POLUBAUK POLUKRUZI POLUMAKEDONIJOM

AIM Pristina, 17.05.1999

Poslednje izjave ministra Unutrasnjih Poslova Makedonije, Pavle Trajanova se osvrcu na delovanje UCK u Makedoniji. Ministar je u nekoliko navrata poslednjih dana izjavio da OVK u Makedoniji regrutira ljude ne samo po izbeglickim kampovima vec i medju gradjanima Makedonije u Tetovu i Gostivaru. Ove izjave jos uvek samo odrzavaju, doduse u nesto nizem intenzitetu, paniku medju gradjanima Makedonije, zbog mogucnosti vojnog organiziranja albanaca u Makedoniji.

Afera sa tunelom u selu Lojane blizu Kumanova, u kojem je pronadjeno 4,5 tona oruzja za koje se tvrdilo da pripada UCK, je stvarao takav strah medju Makedonskim gradjanima da se to moglo utvrditi bilo kojom voznjom sa nekim od taksista u Skopju. Svaki od njih, saznajuci da si albanac zapoceo bi pricu o UCK u Makedoniji i o tunelu u Lojanu. Ako se ima u vidu da je rec "destabilizacija" postala prefiks u svakoj upotrebi reci Makedonija, naravno da su strah i panika najprirodnija reakcija gradjana kad se svaki dan informira oko delovanja UCK u Makedoniji. To bi valjda trebalo da su prvi znaci koji upucuju na ono sto je postalo omiljenim zacinom u analitickim procenama i ocenama oko tendencija zapocetih procesa u regionu · destabilizaciji Makedonije.

UCK je danas kao neki bauk koji kruzi Makedonijom. Neka jos uvek nevidljiva pretnja ovoj "oazi mira" u regionu. Moguca prisutnost jedne organizirane vojne formacije na teritoriji Makedonije naravno da pretstvalja direktnu pretnju toj drzavi. Dileme koje pokrece "prisustvo UCK" u Makedonjiji su velike: Sta znaci vojno organiziranje albanaca? Zbog cega bi se moglo doci do takvog organiziranja? Ako jedna tako organizirana vojska vec seta po terirotiji Makedonije u kojoj je vec pristutno oko 20 hiljada NATO vojnika, moze li se to uciniti bez znanja ovih trupa?

Albanski politicki faktor u Makedoniji do sada je odlucno odbacivao i negirao bilo kakvu mogucnost vojnog organiziranja OVK u Makedoniji. Arben Xhaferi covek koji vodi najacu stranku albanaca u Makednoji (Demokratsku Stranku Albanaca) je decidivan: "Nema politickih potreba za formimranje OVK-a u Makedoniji". Jedan od razloga, prema Xhaferiju je i taj sto "politicki zahtevi i politicke tendencije Albanaca u Makedoniji, koje streme da budu u saglasnosti sa globalnom politikom, samim tim aktuelno ne mogu da proizvedu vojne formacije". Xhaferi takodje smatra da je "strateska opredeljenost Albanaca stabilna Makedonija". Indikativno u ovoj izjavi Xhaferija je medjutim to sto on kaze da "aktuelno" Albanci u Makedoniji nisu vojno organizirani. To znaci da on ne iskljucuje mogucnost buduceg vojnog organiziranja na ovim prostorima. To je ono sto bi trebalo da se smatra zabrinjavajucim u zamagljenim perspektivama u kojima preti mogucnost za pojavljivanje vojnog organiziranja albanaca u Makedoniji.

Za sada sama participacija Albanaca u Vladi Makedonije je jos uvek dosta utesan momenat, koji iskljucuje potrebu vojnog organiziranja, sto je u sagalsnosti sa onim sto je izjavio i Xhaferi, da "nema politicke potrebe" za takvim organiziranjem. Medjutim to sto Albanci ucestvuju na podeli vlasti u Makedoniji, ne znaci da se ta podela jos uvek odnosi i na resavanja onih pitanja koja su od vaznosti za opstanak Makedonske drzave. Upravo u ovomo se moze naci kljucni momenat koji bi mogao znaciti prekretnicu u odnosima dveju najvecih etnickih grupacija u Makedoniji. Da li se ucestvovanjem u vladi moze postici onaj minimum konsenzusa oko resenja gorucih pitanja koje cekaju jos uvek na odgovore upravo iz te instance · vlade Makedonije.

Razlozi za pojavu ili formiranje UCK na Kosovu su jasni. Ako se zeli napraviti bilo kakva analiza, onda bi trebalo uzeti u obzir razloge koji su doveli do vojnog organiziranja na Kosovu, tako sto bi se moglo u najmanju ruku uporediti sa eventualnim razlozima koji bi ucinili da se to isto desi i u Makedonji. UCK (Oslobodilacka Vojska Kosova) se po definiciji ogranicava i teritorijalno i strateski · sto znaci da nikakva vojska Kosova se ne moze organizirati i u Makedoniji. Eventualno stvaranje nekih vojnih formacija u Makedoniji bi bilo nesto drugo od OVK-a. Ali ovo nije neki od bitnijih elemenata u prici oko UCK-a u Makedoniji.

Pojavljivanju UCK-a na Kosovu je doprinelo niz realnih uslova sazdanih upraznjavanjem nekontrolisane represije nad Albancima poslednjih deset godina. Jedan od glavnih razloga sto se mlada generacija Albanaca opredelila za oruzanu pobunu je i to sto opredeljivanje za mirnim resenjem kosovksog problema pokazalo neuspesnim. Umerena linija Ibrahima Rugove koji je bio opredeljen za mirnu opciju se pokazala sterilnom i neproduktivnom zbog toga sto se u Srbiji nije moglo iznaci nikakva spremnost oko resevanja, cak i onih, pitanja koja bi koliko toliko ublazavala stanje u kojem su se nalazili Albanci poslednjih godina.

Ovi pomenuti razlozi upucuju na promisljanja aktualnih odnosa u samoj Makedoniji, cime bi se pridonelo stvaranju takvog politickog konteksta u kojem bi se iskljucile mogucnosti ili stvorile potrebe ratnih igri. Zabrinjavajuce je to sto se u delu Makedonske javnosti a pogotovu u delu Makednoske aktulene vlasti vise koncentrisu na pitanje "pojavljivanja OVK ·a" u Makedoniji nego u realne uzroke koji stvaraju klimu njenog pojavljivanja. U prilog ovome govori i skorasnji predlog predsednika Makedonije Kire Gligorova za uvodjenjem "neposredne ratne opasnosti". Ovo je radikalno uproscavanje problema. U ovom predlogu, iako taj nije prosao, se vise insistira na ratno obracunavanje sa Albancima nego na pokusajima iznalazenja puteva za resenje problema koji mogu eskalirati i u Makedoniji.

Ono sto je Xhaferi izjavio izgleda da je uputno upravo u onom delu u kojem govori da jos uvek ne postoji "politicka potreba za vojnim organizranjem", sto se moze smatrati kao insistiranje Albanske strane u ne ratnom iznalazenju resenja problema koji opterecuju Makednojiu · to su status Albanaca u Makedoniji, visoko obrazovanje, participacija u podeli vlasti na svim nivoima " Samo u suocavanju sa ovim pitanjima u Makedoniji i u spremnosti da se dodje do odredjenih konsensualnih pristupa moze se izbeci klima koja bi prouzrokovala radikalizaciju i potrebu vojnog organiziranja. A najmanje bi stvorila potrebu za uvodjenjem "stanja neposredne ratne opasnosti" ili sto znaci isto - "ratnog stanja" u Makedoniji.

Za sada jos uvek se ne moze konstatirati neki interes albanske strane za vojnim organiziranjem. U Makedoniji u kojoj je trenutno stacionirano na hiljade NATO vojnika ne vidi se koji bi bio interes pokretanja nekog drugog ratnog zarista. I kako bi tako nesto bilo moguce u ovakvom NATO okruzenju. Najverovatnije je da se olakim tezama oko "pojavljivanja UCK-a " u Makedoniji uvlaci u igri jedan opasan momenat. Dok se jos uvek ne moze uociti neko insistiranje na ozbiljnim sagledavanjem perspektiva odnosa unutar Makedonije.

AIM Pristina

ASTRIT SALIHU