KOSOVSKI INTELKTUALCI

aim/pr/pubs/vo

AIM Pristina, 16.05.1999

Gde je u ovim trenucima intelegencija kosovskih Albanaca je slozeno pitanje. Ovo pitanje zasad ima vise smisla shvacena u bukvalnom smislu - o njenom fizickom postojanju a ne kao misleca substanca koja treba da se oglasi i saopsti svoje stavove. U normalnim uslovima svako pitanje i analiza o drustvenom sloju koji se naziva intelegencija imala bi sasvim drugi smisao i oznacilo bi njenu stvaralacki i drustveni angazma na unapredjivanju univerzalnih vrednosti. Medjutim, ovih prolecnih nedelja i meseci, egtodus koji dozivljavaju kosovski Albanci nije mimisao ni intelektualce. Cak na protiv. I oni su prisilno iseljeni iz svojih domova, postali su bezdomnici, raseljena lica, koji zive ili u kampovima iz humanitarne pomoci ili u kucama svojih rodjaka i prijatelja.

Medju kosovskim Albancima izbrisane su skoro sve statusne razlike u socijalnom i ekonomskom pogledu. Intelektualci dozivljavaju sudbinu svog naroda. Za sve njih sada najvazno je pitanje obezbediti krov nda glavu i prehraniti porodicu. Zbog toga u ovim trenucima mozda ima smisla pitanje gde su u fizckom i prostornom smilsu albanski intelektualci iz Kosova a ne koji su njihovi aktivnosti. Nazalost, brojni znani i manje znani mezu njima nisu vise medju zivima. Zsada niko ne moze da sastavi potpunu listu intelektuacaca sa Kosova, jer jos se tacno ne zna tko su strelani ili masakrirani i gde su oni koji su izpeli da spase goli zivot.

Od poznatih lica zasad evidentirane su likvidacija Latifa Berishe, Fadila Hazirija, Bajrama Kelmendija i Fehmija Aganija. Univerzitetski profesor knjizevnosti Latif Berisha streljan je sa svojim sinom u Mitrovici odma nakon sto je izveden iz svoje kuce. Na isti nacin, takodje u Mitrovici, ali sa svojom majkom ubijen je jedan od najistaknutijih lidera nezavisnih sindikada Fadil Hajrizi. Serija fizicke likvidacije albanskih intelektualaca zapocela je streljanjem najuglednijeg koosvskog advokata i velikog borca za ljudska prava Bajrama kelmendija i dvojice njegovih sinova. Nakon sto su bili maltretirani u svojoj kuci, odvedjeni su u policiju koja je zatim izvestila da su negde na izlasku iz Pristine prnadjena njiohova mrtva tela.

Fehmi Agani je poslednji u ovoj seriji likvidiranih najpoznatijih javnih licnosti o kojim se zna. Pouzdano je poznato da je bio u vozu koji je u pratnji policije transportovao albanske deportirane iz Pristine u pravcu granice sa Makedonijom. Posto je granica bila zatvorena, voz je vracen i, prema kazivanju brojnih ocevidaca, Agani je uhapsen na povratku, negde blizu Pristine. Ovaj opis njegovog nestanka bio bi sasvim nepotreban da nije bilo prve srpske inforamcije prema kojoj Aganija je likvidirao UCK (Oslobodilacka vojska Kosova) u kojoj niko nije poverovao. Agani je jedan od najpoznatijih i najuglednijih albanskih licnosti. Bio je pionir socioloske i filozofske misli na Kosovu i, takodje nastavnik svih studenata koji su zavrsili na ovim fakultetima u Pristini. Od pre vise od 30 godina poznat je po angazovanju za osamostaljivanje Kosova, a poslednjih godina ideju kosovske samostalnosti i nezavisnosti pokusao da ostvari i direktnim angazovanjem u politici. Svojim smislom za kontakte i objasnjavanjem problema, kao i spremnoscu da saslusa druge postao je najugledniji kosovski politicar. Nije bio drugog albanskog politicara na Kosovu koji je u tolikoj meri bio postovan i medju onima koji sa njim nisu slagali.

Znacajan broj javnih licnosti i intelektualaca nalazi se na Kosovu. najpoznatiji medju njima je Adem Demaci. Njegov ostanak na Kosovu je u skladu sa ubedjenjima koje zastupa u pogledu svog ponasanja u ovakvim i slicnim situacijama. Prvih dana nakon NATO- vih bombardovanja u jednom javnom nastupu rekao je da nece napustiti svoju zemlju uprkos svih mogucih opasnosti. Krajem aprila kolale su inforamcije da je bio uhapsen u Pristini i da je kasnije pusten kuci. Odprilike u isto vreme pristigle su inforamcije da je bio uhapsen i jedan od najpoznatijih studentksih lidera i sekretara demacijeve kancelarije dok je bio glavni predstavnik UCK u Pristini Albin Kurti. Tvrdi se da je Kurti uhapsen zajedno sa svojim ocem univerzitetskim nastavnikom koji je takodje bio politicki angazovan i sa bratom koji je bio aktivista studentske organizacije. Neke inforamcije govore da je uhapsena i poznata aktivistkinja za ljudska i zenska prava, lekar-pedijatar Flora Brovina. Zasad se nista ne zna o njenoj sudbini. Nista se ne zna i o sudbini Vetona Surroia, poznatog izdavaca i politicara. Nakon potpisivanja dogovora iz Rambujea u Parizu, Surroi se vratio u Pristini i odmah je poceo da se krije. Ima sasvim pouzdanih inforamcija da je zajefno sa majkom umakao policiji i da se nalazi negde u Kosovu, ali jos se nije oglasio javnosti niti je o njemu bilo sta objavljeno. U jednom intervjuu Albanskoj televiziji pre nekoliko meseci rekao je da ako ne bude drugog izlaza bice spreman da nosi kalasnikov. Pomenuli bismo jos dvojicu donedavno veoma prisutnih licnosti u kosovskoj javnosti. To su Bajram Kosumi i Hydajet Hyseni koji su bili u najuzem rukovodstvu Udruzenog demokratskog pokreta Rexhepa Cosje. Kao pretsatvnici ove grupacije u privremenoj kosovskoj vladi Hashima Thacija, Kosumi je dobio ministartsvo informacija, a Hyseni ministarstvo pravde. Kosumi je pomenut u javnosti u informacijama o posetama slobodnih teritorija pod kontrolom UCK. Hyseni nije dosada pomenut niti se licno oglasio u javnosti.

Vecina ili svi intelektualci i javne licnosti poneli su preko granice i mozda nikada nece se osloboditi teskog pre svega psiholoskog ali i politickog tereta prognanih. Asim onih koji su zapoceli i predvode borbu za slobodu, ukljucujuci i clanove prevremene kosovske vlade, gotovo svi politicari napustili su Kosovo i otidjli u izbeglistvu. U najvecem broju su u Albaniji prilicni ih ima u Makedoniji, aneki se trenutno krecu po zapadnim zemljama. Za razliku od politicara izgleda da je najveci broj intelektualaca koncentrisan u Makedoniji. Uglavnom manji je broj onih kojih su smesteni po kampovima, tamu gde je smestena vecina naroda. Ali, to im ne olaksava, nego dodatno povecava breme krsta prognanih.

U uslovima gotovo potpunog ogranicavanja kretanja u okvirima opstina u kojima su prihvaceni kao deportovani, intelektualci ni fizicki ne mogu da se okupe, a kamo li da pokusavaju da ucine neki kolektivni napor kako bi bar medjusobno razjasnili sta se to dogodilo i dogadja njima i njihovom narodu ovog proleca. Otuda samo retki kolektivni ili pojedinacni izolovani javni apeli sa opstepoznatim stavovima koji nisu nista drugo do potvrda vec poznate intelektualne javnosti i jos vece nemodji u prognanstvu. Govori se da je jedan od najpoznatijih albanskih intelektualaca koji se kasno ukjlucio u politici rekao u uzem krugu kako su albanski intelektualci, a pogotovo politicari vec rekli sve sto su imali da kazu. Neuvijeno je sugerisao da bi ono sto bi sada rekli bilo, najblaze receno, neukusno i neodgovorno ponavljanje onoga sto su nekada govorili. Ako je ovo zapazanje tacno, onda radikalno izmenjena situacija, jos manje moze da trpi njihovo neznanje, nesposobnost, bezobzirnu granzivost, apsurdnu borbu za vlast, komotno ponasanje i licno sanjarenje, akko bi neko rekao, za uspavljivanje naroda. Uostalom, sta bi toliko znacajnog za sudbinu naroda rekli intelektualci i, posebno politicari u izbeglistvu ako nisu ucinili ono sto je bila njihova duznost kada su bili na Kosovu?

AIM Pristina

FEHIM REXHEPI