, Grci su protiv, Talijani su svakim danom vise protiv takve akcije Nemci su takvo mogucnost otvoreno odbili a drugi uopste nece prihvatiti nesto tako, ako nisu svi za akciju. Njihovo jedinstvo je dakle slicno onom nasem jedinstvu u Jugoslaviji pre deset godina. Drugo pitanje je priprema drzava iz okruzenja, da dozvole izvoDjenje napada.

Ali, drzave koje se granice sa SRJ ipak sve vise dozvoljavaju upotrebu svog vazdusnog prostora za napade na Jugoslaviju?

Nestoje dopustiti vazdusne, a drugo kopneni napad. Koridori se i sada uglavnom daju za napustanje jugoslovenskog vazdusnog prostotra, a ne toliko za dolazak aviona. Zbog toga je napad, ako bidonjega doslo, moguc pre svega iz Makedonije i Albanije.

A iz Crne Gore ?

Iz Crne gore je, preko akora ili preko Rozaja jednostavno nemoguce izvrsiti uspesan napad. Nacrti za prodor stranih trupa iz Crne gore u srediste Srbije nikada nisu ni razmatrani u vreme Jugoslavije. Sam sam vodio izradu dva nacrta odbrane zapadne Srbije od agresije NATO pakta sa zapada i to veoma dobro znam. Prvi sam u tadasnjoj armiji postavio tezu, da bi NATO mogao napasti i iz Madzarske. Posle osam godina se ta teza pokazala kao tacna. Ali akcija preko Crne gore ne dolazi u obzir. Sto se tice Bosne - tamo je pogranicno podrucje sa SRJ pod kontrolom republike Srpske. Dovesti trupe NATO pakta za napad iz tog pravca bi bilo veoma tesko. Ako bi napravili to, onda bi odmah imali jedan rat vise i jednu vojsku na stranij SRJ vise - a Daytonski sporazum bi propao. Hrvatska moze da ponudi Srem i Baranju. Baranja zbog Donave nije relevantna, znacajniji je Srem. Ali tesko je verovati, da bi Hrvatskoj bilo u interesu da propade Dayton, jer su Srbi kod Bosanske Dubice, Prijedora kod Bosanskog novog - na 120 kilometra od Zagreba. Sledeca mogucnost bi bio napad iz Madzarske. Ali mislim da je Madzarima vec pomalo zao za onim sretnim vremenima, kada nisu bili umesani u strane ratove. MadDjari imaju u Jugoslaviji oko pola milijona Madzara, kojima bi se u slucaju intervencije iz Madzarske verovatno desilo to, sto se desilo Albancima na Kosovu. Ako bi NATO u Backi hteo napraviti nekakvu posebnu upravu kojom bi upravljali iz Madzarske - onda bi opet pao osnovni koncept zapada, a to je ocuvanje granica. I kod Romunije je slican problem - cak i ako daju svoju teritoriju, prepreka ce ostati Dunav. Iza toga NATO ceka desantna operacija. Bugarska - znam za veoma pouzdan podatak o tome, da je Turdka 1992 vec sklopila jedan sporazum o tome, da bi turske jedinice prilikom one prve intervencije u Bosni mogle krenuti preko Bugarske. Ali je problem u tome, sto Turska verovatno ne bi ucestvovala u buducoj intervenciji sa nekim velikim snagama. Transport drugih snaga je teoretski moguc ali teze izvodljiv. Upad u Timocku krajinu je za razliku od toga lako izvodljiv. Ali doci preko Kucevskih planina do doline Morave - to je vec mnogo, mnogo teze. I preko Nisa je veoma, veoma tesko. Izvodljiva bi bila jedino operacija iz Makedonije prema Kosovu - takav napad bi se mogao zavrsiti za nekoliko dana. A dali NATO zaista moze prikupiti oko 300 000 ljudi, koliko ih treba za napad na Srbiju?

Kakvi bi bili gubici?

To je posebno pitanje. U Srbiji bi bila operacija NATO pakta iskljucivo desantnog tipa. To znaci desante za zauzimanje prelaza, desante preko velikih reka, napadi na gradove. A to je nesto sto NATO uopste nema u svojoj doktrini. Njihova strategija i taktika se sastoje u napadima iz daleka, slamanje protivnika brzinom manevra u operacijama, pogodnim za ravnicarske, gotovo pustinjske uvete u kojima dolazi do izrazaja nadmocnost njihovog oruzja. NATO u svojoj doktrini, na primer, uopste nema napada na gradove dok Srbi imaju doktrinu odbrane gradova. To je doktrina SLO i DS. Gradovi se brane. Radi se o borbi coveka protiv coveka. Bez tenkova i oklopnih vozila i iz takve blizine, da i vatrena podrska postaje beznacajna, jer se moze lako desiti, da tucete svoje. Proracuni - zapadni, NATO-vi i i istocni - pokazuju da su gubici u desantnoj operaciji na nivou jednog bataljona od 8 do 12 posto dnevno. Ako bataljon broji oko 1000 ljudi, to znaci oko 80 do 100 ljudi van stroja. Svakaog dana. MeDju njima oko 30 mrtvih vojnika. Ako se u jednoj diviziji upotrebljava bar tri bataljona, onda to znaci bar 100 mrtvih dnevno. A za napad bi bilo potrebno upotrebiti nekoliko divizija i napad sto pre okoncati. Da li NATO mozeda si priusti takve gubitke? I U Vietnamu Zapad nije pristao na takve gubitke. U Somaliji su imali 28 mrtvih i otisli su bez obzira na to, sto nisu postigli svoj cilj.

Sta je onda na kraju sustina i pouka cele tuzne price o vazdusnim napadima na SR Jugoslaviju?

Mislim da je NATO zeleo povodom svoje pedesete godisnice postojanja sam i u spektakularnoj akciji da resi problem Kosova. Vec pre toga je Zapad zaobisao Savet bezbednosti, kada je prvo ohrabrio Makedoniju na priznanje Tajvana, a posle toga zadrzao svoje snage u uniformama OUN - a, sto ocigledno nikome, pa i Rusima nije posebno smetalo. Akcija na Kosovu je samo nastavak te politike. Ali u tim nastojanjima NATO nije uspeo.

Otpor Srba je NATO, izgleda, poprilicno iznenadio?

Srbi - sta da kazem? Inat narod...

Ima li jos necega, sto treba dodati za kraj?

Treba na kraju reci i nesto, sto je ocigledno u pozadini svakog kapitalizma i skoro svakog savremenog rata. Americki vojni budzet je od 1985 godine pao za 37 posto. U aviaciji jos vise, za oko 44 %. Rat zvezda je stao, razvoj aviona F-22 je stao, stali su i mnogi drugi vojni programi. Sve to smanjivanje je doslo ispod granice podnosljivosti. Nestali su profiti i obnova vojne privrede. Klinton je svoje izbore uvek dobivao na smanjivanju vojnih izdataka. A trece izbore sigurnovise nece dobivati sa smanjivanjem troskova, nego sa obnavljanjem vojnih programa. Zbog toga mislim, da se iza velike retorike o ljudskim pravima i kao jedan od uzroka za taj tragican rat pokazuje bas to - da je cilj te vojne akcije pre svega praznjenje arsenala i njegovo obnavljanje.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)