ZATO SE I STANICA ZOVE "RADIO MIR"

AIM Podgorica, 25.05. 1999

Poznati novinar Dino Ramovic septembra prosle godine osnovao je radio stanicu " Radio Mir", ciji je program za relativno kratko vreme doziveo veliku popularnost i poverenje. Ova lokalna radio stanica, nalazi se u Tuzima, ali je njena cujnost mnogo sira. Slusa se u Podgorici, Malesiji, pogranicnom podrucju barske i ulcinjske opstine, pa cak i severnom delu Albanije, kako sam Ramovic kaze, do iza Skadra. 12 novinara i drugih radnika svakodnevno priprema 12-casovni program. Od informativnih emisija, preko emisija o domacim i inostranim aktuelnostima, ali je najvise u sluzzbi lokalnog stanovnistva. "Radio mir" deli sudbinu Crne Gore. Dobro i lose, i tugu i srecu. Sami stanovnici Tuza, najverniji slusaoci, kazu da je "Radio mir" polozio ispit zrelosti. Da je pomogao mnogim ljudima.

Da li je to tacno?

RAMOVIC: - Potrudili smo se da pomognemo nevoljnicima, izbeglim ljudima sa Kosova. Poslednjih mesec dana imamo novu rubriku "Spajanje porodica". Prema nasim saznanjima do sada smo na ovaj nacin uspeli da spojimo oko 100 porodica, mada to nisu precizni podaci obzirom da oni ostavljaju kontakt telefone pa se clanovi porodica njima direktno javljaju , o cemu mi nemamo informaciju, tako da pretpostavljam da je takvih mnogo, mnogo vse. Mi prenosimo slicne emisije koje imaju i BBC i Glas Amerike , Dojce Vele tako da oko sat ipo programa dnevno posvecujemo upravo spajanju porodica. Imamo i dobru saradnju sa Radio Ulcinjem. Oni nama salju poruke, a mi njima. Dobijamo poruke iz Rozaja i Kriznog staba. I njima se ljudi obracaju, onda mi emitujemo te poruke. Sve te poruke i oglase ne naplacujemo. Za izbeglice je sve besplatno.

Koji je bio vas motiv da krenete sa ovakvom emisijom?

RAMOVIC: - Ova emisija je pocela spontano, kada su ljudi sami poceli da dolaze, da pitaju, da se interesuju da li mogu preko radija da traze svoje clanove porodica. Odmah smo rekli da moze. Neko je hteo sam da se obrati na radiju, neko je zeleo da mu mi procitamo poruku i to je tako krenulo. Onda je svakoga dana dolazilo sve vise ljudi. Ovo je postala veoma popularna i slusana emisija. Bilo je slucaajeva da su nam dolazili ljudi i govorili da su videli na odredjenom mestu trazenu osobu cije su ime culi na radiju. Mi smo onda dalje tragali i preko Crvenog krsta ili na druge nacine spajali te izgubljene ljude.

Ispricajte konkretan sluccaj.

RAMOVIC: - Nama na radiju, najupecatljiviji je bio primer jedne sedmogodisnje devojcice koja je trazila svoga oca. Slucajno je ovde prisustvovala i ekipa francuske TV koja je snimala nasu emisiju i upravo kada je ona citala poruku. Njen otac je negde u izbeglisstvu gledao taj prilog i javio se nama. Zatim je i dosao po svoju decu. Slicnih primera je bilo dosta. Ljudi su dolazili da nam se zahvale sto su preko nas uspeli da se spoje. Neko od njih je bio u Ulcinju, neko u Rozaju, a neko ovde. Mi smo uspeli da spojimo taj krug. Toga je bilo najvise prvih dana najveceg talasa izbeglica, medjutim i danas se isto ponavlja. Ima ljudi koji nisu uspeli da na drugim mestima nadju svoje bliznje i ovde vide svoju poslednju sansu. Ljudi dolaze, zovu. Znaju da su za njih ovde uvek otvorena vrata. Zato smo u redakciji odredili osobu koja iskljucivo radi sa izbeglicama i zaduzena je za ovu emisiju. A ona ce trajati dok bude bilo potrebe.

Vi ste i ranije pokrenuli slicne emisija ?

RAMOVIC: - Krajem oktobra i pocetkom novembra prosle godine zapoceli smo sa emitovanjem jednocasovne emisije " Radio cas za izbeglice sa Kosova". Osnovna ideja i svrha bila je da se deci sa Kosova kojih je sada oko 1 000 pomogne u obrazovanju u odsustvu redovnog skolovanja, a njihovi roditelji da dobiju pravna tumacenja o svojim pravima, dok smo jednom sedmicno objavljivali inforamacije o njima namenjenoj humanitarnoj pomoci. Za decu predskolskog uzrasta bili su namenjeni tzv. "laki" programi: citale su se decije price, pesmice, bajke i pripovetke, a i sama deca su dolazila u studio i prepricavala price koje su oni znali. Cesti gosti emisija bili su i psiholozi koji su davali savete za decu predskolskog i skolskog uzrasta i njihovim roditeljima. Imali smo i emisiju "Ucenje jezika", za sve one Albance koji neznaju dovoljno srpskohrvatski jezik, a i za one kojima je srpskohrvatski maternji, a nameravaju da nauce albanski jezik radi bolje komunikacije. Organizovali smo radio- casove dva puta nedeljno po pola sata. Ova emisija je sada prekinuta, a bice uskoro nastavljena kada budemo obezbedili materijalna sredstva. Po nekim nasim procenama ova emisija je bila veoma slusana izmedju ostalog jer je tu emisiju pripremao Albanac Antun Sinistaj, inace profesor srpskohrvatskog jezika, te je umeo da na jedan lak, prijemcljiv nacin upucuje ljude u "tajne" jednog i drugog jezika.

Organizovali ste i druge programe za decu izbeglu sa Kosova?

RAMOVIC:- Da. Organizovali smo ekskurziju u Ulcinj, a u planu je i Cetinje i Kotor. Organizovali smo i Novu Godinu. Deca su i sada imali Deda Mraza i poklone. To smo organizovali u saradnji sa Odborom za urgentnu pomoc izbeglicama, sa sedistem u Tuzima. Pomogli smo deci da sami osmisle svoj program. Oni su pevali i recitovali. Jednostavno, pokusavamo da im na svaki naccin olaksamo zivot u novoj sredini. Barem, dok budu ovde. U realizaciji svega ovoga, i finansijski i moralno, mnogo nam je pomogao Fond za otvoreno drusstvo u Podgorici. Sve ovo je i njihova zasluga.

Kakvi su vassi dalji planovi?

RAMOVIC: - Mi treba da signalom dodjemo do Ulcinja, a uz pomoc USAID mi cemo se uskoro cuti u u Baru i Ulcinju. U trecoj fazi razvoja je da signalom dodjemo do Plava i Rozaja, medjutim, obzirom na aktuelnu situaciju to ce biti tesko brzo realizovati, mozda ce do kraja godine to biti moguce. U saradnji sa ANEM-om, koji je pokretac jednog projekta, kao nezavisna radi stanica povezacemo se sa radio Ulcinjem i radio Rozajem ( koje su drzavne radio stanice), sa kojima cemo pripremati i emitovati zajednicki program za izbeglice. Istovremeno bi tri studija realizovala program, jer je tu i najveca koncentracija izbeglica. Radili bismo emisije od spajanja porodica, preko emitovanja raznih informacija koje se ticu izbeglica, do gostovanja predstavnika raznih humanitarnih organizacija i do neposrednih ucesnika u emisijama samih izbeglica - od dece do stvaralaca. Jedna emisija bi, dakle, bila posvecena iskljucivo izbeglicama, a bila bi zanimljiva i za sve ostale slusaoce. Emisija ce se emitovati uglavnom na albanskom jeziku, a jedan deo emisije i na srpskohrvatskom. Znate, sa Kosova ne beze samo Albanci koji su naterani da beze od nasilja, vojske i paravojske, vec i oni koji su protiv toga. Ima izbeglica kojima albanski nije maternji jezik, tako da ce to biti emisija za sve one koji su na ovaj ili onaj nacin prebegli sa Kosova. Ljudi ne vole rat. Zato se i nasa radio stanica zove " Radio Mir".

Ana Bardhi (AIM)