BOMBE EKSPLODIRAJU - TERORISTE NEMA!

AIM Skopje, 28.05.1999

Prosle nedelje u centru Makedonske metropole Skoplje eksplodirala je "paklena masina" tesko povredivsi troje ljudi. Jednom je otkinuta noga, drugi je jos u kritcnom stanju a ostali su jos u soku i uzbudjeni od eksplozije koja je donela konkretnu nesrecu i opsti gradjanski nemir u cetvrti koja je uglavnom naseljena Albancima.

U medjuvremenu domasni mediji su uredno obavestili ovdasnju javnost da je spanski sud osudio atentatora iz Baskijske organizacije ETA na 76 godine zatvora. "Strogo pravosudje, ako se uporedi sa nasom kaznenom politikom", komentirale su lokalne makedonske TV kuce, potsecajuci domacu javnost da za osam godina nezavisnosti, u Makedoniji dogodilo se najmanje 10 teroristickih slucajeva, a osudjeno je devet ljudi na ukupnu kaznu zatvora od 44 godina. Ova mala paralela je ilustrativna zato sto govori o razlikama u strogoci pravosudnih sistema, ali i o "tradiciji" terorizma u svetu.

Makedonija je balkanska zemlja, sa svim balastima koje nosi ova geografska odrednica, ali u terorizmu ima siromasnu tradiciju. Ako je neki parametar, a strucna literatura o terorizmu kaze da jeste, onda, sudeci po faktu da se dosad jedanput desilo da neko preuzme odgovornost za teroristicki cin, terorizam je u Makedoniji nova ili preciznije receno · ad hok pojava . Naime, teoreticari kazu da je preuzimanje odgovornosti svojevidni potpis situirane i dobro organizirane formacije koja ima svoje dugorocne ciljeve. Osim toga, preuzimanjem odgovornosti saopstava se cilj, ovisno o tome kakve politicke, etnicke, ekonomske ili religiozne provinijencije pripada ta organizacija. Svi ovi faktori rizika u Makedoniji postoje, sta vise oni su konfrontirani, ali do sada javno se govori samo o jednoj koja po svome dosadasnjem delovanju u velikoj meri inklinira ka vojnoj transparentnoj organizaciji · UCK (OVK).

Znaci, ako se da zakljuciti, sudvisi prema transparentnosti u delovanju, u Makedoniji nema klasicnih teroristickih organizacija. Sve u svemu, to je jednostavna ali slozena balkanska stvar, kazu neki - bombe pucaju, a teroristicke organizacije ne postoje.

Ali to je teoretski deo. Sta kazu politicari? Prvi koji je izjavio da je OVK teroristicka organizacija je makedonski ministar odbrane d-r Nikola Kljusev. Takvu konstataciju on je izneo u neformalnoj prigodi, obrazlozivsi da jedna vojska nije vojska ako iza nje ne stoji Vlada, drzava ili ako ona nema teritoriju. Na jedno vakvo mislenje o OVK zestoko su reagovali mediji albanskog govornog podrucja u Makedoniji. Cela stvar je zavrsila onaku kako je i pocela - neoficijalno i neformalno.

Onda je na red doslo otkrivanje bunkera municije i naoruzanja u jednom napustenom rudniku, gde su nadjene i oznake OVK-a sta je policija, previse ambiciozno, nazvala "stab" ove vojske. Ministar policije Pavle Trajanov nekoliko puta je izjavio da OVK ima svoje celije u Makedoniji i da postoji mogucnost od destabilizaciju zemlje zbog delovanja OVK-a koja transportuje naoruzanje kroz Makedoniju. Zatim je Arben Xhaferi, lider Demokratke partije albanaca, u intervju za nacionalnu televiziju MTV izjavio da Makedonija nije u sferi interesovanja OVK-a i da ne preti opasnost. Od tada, u makedonske javnosti se sve manje govorilo o delovanju OVK-a u drzavi. Sve do prosljonedeljne eksplozije u Skoplju.

Opet su policijske i politicke kuhinje reaktivirale tezu o mogucnosti umesanosti OVK-a. Ipak, u osnovi, kazu neki analiticari, teza je slaba. Iz jednostavnog razloga sto je bomba postavljena u naselju gde zivi mnogo Albanaca.

Druga teza, koja preokupira analiticare, je da je bombu postavila grupa iz srpske provinijencije. Do sada se tri puta desilo da u Kumanovu, gradu na severu Makedoniji koji ima "status" centra gradjana prosrpske orijentacije, da budu bacene bombe na pripadnike NATO-a. Teorija o terorizmu prepoznaje takozvani revansisticki motiv u konfliktnom ili postkonfliktnom stanju, kakvo postoji na dvadeset kilometara od Makedonske granice - na Kosovu. Drugi motiv je u rukama Jugoslovenskih centara moci. Ukoliko im ustreba, oni, veoma lako, mogu da proizvedu destabilizaciju Makedonije preko konflikta. Ili da insceniraju rusenje Vlade, gde participira i Demokratska partija albanaca, i to preko netrpeljivosti na relaciji: Makedonci-Albanci. Kako? Preko teroristickih akcija koje bi dobile etiketu "made by KLA" ili "napravljeno od OVK". Prakticno, Makedonija je u situaciji da bude polje za insceniranje nestabilnosti i to preko banalnih formi terorizma, kakav u sustini je slucaj u Skoplju ako se usporedi sa Irskom ili Izraelom.

Treca varijanta za ovoj slucaj, kazu policijski izvori, je da je eksplozija cista slucajnost bez teroristicke pozadine. Moguce je da je naprava eksplodirala pri transportu (ne isklucuje se pretpostavka da su je mozda nosili povredjeni, koji, usput receno, su izbeglice sa Kosova). Dali je to tako treba da pokaze policijska ekspertiza eksploziva za koji ima konfuznih informacija. Naime, neki izvori kazu da su srapneli bili rasuti u radijusu od 100 metara, a drugi da ne postoje nikakvi geleri, to jest da je eksploziv bio strogo za psiholoski efekat, sudeci po jacine detonacije.

Ako je posredi druga varijanta onda ne treba zaboraviti da je u dan eksplozije u Skoplju boravio generalni sekretar UN, Kofi Anan, i da jedna varijanta njegove marsrute prolazila na nepunih dvesta metara od mesta eksplozije. Iz izvora na visokim pozicijama policijske hijerarhije saznajemo da kontraobavestajci Makedonija razradjuju i ovu varijantu.
Sve u svemu, osamostalivsi se, Makedonija se nasla na raskrscu cija cetiri smera vode u razlicite pravce, ali cini se onaj najsigurniji koji vodi ka civilnog, zdravog i mirnog demokratskog drustva trenutno je najudaljeniji. I to uveliko, ne zaslugom same Makedonije.

Cinjenice govore da je za vreme osamgodisnje nezavisnosti bilo sijaset pokusaja za destabilizaciju Makedonije. U nekoliko slucajeva instrument za to su bili teroristicki akti koji, za srecu, nisu prouzrokovali vecu unutrasnju nestabilnost ali sigurno su uticali na razvoj odnosa politickih snaga i medjunacionalnih odnosa. U kontu ovih akcija na celnom mestu jeste i neuspeli atentat na predsednika Makedonije, Kireta Gligorova.

"U ovom trenutku Makedonija je potencijalno i fakticki ugrozena od terorizma, i vise nije kako sto je bilo", izjavio je Grozdan Cvetkovski, direktor u Agenciji za razuznavanje. "Aktuelna politicka situacija u regionu, i sire, odrazuje se u polticko bezbednosnom smislu u Makedoniji. Konkretno, ogromni ilegalni priliv naoruzanja, posle raspada sistema u Albanija prosle godine, producirao je subverzivna dejsta. Drugi faktor je ogromni bran izbeglica, pri sto postoje pokusaji za regrutovanje izbeglica i od strane diverzantsko-teroristickih grupa. Potencijalni izvor pretstavljaju i deo humanitarnih organizacija, koji su u stvari paravan za finanisiranje transporta ljudi i naoruzanja i direktno su povezani sa islamsko - fundamentalistickim organizacijama. Ne treba da se zaboravi i delovanje razuznavackih agencija koje, izmedju ostalog, prave teren da bi u jednom momentu inspirirali, organizovali i spremili teroristicka dela sa krajnim ciljem-destabilizirati, prouzrokovati nesigurnost i dezorijentaciju", izjavio je Grozdan Cvetkovski, razuznavac i ekspert za terorizam.

AIM Skopje

VALENTIN NESOVSKI