IZBEGLICKA "KOMPARATIVNA STUDIJA"

AIM Skopje, 25.05.1999

Verovatno potaknut od neprestanih pritisaka od makedonske vlade, Visoki Komesarijat Ujedinjenih Nacija za Izbeglice (UNHCR) je dosao na zaista originalnu ideju kako da resi problem planiranog "prelivanja" kosovskih izbeglica iz Makedonije u Albaniju. Prosle nedelje UNHCR je odabrao dvadeset i pet kosovskih izbeglica iz raznih kampova u Makedoniji koji su dobili originalnu ulogu "izvidjaca" zivota u izbeglickim kampovima u Albaniji. Njihov svojevrsni zadatak je bio da nakon povratka u Makedoniju sire istinu o zivotu Kosovara koje je izbeglicka sudbina odvela u Albaniju i eventualno ubede svoje susede u kampovima da prihvate sugestiju makedonske vlade i ponudu albanske vlade da svoje izbeglicke muke presele u "maticnu drzavu".

Na nimalo prijatno iznenadjenje makedonske strane, dve trecine ovih "izvidjaca" po povratku u Makedoniju su izrazili uverenje da ce svojim prijateljima u kampovima Makedonije preporuciti da ostanu gde su jer izbeglicki zivot u Albaniji nije nista bolji od onog u Makedoniji. Ipak, oni su uocili i neke razlike. Njima je ostavila utisak sloboda kretanja izbeglica van kampova, sto nije slucaj u Makedoniji, kao i postojanje organizovanog zivota u formi "samoupravnih bordova" sastavljenih od Kosovara koji su izabrani od strane samih izbeglica. Iako su jednako stari, kampovi u Makedoniji jos uvek nemaju ni pribliznu formu organizovanja. Oni, a i makedonski novinari koji su pratili ove svojevrsne "izvidjace" su to potvrdili, i takodje primetili da je u albanskim kampovima atmosfera daleko relaksiranija u poredjenju sa onom u makedonskim kampovima gde je bilo i bliskih susreta izmedju policije i izbeglica. Medjutim sve ovo za vecinu izbeglica nije dovoljan razlog da se makedonski kampovi zamene za albanske.

Uprkos ovoj originalnoj "komparativnoj studiji" za kakvu se Makedonija u principu zalaze vec dugi niz godina (sa ciljem da dokaze da se manjinama u Makedoniji "daje vise prava nego igde na Balkanu"), i koja je potvrdila da Makedonija ipak nije tako negostoljubiva prema Kosovarima, makedonska vlada je ucinila jedan zaista tesko shvatljiv korak. U noci izmedju nedelje i ponedeljka 24 maja, samo par dana nakon povratka spomenute "izvidjacke" delegacije, makedonske vlasti su primorale novopristigle izbeglice sa Kosova da odu pravo u Albaniju. Operaciju je sprecio UNHCR koji je u filmskom stilu blokirao put autobusima (sedam njih) i izdejstvovao ostanak izbeglica u Makedoniji. Ovaj neprijatan incident je izazvao novu seriju optuzbi izmedju vlade i UNHCR-a pri cemu je vlada negirala da su izbeglice prinudno transportovane u pravcu Albanije. Na ovo je UNHCR odvratio da su izbeglice bile prinudjene da prihvate sve sto znaci udaljavanje od Kosova, i istovremeno je postavio pitanje zar se nije moglo sacekati do jutra (operacija je izvedena oko ponoci) kada bi izbeglicama mogla biti pruzena prva humanitarna pomoc a onda bi, ako eventualno izraze zelju, bili preneti u Albaniju. Vlada je optuzila Visoki komesarijat da je svojom intervencijom izvrsio uticaj na izbeglice da se predomisle od, kako tvrdi vlada, zelje da odu u Albaniju.

Po svemu sudeci slicni incidenti se mogu ocekivati i ubuduce s obzirom na cinjenicu da su makedonski kampovi vec prepuni a istovremeno se najavljuje novi talas izbeglica koji, se prema tvrdnjama pristiglih, pored ratnih strahota suocava i sa teskim nedostatkom hrane. Prilikom nedavne posete Makedoniji generalni sekretar UN-a, Kofi Anan je izrazio uverenje da izbeglice nece moci da se vrate pre pocetka proleca sledece godine. Ova izjava je otvorila pitanje smestaja tokom sledece zime, sada vec oko cetvrt miliona kosovskih izbeglica u Makedoniji koji su uglavnom smesteni u satorima. U intervjuu za CNN americki ambasador u Makedoniji, i glavni protagonist posrednicke misije u Rambujeu, Kristofer Hill je izjavio da americka vlada planira izgradnju montaznih kuca. Na kraju rata na Kosovu ove kuce bi bile demontirane i ponovo bi bile montirane na teritoriji Kosova. Iako on nije objavio broj takvih kuca, "dobro informisani krugovi" spekuliraju sa deset hiljada takvih kuca koje bi bile locirane na mestu sadasnjih satora. Po obicaju, makedonska vlada za sada nema nikakav komentar o ovoj izjavi sto se u aktuelnom kontekstu moze protumaciti da ona zna za ovo ali da ne zeli da govori.

U medjuvremenu, makedonska vlada planira da prosiri prihvatne kapacitete. Pored postojecih devet kampova planira se izgradnja jos dva kampa, koji ce takodje biti opremljeni satorima. Paralelno sa ovim planovima odvija se i prebacivanje izbeglica u Zapadnoevropske i prekookeanske zemlje. Zbog ogranicenog kapaciteta skopskog aerodroma za ubuduce se planira koriscenje i solunskog aerodroma cime bi se sadasnja "norma" od oko hiljadu prebacenih izbeglica povecala na oko dve i po hiljade dnevno. Od pocetka "vazdusnog mosta" do sada je iz Makedonije otislo preko 65.000 izbeglica sto je doprinelo spustanju negativnih tonova na adresu zapadnih vlada. Dokle ce to potrajati verovatno ce zavisiti i od priliva novih izbeglica ciji se dolazak vec najavljuje za sledeci period.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI