NESIGURAN POVRATAK U RAMBUJE

AIM Tirana, 19.maj 1999

Nasavsi se pod pritiskom visedimenzionalne krize i posebno 400 hiljada kosovskih izbeglica koji su stigli u Albaniju, zvanicnici Tirane izgleda da su ocekivali jasniji stav sa sastanka G - 8. Zakljucci sa sastanka ministara inostranih poslova zemalja G - 8 oko Kosova, docekani su sa rezervama u kancelarijama allbanske drzave.

Ali, u Bonu je muzika bila drugacija. Tamo se vodila igra privlacenja Rusije za sto zapadnih saveznika u cilju definitivne izolacije Milosevica i istovremeno u cilju smirivanja ruskog medveda.

Ne moze se reci da politicari i javno mnjenje u Tirani ne shvataju potrebu politickih i diplomatskih demarsa, ali oni su malo skloni da gledaju sa sumnjom na kompromise ili razne manevre, u uslovima kada racun krize svakim danom postaje sve strahovotiji za najsiromasniju zemlju Evrope.

Samo 24 sata pre nego sto su ministri G - 8 postigli kompromis o krizi na Kosovu, specijalnim avionom je sleteo u Rim kosovski lider Ibrahim Rugova. Posle intervencije italijanske Vlade, a uz znanje i americko nemacku podrsku, Rugova je uspeo da napusti svoju vilu - zatvor u Pristini i pobegne od ratnog pakla. Ova epizoda koja se desila samo dan pre susreta u Bonu stvarala je utisak da vreme bombi ustupa napokon mesto kulisama medjunarodne diplomatije. Okolnost na koju je u Albaniji tradicionalno gledano sa sumnjom, utoliko vise sto albanska drzava istorijski nije imala mogucnosti da iole utice na odluke koje su donete u vezi sa njom i njenim drzavljanima, a od strane velikih diplomatija.

U reakciji zvanicnika Tirane osecalo se svojevrsko razocarenje oko ovog neocekivanog poteza, koji izmice ostrim stavovima pompenzno iznetih krajem aprila na Samitu NATO u Vashingtonu. Albanski ministar inostranih poslova Milo na sastanku ministara inostranih poslova Saveta Evrope u Budimpesti iskoristio je priliku da javno podseti svoje kolege da sa Milosevicem treba biti pazljiv, posto se on nikada nije pridrzavao preuzetih obaveza.

Mnogi su u Milovim recima prepoznali note posrednog protivljenja principima G - 8, dok se s druge strane u Tirani premijer izjasnio na liniji protokolarne podrske bonskoj inicijativi. Ipak, u satima koji su usledili, albanski zvanicnici su jasno naznacili ono sto im se nije dopalo na listi predloga koji treba da se pretvore u projekat Rezolucije u Savetu bezbednosti OUN. Razoruzanje OVK, nejasna odredjenja oko povlacenja srpskih trupa, nejasne formulacije oko medjunarodnih bezbedonosnih snaga u kancelarijama albanske drzave se smatraju suvisnim ustupcima u zamenu za pridruzivanje Ivanova saveznickom stolu.

U stvari, izgleda da je izjava G - 8 izazvala neke druge, trenutne probleme, za zvanicnike u Tirani. nasavsi se u nastojanjima i pregovorima da za istim stolom okupi radikale iz OVK i moderirane Rugove, albanska Vlada gleda sa skepticizmom na zahtev za razoruzanje OVK. Nikada ranije, ukljucujuci tu i sporazum u Rambujeu nekim medjunarodnim dokumentom nije se zahtevalo tako otvoreno na predaju oruzja od strane kosovskih pobunjenika. Ako se ovome doda i ekskluzivni publicitet koji prati Rugovin izlazak na Zapad, kao i na konstantan odbijajuci stav ovog poslednjeg prema zvanicnoj Tirani, uloga Tirane kao arbitra izmedju kosovskih politicckih grupa sve vise bledi.

I dok je u zvanicnoj politici ovo donelo klimu pesimizma, a mozda i nervoze, opoziocioni kamp izgleda da je sav u znaku otvorene podrske Rugove i Bukoshija, koje bivsi predsednik Berisha smatra direktnim protivnicima OVK na Kosovu i levice na vlasti u Tirani. Prema svojevrsnom tipicnom albanskom transformativnom mehanizmu, diplomatski potezi velikih kancelarija reflektovali su se na unutrasnji politicki zivot Albanije i Kosova, otezavajuci ujedinjavanje politickih faktora. Berisha je zauzeo povoljniji stav prema odlukama G - 8, nego vladina koalicija. S druge strane, OVK se usprotivila paketu G - 8, posebno tacki koja se odnosi na njeno razoruzanje.

Incident sa kineskom ambasadom u Beogradu i nedostatak entuzijazma u Milosevicevoj reakciji izgleda da je sve odlozilo za kasnije. Medjutim, sada je jasno i to se ne moze prikriti da je stav zvanicne Tirane samo delimicno u skladu sa zvanicnim stavovima. Ono sto je Tirana preuzela na sebe da objasni ( koliko to ona moze ) Amerikancima, Britancima i Nemcima, jednostavna je realnost, prema kojoj medjunarodne snage bez snaznog vojnog mandata podrzanog od strane NATO, iako se instaliraju na "neociscenom" terenu u potpunosti od srpskih vojnih i policijskih snaga, ne pruza dovoljno garancije za povratak izbeglica njihovim kucama. I ta okolnost, umesto da stvara uslove za stabilnost unutar Kosova, nastavila bi da i dalje generise probleme i opasnosti unutar samih drzava koje su direktno dodirnute humanitarnom krizom, Makedonija i Albanija.

S druge strane, izgleda da zvanicna Tirana nije spremna da za sada prihvati brzo i potpuno razoruzanje OVK. U Tirani se na kosovski vojni faktor, dakle OVK, gleda kao na najvazniji perspektivni elemenat politicke igre u redovima kosovskih Albanaca. Ne samo to. Predsednik Meidani i ministar inostranih poslova Milo koji su mogli da cuju i dosta neugodnih pitanja oko sastava i ciljeva OVK za vreme posete u Vashingtonu, jos uvek snazno istrajavaju pred njihovim zapadnim homolozima na cinjenici da se ne ostavi po strani i da se ne potceni kosovsko radikalno krilo.

Visoki zvanicnici u Tirani, bliski OVK, nisu pokazivali entuzijazam primecujuci krajem aprila da su saveznici NATO, posebno Italijani i Francuzi, istrajno zeleli da nadmocnost OVK u odnosu na izolovanog i sumnjicenog Rugovu neutralizuju, s pocetka braneci moderiranog lidera svo vreme dok se on nalazio na Koosvu, a kasnije, posle prelaska gvozdene zavese rata i lansirajuci ga.

Gledano iz ovog ugla, deklaracija principa G - 8 modeluje novu realnost, drugacju od one iz Rambujea. Zato, vracanje u Rambuje, a mozda i malo kasnije, izgleda da ne zadovoljava Albance koji posle kolektivne tragedije koju prozivljavaju pretenduju na prosirenje, a ne na suzavanje njihovih prava odredjenih sporazumom u Parizu.

Iz tog razloga, ima dosta mogucnosti da strategija sa kojom se albanska drzzava priprema da reaguje na bliske diplomatske razvoje priblizi nastojanjima zapadnih kancelarija do tacke u kojoj njihov zajednicki kompromis nece zadirati u amblem Rambujea i pet uslova koje je NATO postavio Beogradu. Iza ove bele linije u Tirani smatraju da nema nikakvog prostora za tolerisanje necega sto bi znacilo da ce Kosovsom sutrasnjice jos uvek vladati, makar i na papiru, rezim koji je iz svojih kuca proterao oko milion civila.

AIM Tirana Arben KOLA