Apaci za sminku

Intervju - pukovnik Milan Gorjanc, I deo

Pukovnik slovenacke vojske i jedan od najpoznatijih slovenackih vojnih komentatora Milan Gorjanc objasnjava zasto su helikopteri "apaci", koje je u region dopremio NATO, uistinu vise posluzili kao propagandno sredstvo nego svojoj svrsi, te kakve opasnosti vrebaju "apace" u borbi i koliko je uopste jaka jugoslovenska PVO.

Dosadasnji direktor Centra vojnih skola Vojske Slovenije i predavac strategije i taktike pukovnik Milan Gorjanc jeste jedan od najboljih, najobrazovanijih i najpoznatijih vojnih strucnjaka u Sloveniji. Gorjanc je u nekadasnjoj JNA sve vojne skole zavrsio sa odlicnim uspehom i cetiri puta vanredno napredovao; najvece uspehe postigao je kao nacelnik staba Uzickog korpusa. Potom je prelomne 1991. godine presao u Slovenacku vojsku, ali je zbog profesinalnog staza izazvao zavist nekih mladjih oficira koji su posle osamostaljenja drzave ubrzano napredovali. Gorjanc je srocio predlog slovenacke vojne doktrine i bio direktor Centra za strateske studije. Zanimljivo je da je upravo on dva puta radio i na planovima za odbranu juzne Srbije od napada sa Zapada, dok je njegov generalski zadatak predstavljala protiv-helikopterska borba, odnosno borba protiv Apaca! Za AIM smo razgovarali o toku aktuelnog rata na Balkanu.

AIM: Je li Nato vec postigao pobedu u vazduhu, kako najavljuje glavnokomandujuci Pakta Wesli Clark?

Gorjanc: Nato je u prvoj fazi zaista onemogucio Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo kao deo protiv-vazdusne odbrane; medjutim, vazduhoplovstvo nije presudan faktor u odbrani vazdusnog prostora Jugoslavije. Istina je da oko 70 Migova ne moze efikasno da se suoci sa snagama NATO pakta - ni sa lovcima F-16, a posebno ne sa avionima F-

1. Oba tipa aviona su superiornija od Migova 21, tako da svaki let automatski predstavlja gubitak, posebno sto je domet raketa kojima je opremljen Mig 21 kraci od radijusa raketa suparnika. Mig 29 je, medjutim, savremeno oruzje i uprkos nekim nedostacima mogao bi efikasno da se uhvati u kostac i sa F-16 i F-18. Tu je drugi problem - Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo raspolaze s malim brojem Migova 29 i oni ne mogu da izbore premoc cak ni na ogranicenom delu bojista. Ona dva Miga, oborena iznad Bosne, poslata su u samoubilacku misiju. Potom sam u hrvatskom Nacionalu procitao da su navodno bili poslati u akciju protiv AWACS-a, iznad Zadra, ali bih rekao da je takva prica bez osnova. Jer AWACS mogu da skinu i iznad Tuzle ili Srbije, posto AWACS-i kruze i na visini od oko 10 kilometara - iznad Srbije.

Migovi su neutralisani, ali zato se cini da raketni sistemi nisu?

Raketni sistemi jugoslovenske PVO jesu onemoguceni, delimicno. Modernizovani sistemi BUK su radarski navodjeni i opremljeni optickim, televizijskim usmeravanjem, ali je radarsko navodjenje bilo ometano AWACS-ima ili onemoguceno zbog napada antiradar raketa. A posto Natovi avioni napadaju uglavnom nocu, otpalo je opticko navodjenje. Nesto je ipak ostalo u upotrebi, a to je tzv. trupna PVO, koja se nalazi u okviru pojedinih trupa i sluzi za obaranje letilica na manjim visinama. To su topovski sistemi i laki prenosni raketni sistemi kao sto su, na primer, strela i igla. Oni su efikasni do najvise 5.000 metara nadmorske visine, mada je optimalna visina delovanja od 1.000 do 4.000 metara za rakete i od 1.000 do 3.000 metara za topove. Dvocevni top od 57 mm je doduse zastareo, ali jos uvek cilja do 4.000 metara visine. Istina je da brzim avionima ti topovi tesko da mogu da naude; savremeniji su dvocevni topovi od 30 milimetara, ali i njihovo delovanje je ograniceno na visinu od 2.000 do 2.500 metara. Stvar je u tome sto Jugoslovenska vojska najvise raspolaze sa topovima od 20 milimetara, koje uostalom Jugoslavija sama i proizvodi, a oni gotovo uopste ne mogu da naude savremenoj avijaciji, s izuzetkom helikoptera.

Znaci li to da je Jugoslavija prakticno bez efikasne protiv-vazdusne odbreane?

Nikako! Svi sistemi koje smo pomenili imaju svoje slabosti, ali ostaje cinjenica da NATO, uprkos svojoj nadmoci, do sada nije uspeo da unisti jugoslovensku PVO. NATO ostaje superioran preko noci i dok se drzi pravih visina - jer, na nizim visinama vreba PVO. To dokazuju i akcije NATA, koji je danju gadjao nekoliko "tackastih" ciljeva - voz u Grdelickoj klisuri, izbeglicki traktori kod Djakovice i slicno. U ovim slucajevima prema vojnoj terminologiji vazi da su gadjani nezasticeni ciljevi. NATO je pokazao i pogodak jedne radarske stanice; pokazali su olupinu kabine - je li bila prazna ili puna, to nismo uspeli da saznamo. Sumnju izaziva cinjenica da je doticna olupina bila bez ikakve "maske", kamuflaze - sto je gotovo neverovatno, ukoliko je zaista bila "puna". U svakom slucaju, na snimku se jasno videlo da je pilot ispustio bombu sa visine od 4.300 metara. Jasno - nize nije smeo da se spusti. Kada su pogodili kolonu traktora leteli su nize, ali tamo ocito nije bilo odbrane.

Predstavnici Nato pakta u poslednje vreme tvrde da piloti ipak lete nize i da zahvaljujuci tome unistavaju sve vise tenkova?

injenica je da sa avionima F-16 ne mozete da unistavate tenkove. Pa jos zaklonjene. ak i kada biste mogli - to bi bilo isuvise skupo. Tenkove je moguce napasti avionima tipa A-10, koji lete nize ali koji zato mogu da budu i pogodjeni. E, tu je sad nova epizoda - posto su Amerikanci dovukli Apace. Sto je posebna prica. Da rezimiram - za sada nema sumnje da protiv-vazdusna odbrana Jugoslavije nije sustinski oslabljena, bar sto se tice aviona koji lete na niskim visinama i helikoptera.

Kako je onda moguce da je pogodjen nevidljivi F-117?

F-117 mozete pogoditi i sistemom KUB. Moguce je i u civilni radar ugraditi programsku opremu za pracenje aviona. Mada je najverovatnije da su jugoslovenski radari jednostavno probili blokadu i - pogodili avion!

Koliko su tacni izvestaji o obnovi i inovacijama unutar jugoslovenskih protiv-vazdusnih sistema?

Rakete SA-3 vec imaju opticki sistem za navodjenje. Ostale sisteme Jugoslavija najverovatnije nije obnavljala, posto bi to bilo preskupo. Zato su nekadasnji sistemi "KUP", a sada "BUK" - zaista modernizovani. Povecan je domet delovanja, najmanji radijus dejstva i mogucnosti za navodjenje aviona."KUP" je istovremeno uspevao da navodi samo tri rakete, dok "BUK" isto cini sa do sest razlicitih ciljeva na koje navodi sest raketa.

Sada su donekle usahle price o presudnoj upotrebi americkih helikoptera u regionu. Sta se desilo s Apacima? (Navodno imaju veoma dobru oklopnu zastitu?)

Do sada su pala dva Apaca u okolini Tirane, iako nismo videli jos nijedno obaranje Apaca u ratu, tako da ne znamo koliko je njihova zastita zaista efikasna. Apaci su svakako dobri helikopteri - imaju dobre topove, po 76 navodjenih raketa, rakete "hellfire" za borbu protiv tenkova i jos mnogo druge opreme. Amerikanci tvrde da su kabina i donji deo Apaca otporni na proboj granate do 20 milimetara i manje. Srpska vojska raspolaze topovima od 30 i 57 milimetara; dakle, ako bi gadjali bojevom municijom, koje nemaju bas mnogo, sigurno je da bi u dobroj meri unistili Apace; ovi helikopteri imaju dve Ahilove pete - veoma osetljiv rotor i narocito ranjiv repni rotor. Ukoliko bi bio pogodjen glavni rotor, helikopter jos uvek moze da se polako spusti i spasi, dok u primeru kada je pogodjen repni rotor helikopter gubi kontrolu. Osim toga, Apaci imaju zastitu protiv raketa tipa "igla" i "strela", i to u obliku toplotnih mamaca prema kojima se - umesto prema turbinama, pravom izvoru toplote - usmeravaju infracrveno navodjene rakete. Povrh svega u poslednje vreme je umnogome promenjena i taktika gadjanja; sada se ne gadja vise pojedinacno, nego na nivou voda. Znaci da od tri do sest raketa u veoma kratkom vremenskom intervalu ili istovremno poleti prema cilju. Sto cini verovatnocu pogodka veoma visokom. Tu ne pomaze ni nisko letenje - u takvim prilikama se u dolinama ili na vrhovima brezuljaka postavljaju protiv-helikopterske zasede. Te zasede nisu neposredno pored tenkova, nego na putu do njih. Najzad, uz Apace koji su dopremljeni u Albaniju nisam primetio "kajove". Gde su "kajove"? Jer, bez ovih izvidjackih helikoptera su apaci prakticno neupotrebljivi. Nedavno su Amerikanci, naime, poceli proces modernizacije Apaca, kojima je iznad rotora montirana posebna "multisenzorska" glava, koja ima funkciju da apace sakrije iza "maske", dakle kakve-takve kamuflaze. Taktika je sledeca: helikopter (na radaru) otkrije cilj, osvetli ga laserom i ispali raketu. Za starije modele Apaca bez pomenutih posebnih senzorskih glava - a takvi su sada u Albaniji - funkciju trazenja i osvetljavanja ciljeva obavljaju kajove. Koji nisu dopremljeni u Albaniju.

Moze li se to "osvetljavanje" obaviti i iz aviona NATO pakta?

To je gotovo nemoguce. Avioni lete brzo i ne mogu u nekoliko sekundi, koliko je potrebno, da drze cilj na nisanu; recimo da je cilj glomazan i relativno trom poput tenkova. Isto bi, istina, moglo da se uradi i sa kopna, ali verujem da bi bilo veoma tesko pronaci tako hrabre i snalazljive momke koji bi se provukli kroz srpske linije odbrane i sa razdaljine od tri do cetiri kilometra nanisanili na srpske tenkove. Kako sada izgleda, ceo taj potez sa Apacima bio je, najverovatnije, vise propagandne prirode, nego sto se cinilo na prvi pogled.

A ako ipak stignu i "kajove"?

SAD bi mogle da posalju Kajove u Albaniju veoma brzo, medjutim, posadi Kajova bi trebalo mnogo vise vremena nego momcadi Apaca da se navikne na teren i da se nauci kako da leti iznad tog terena. Dva Apaca su vec pala posto momci jednostavno nisu umeli da lete iznad takvog terena. Nesto je pustinja, a nesto sasvim drugo brdovit, sumama pokriven teren. Apac zaista moze da leti oko pet do deset metara iznad vrhova drveca, cak i nocu. Ali to treba istrenirati; ako se tome doda da pilot ima jedno oko prakticno zatvoreno, jer sa njim prati sve sprave za nocno letenje, dok mu je slobodno oko prikovano za instrumente, onda je slika potpuna. Jedno je leteti u Nemackoj, po ravnici, a nesto sasvim drugo izmedju albanskih i srpskih planina.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)