ANESTEZIJA KOSOVSKE POLITI·KE SCENE

AIM Pristina, 21.05.1999

Internacionalizacija rata na Kosovu imala je jednu pomalo neocekivanu posledicu: albanska politicka scena dozivela je potpuni kolaps. S jedne strane taj je kolaps bio prouzrokovan brutalnom reakcijom srpskih vojnih formacija. Totalna represija, likvidacija vidjenijih intelektualaca i politickih aktivista kao i masovna deportacija Albanaca u susedne zemlje razorila je komunikaciju medju ljudima i onemogucila je rad svih "paralelnih" institucija i organizacija. S druge strane, izbilo je na videlo da kosovske "paralelne institucije" nisu uopste bile pripremljene za rat. Samoorganizovano albansko drustvo raspadalo se kao kula od karata pred osvetnickom agresijom srpske drzavne sile.

Desetogodisnji civilni, nenasilni pokret otpora na Kosovu nije bio pripremio nikakve paramilitarne strukture, nikakve komitete za slucaj ratne opasnosti. Raskol koji je albanski pokret bio doziveo pocetkom 1998 godine, kada se umereno, politicko krilo odvojilo od militantnih grupa koje su se odlucile na oruzani ustanak (UCK) u medjjuvremenu nije bio saniran. Iako je na mirovnoj konferenciji u Rambujeu i Parizu kosovska delegacija bila kompletna, na terenu je uticaj politicara i pobunjenika ostao ostro podeljen: deo ruralnih prostora Kosova kontrolisao je UCK, ostatak je bio pod kontrolom "politicara" koji nisu hteli i nisu umeli da u civilne strukture otpora uvedu bilo kakve mere samoodbrane u slucaju rata.

Nakon 24 marta, kada su pocela bombardovanja NATO avijacije, albanska politicka scena bila je odsecena i u komatoznom stanju.Kosovski pregovaraci vratili su se iz Pariza na Kosovo sa pogresnom procenom situacije, ili su smatrali da "treba da budu sa svojim narodom". Ispalo je da su uglavnom ostali izolovani ili bez komunikacije i sa narodom i sa svetom. Rugova je ostao u Pristini, gde ga je srpska policija stavila u kucni pritvor. Agani, Surroi i neki drugi odlucili su da se kriju. Hyseni, Kosumi i Hajrizi pridruzili su se UCK. Qosja, Tahiri i Shala uspeli su nekako da izadju iz stupice pridruzivsi se kolonama deportovanih ljudi. Nekoliko dana pre nego sto je poceo masovni eksodus Qosja je pozivao narod da po svaku cenu ostane na Kosovu. Kada je poceo pogrom bio je medju prvima koji je obrijane brade i ponizen presao kosovsko-makedonsku granicu. Otada Qosja suti. I drugi lideri su ili onemoguceni da govore ili sute. Rugova je, dok je bio pod kontrolom policije, bio objekt manipulacija Milosevicevog rezima. Slikali su ga sa srpskim zvanicnicima, prikazivali neke papire koje je navodno potpisao, tvrdili su da se izjasnio protiv NATO bombardovanja.

Politicka anestezija je trajala vise od mesec dana. Samo su UCK i LBD nestrpljivo i, prema nekim, preuranjeno odlucili da proglase novu kosovsku vladu. Vlada se samoizabrala na osnovu dogovora svih politickih struja predstavljenih na konferenciji u Rambujeu, ali u njoj nema predstavnika LDK. Za Demokratski savez Kosova ostavljeno je potpredsednicko i nekoliko nevaznih ministarskih mesta. Nova vlada ima zvucne titulare, ali skoro nikakvog politickog iskustva niti uticaja na strane vlade. Ona je dobila podrsku samo iz Tirane. Pokusaji da se dogovori koalicija ili bliska saradnja sa vec postojecom kosovskom vladom u ekzilu, na cijem je celu bio Bukosi, nisu doneli uspeha.

Bukosi, cija je vlada takodje politicki veoma slaba, svoj je uticaj zadrzao zahvaljujuci cinjenici da je kontrolisao ne male fondove kosovske emigracije sakupljane u poslednjih devet godina. Niko osim Bukosija, i nemackih vlasti koje povremeno proveravaju poslovanje fonda, ne zna kolika je suma na tom racunu. Pretpostavlja se daj ogromna. Zbog toga UCK toliko zavidi tom trezoru i stalno preti Bukosiju. Ovaj pak sa svoj strane protivi se revolucionarnim metodama UCK i LBD, cinu samoproglasenja kosovske vlade bez konsultacija sa njegovom vladom i legalnim organima Kosova izabranim na izborima.

Dve vlade, losa situacija na terenu, beskrajne kolone izbeglica, kolaps politickih struktura. Cinilo se da je albanska politicka scena pod blokadom, ili dubokom anestezijom. Posto je kosovsko drustvo pacijent kojeg NATO intervencija treba da spase od zlocudne srpske agresije, nekima se cinilo da je ovakva anestezija pacijenta zapravo normalna stvar. On ce suvislo politicki progovoriti tek kada se operacija zavrsi.

Medjutim, stvari su se donekle promenile kada je Beograd iznenada odlucio da pusti Rugovu. U momentu kada je Rugova 5 maja stigao u Rim sa porodicom, nije se znalo da li se propagandni cirkus s njim nastavlja, da li ga Beograd jos drzi u rukama, ili je nastao neki znacajniji obrat u Milosevicevoj politici. Zatim je, dva dana kasnije, Milosevicev rezim opet demonstrirao svoju zlocinacku nepredvidljivost. Fehmi Agani, ideolog Demokratskog saveza Kosova i glavni kosovski pregovarac, likvidiran je od strane srpske policije pri pokusaju da napusti Kosovo. On je prepoznat u vozu koji je saobracao na liniji Pristina - granicni prelaz prema Makedoniji, uhapsen je i priveden u Lipljan. Nakon dvadeset i cetiri sata porodica je obavestena da je ubijen.

Ova dva dogadjaja pokrenula su lavinu politickih spekulacija: zasto je Rugova pusten i zasto je Agani ubijen? Sta to zapravo smera Milosevic? Da li se to on sprema za potpisivanje politickog dogovora sa Zapadom i u ime toga sredjuje prolaz za politickog partnera medju Albancima koji mu najvise odgovara? Ili on prosto zeli da unese novu zabunu i razdor medju Albancima, kako bi oslabio kredibilitet NATO intervencije?

Od pocetka pregovarackog procesa Milosevic je stalno investirao i racunao jako mnogo na razdor medju albanskim liderima. Rugova je na neki nacin bio jabuka razdora u albanskom pokretu. S druge strane, Agani je imao veoma vaznu ulogu u priblizavanju i kooperaciji medju frakcijama. Beogradu se verovatno nije svidjalo to sto ce se Agani opet vratiti u politicki proces. On je smatran kljucnim faktorom koji ponovo moze da ujedini pregovaracki tim Albanaca. Rezim u Beogradu znao je sta cini kada je, najverovatnije direktno sa najviseg vrha, naredio likvidaciju Aganija. Iako je Agani uzivao reputaciju coveka dijaloga i umerenog politicara spremnog na kompromise, on je ipak bio veoma iskusan i vest pregovarac koji nije ispustao niti jedan detalj i formulaciju u draftovima mirovnih planova, te je kao takav stalno zadavao velike probleme srpskoj pregovarckoj ekipi. Agani je tri decenije radio na projektu osamostaljenja Kosova od Srbije na veoma sofisticirani nacin, koristeci uglavnom legalne kanale uticaja, ali i radeci na tajnoj mobilizaciji ljudi i potencijala. Njega je srpska tajna policija stalno drzala pod prismotrom, kao "majstora" prerusavanja koji ima jasan cilj, ali i realisticki pristup u proceni odnosa snaga i sta je moguce i sta ne u konkretnim uslovima.

Likvidacija Aganija mogla je dakle biti, sa stanovista kriminalne policijske logike, i naplate starih racuna za nekog koji im je bio manje vise neuhvatljiv, previse sofisticiran u politickom delovanju. Sto se tice same kosovske politicke scene, i odnosa snaga koji vladao na toj sceni, Agani je verovatno bio jedini kompletni institucionalista. Unutar Demokratskog saveza Kosova on je stalno branio tezu o prednostima statusa koji je Kosovo imalo u bivsoj jugoslovenskoj federaciji prema ustavu iz 1974 godine, kao i o vaznosti kontinuiteta institucija stvorenih nakon 1990 godine, zasnovanih na Deklaraciji o nezavisnosti, Proglasenju Republike Kosovo, Referendumu iz 1991 i slobodnim izborima iz 1992 godine, sa institucijama prethodnog sistema, buduci da je Kosovo u Jugoslaviji imalo status federalne jedinice sa pravom veta, te je na osnovu toga imalo pravo i na deobu suverenetita, odnosno proglasenje republike. Agani je smatrao da su tzv. Paralelne institucije na Kosovu koje su funksionisale u '90 godinama zapravo one insitucije, dok su srpske institucije koje su u medjuvremenu instalirane nelegitimne i nelegalne, zasnovane na nasilju i gazenju suverene volje gradjana Kosova.

Aganijevi kriticari, izmedju ostalih i frakcije unutar njegove partije, radije su podrzavali ideju diskontinuiteta institucija. Neki od njih, kao i radikalne grupe van DSK, osporavali su kosovski paralelni sistem kao takav, smatrajuci ga derivatom titoizma. Ovaj sistem kao takav omogucava samo visoku autonomiju Kosova u okviru Srbije i Jugoslavije i nista vise. Zbog toga treba napraviti radikalni rez i stvoriti potpuno nove institucije zasnovane na principu nacionalnog samopredeljenja ili, sto je kasnije postala ideja vodilja najmilitantnijih organizacija, u prvom redu LPK (Levizja popullore e Kosoves, odnosno Narodni pokret Albanaca), na osnovu revolucionarnog, narodno-oslobodilackog rata.

Nakon likvidacije Aganija, na sceni su kao ozbiljne snage ostali samo UCK i Rugova. Dok je bio u kucnom zatvoru u Pristini, Rugova se bio nasao u tragi-komicnoj situaciji. Izgledalo je kao marioneta i krpa koju je srpski rezim koristio za propagandne svrhe, pokazujuci ga kao mecku koja igra kako oni sviraju i pokazujuci nekakve izjave koje je on navodno potpisao. Izgledalo je da je u svakom slucaju politicki mrtav. Iako se nakon pustanja na slobodui dalje cudno ponasao, Rugova je u medjuvremenu uspeo da se politicki "oporavi" i sada ponovo prica svoje stare price. Hoce li uspeti da povrati svoje ranije pozicije nije sasvim jasno, ali ne treba sumnjati u cinjenicu da on jos uvek uziva poverenje jednog dela kosovara. Koliki je to deo, to se bez anketa ne moze tacnije uvrditi, ali izvesno je prema nekim grubim procenama da ce imati izmedju 25 i 50 % glasova, priblizno isto ili nesto vise od njegovog glavnog mopenenta, Hashima Thacija.

U svakom slucaju, ova konkurencija moze ponovo oziveti albansku politicku scenu. Da li ce procesi ici ka pronalazenju kompromisa, kao sto se to desilo u Rambujeu, ili ce rascep ostati, to je u ovom trenutku tesko predvideti- Medjutim, procena je sada taj rascep i nece biti toliko tragican niti imati neke pogubne posledice. Glavni posao oko statusa Kosova ionako zavrsavaju NATO i velike diplomatske kancelarije. Albanci su prihvatili principe resavanja kosovskog pitanja i njih vise niko nece pitati da li oni zele reviziju dokumenta koji ce se usvojiti. Sukob izmedju dveju struja, moze u tom kontekstu smatrati samo kao stratesko pozicioniranje u borbi za kontrolu lokalne kosovske scene. Na Kosovu ce, ionako, biti uspostavljen protektorat.

AIM Pristina

SHKELZEN MALIQI

Shkelzen Maliqi OSF-Prishtina