HUMANITARNI BIZNIS

AIM Skopje, 28.5.1999

U zadnjih nekoliko dana ministar finansija u makedonskoj vladi Boris Stojmenov par puta je ponovio da ce vlada, ukoliko kontrola koja je u toku utvrdi da se pod maskom humanitarne pomoci za izbeglice i prognane sa Kosova koji se nalaze u Makedoniji uvozi roba koja zatim produzava svoj put na lokalnim trznicama i da u vidu humanitarne pomoci ulazi i alkohol (pretpostavka za dobro raspolozenje humanitarnih radnika na privremenom radu u Makedoniji), da ce makedonske vlasti ukinuti odluku o oslobadjanju placanja carine i poreza na promet na robu koja je formalno namenjena kosovarima koji su se tu nasli.

Od samog pocetka egzodusa kosovskih Albanaca bilo je jasnih znakova da postoje ljudi koji bi da usicare na njihovoj nevolji. Kada se dogadjalo Blace (granicni prelaz sa Kosovom gde je nekoliko desetaka hiljada izbeglica i progonjenih je vise dana, na vedrom nebu - po kisi i hladnoci, stajalo i cekalo na nicijoj zemlji izmedju jugoslovenskie i makedonske granice) pojedinci su rentali mobilne telefone. Kosovari koji su u Makedoniji imali rodbinu i prijatelje nisu zalili po stotinjak nemackih maraka, za kratke pozive od najvise minutu ili dve, da bi javili svojima gde su sto je bio i signal da se ovi angazuju kod lokalnih politicara i humanitaraca da bi bili izvuceni iz blatnjave rupe u kojoj su se danima nalazili. Naravno, nije dokazano da je i vakvo izvlacenje imalo svoju dodatnu cenu, naravno po jadne kosovare, a u korist "izvlacioca".

Kada se stvar oko prihvatanja progonjenih sredila, kada je kako - tako, nadjen zajednicki jezik izmedju vlade i Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), pa su sagradjeni prvi kampovi u kojima su se slevale reke ljudi, opet su se pojavili "sposobni ljudi" koji su znali da profitiraju na muke drugih. Sverc cigaretama je procvetao - najnekvalitenije makedonske cigarete su dostigle cenu od 50 nemackih maraka po steku. O alhoholu i da ne govorimo. Zatim je zapoceo biznis sa dodeljivanjem dozvola za postavljanje kioska po kampovima u kojima su se, barem prvih dana, prodavali prehrambeni produkti po malo visim cenama od onih uobicajenih na trznicama u Makedoniji.

Pojavili su se i "maheri", navodno humanitarni radnici, koji su najprije naplacivali "izvlacenje" sirotih ljudi iz kampova, a zatim i oni koji su uspostavili cenu za dobijanje mesta na listi odlaska u bilo koju zapadnu zemlju. I ne slucajno je iz Zeneve ovih dana pristigao tim UNHCR- a da ispita koliko su verodostojne glasine da su ljudi koji su odredjivali ko ce od kosovara u koju zemlju produziti svoj izbeglicki zivot naplacivali "uslugu" u devizama, koje nisu stededli ukoliko su im preostale posle "filtra" srpskih policajaca, vojnika, ili paravojnika. Samo da pobegnu iz nemogucih uslova u kampovima i da stignu na bilo koju zapadnu destinaciju. Druga je stvar, naravno, koliko ce njihova istraga dokazati ono sto i vrabac na grani zna, da je toga bilo i da se to verovatno jos uvek se prakticira.

Na kraju pored sverca u kampovima se pojavila i prostitucija. Juce je makedonska policija deportirala nekoliko Rumunki, koje su se najstarijim zanatom bavile u famoznom kampu Stenkovec. Kako li su se tamo nasle i ko ih je pustio, ko ih je "zaposlio"? Odgovori na ova pitanja su i jednostavani i u isto vreme slozeni - mada je jasno kako je do toga doslo, tesko da ce bilo koja istraga ukazati ko su bili glavni akteri.

Cini se da je sve to samo vrh sante leda u moru muka kosovara koji su bili prinudjeni da odu iz svojih domova. "Humanitarni biznis je kao i svaki drugi biznis", iskreno mi je saopstio jedan od onih koji su u Makedoniji stigli da bi nesto uradili za izbeglice i progonjene sa Kosova. I naveo da svako ko je u regionu dosao da pomogne stradalnicima ima svoj procenat od novaca kojeg izvlace od raznih izvora radi humanitarne muke, a koji automatski ide na konto organizacije radi pokrivanja njenih troskova. Po njemu organizacije se razlikuju. Za neke njihov je procenat od 7-10 otsto (za one manje), dok za visoko birokratizirane medjunarodne organizacije doseze i do 25 procenata.

A u Makedoniji, po pisanju ovdasnjih novina, boravi oko 4 hiljada stranaca (ne ubrajajuci NATO vojnike, redovne OBSE i druge pretstavnike) koji na ovaj ili onaj nacin brinu za posledice rata u regionu i humanitarne katastrofe koja je od toga proizasla. Samo je stranih novinara najmanje 2 hiljada dnevno. Car, zasad imaju lokalni novinari, prevodioci i taksisti. Cena za sve tri kateorije je sto dolara dnevno.

Covek koji je pre pocetka velikog vala kosovara koji se prelio u regionu radio za jednu od ovih velikih (visoko birokratiziranih medjunarodnih) organizacija i koji je zaradjivao 1.500 americkih dolara mesecno (sto je za makedonske uslove veoma mnogo - primera radi dva put vise nego sto makedonski predsednik ili premijer zaradjuju) kaze da dobro placeni lokalci (makedonski drzavljani) mogu dobiti kao radnu satnicu i do 33 americkih dolara. O tome kako su placeni stranci koji su istim povodom ovde angazirani navescemo dva primera.

Prvi, tvrdnja jednog od njih, da najbolje prolaze oni koji se placaju po kriterijima UN. Sef "male" misije do 20 ljudi, koja se drzi ovih kriterija dobiva izmedju 120 i 144 hiljade americkih dolara godisnje! Usput, prva plata Monike Levinski u Beloj kuci je iznosla 25 hiljada istih zelenih novcanica. Primer drugi, U Makedoniji, gde broj nezaposlenih dostize i preko 350.000 ljudi (brojka koja raste i zbog prestanka rada mnogih preduzeca koje su zivela iz saradnje sa Jugoslavijom), procenat diplomiranih lekara je velik. Ali, zasad, se nije dogodilo da niko od njih bude angaziran sa strane bilo koje medjunarodne humanitarne organizacije koja pruza medicinske usluge po kampovima. Cak sto vise, jedini makedonski lekari koji dezuraju po kampovima su oni zaposleni po domovima zdravlja i klinikama, kojima je to radna obaveza, a strani lekari koji dolaze iz Evrope, cak sa drugih kontinenata su placeni kao u sopstvenoj zemlji (opet, najmanje desetak puta vise od lokalaca), plus dodatak za ratne uvjete i pokrice svih ostalih troskova. Usput u njima spadaju i iznajmljivanje stana (u zadnja dva meseca stanarina iznajmljenih stanova je dosegla nebo - cifre se mere, u zavisnosti od standarda ponudjenog, od jedne do vise hiljada maraka).

Makedonska vlada je pre par dana donela zabranu uvoza za humanitarne svrhe prehrambenih produkata kojih u Makedoniji ima. Najavljena je i stroza kontrola lekova, hrane i ostalog, sa isteklim rokom upotrebe, koji se u vidu pomoci slevali u Makedoniji. Nije uzalud narod rekao: "Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane".

AIM Skopje

ISO RUSI