"RAT" AKADEMIJA

MANU - Makedonska Akademija Nauka i Umetnosti sa nekoliko meseci zakasnjenja bila je isprovocirana da odgovori na "Platformu za resavanje albanskog nacionalnog pitanja" Akademiji Nauka Albanije.

AIM Skopje, 16.05.1999

Rat izmedju NATO i SR Jugoslavije, izbeglicka i uopste kosovska kriza, opteretila je sveukupno stanje na Balkanu i ostavlja ne male posledice po unutrasnjim, bilateralnim i multilateralnim odnosima u regionu.

Stanje u Makedoniji dosad je bilo vise puta predmet novinarskih analiza. Razlog tome je sto se to stanje menja u zavisnosti od spoljnih dogadaja koji se neizostavno reflektuju i na unutrasnje odnose. Napetost u zemlji koja je pocela jos marta prosle godine paralelno sa rasplamsavanjem borbe na Kosovu izmedju UCK i jugoslovenske bezbednosne snage, pretvorila se od pocetka vazdusnih napada NATO na jugoslovenske ciljeve i izbeglicke krize u pravu krizu Republike Makedonije koja - to je nepodeljena ocena - preti da destabilizuje drzavu do opasnih i neslucenih razmera. Kriza (govorimo samo o politickoj) je imala vise faza - anti natovsko raspolozenje kod velikog dela stanovnika, anti albansko raspolozenje kod istog tog dela, anti makedonsko kod velikog broja Albanaca, posebno nakon incidenta sa privremenim izbeglickim kampom Blace u pocetku rata, pa masovno uverenje da ce prognani u zemlji (preko 200 hiljada) promeniti etnicku kartu, i sada kao poslednja faza, turbulencije u izbeglickim kampovima - gradovima, koje mogu prerasti u sveopstu izbeglicku bunu nakon cega je sigurno da ce nastati haos.

Upravo o delu ovih opasnosti je pre dva dana u Parlamentu govorio i ministar unutrasnjih poslova Pavle Trajanov koji je podvukao da Makedoniji trenutno preti opasnost iz generalno dva pravca - jedan od ekstremnog delovanja srpske nacionalne manjine (40 hiljada) u zemlji pod plastom Demokratske Partije Srba i drugi, od strane ljudi Oslobodilacke Vojske Kosova (UCK) koji pokusavaju medju izbeglicima u kampovima, ali i u kucama kod Albanaca iz Makedonije da organizuju dobrovoljce koji bi potom isli na obuku u kampove u Albaniji. Trajanov je jos dodao da postoje problemi i sa politickim delovanjem u samim kampovima i to u dva pravca. Neke politicke partije u Makedoniji, rekao je Trajanov dele izbeglice na pro - UCK i na pro - Rugova krila. To se dobro moglo videti u izvestajima elektronskih medija prilikom posete Generalnog sekretara NATO Havijera Solane u kampu Cegrane (izmedju 30 i 35 hiljada izbeglica) kada je jedna poveca grupa izvikivala Rugova, Rugova..., a druga UCK, UCK... Ovo nekako koincidira i sa opredeljenjem dveju najbrojnijih politickih partija makedonskih Albanaca, Demokratske Partije Albanaca Arbena Xaferiija, koja je u vlasti i koja otvoreno podrzava i bliza je OVK i Vladi Hasima Tacija, i Partija Demokratskog Prosperiteta Abdurahmana Alitija koja je u opoziciji i koja iako priznaje borbu OVK ipak - utisak je - da je bliza Ibrahimi Rugovi i njegovog Demokratskog Saveza Kosova.

Ministar Trajanov je povodom ovoga izjavio da "sve izbeglice koje zele da idu u Albaniju mogu slobodno da idu i mi ih ne mozemo spreciti da oni tamo idu u centre UCK", dodajuci da "u isto vreme nasi gradjani imaju celosnu slobodu putovanja u inostranstvo sve i da se prebacuju u centre za obuku. Medjutim nenormalno je da se izvrsava pritisak za upucivanje u UCK", dodao je Trajanov, govoreci da policija ima takva operativna saznanja. Sa druge strane ministar nije ostao "duzan" ni Srbima u Makedoniji, koji su dosad izvrsili tri opasna teroristicka napada na pripadnike NATO snaga, koji su samo srecom ostali bez ljudskih zrtava. U ovim napadima u kojima su bili upotrebljeni i rucni i klasicni minobacaci i koji su svi rasvetljeni, "ucestvovala su i strana lica". Pored ovoga ministar je upozorio da je u reonima gde zive makedonski Srbi, pocelo samoorganizovanje lokalnog stanovnistva i pojava seoskih straza koje zasad nisu naoruzane. Te straze, rekao je ministar imaju zadatak da paze i promatraju ulazak nepoznatih ljudi u selima, ali i da sakupljaju podatke o aktivnostima snage NATO u Makedoniji.

Ove izjave i ovakav razvoj dogadjaja usledio je nakon prve izbeglicke pobune manjih razmera u ogromnom kampu Stenkovec - severno od Skopja (preko 40 hiljada izbeglica) u kojoj je ucestvovalo oko 2 hiljade izbeglica. Pobuna koja se vise moze okvalifikovati kao protest i koji je zavrsio mirno, imao je za cilj da odstrani prisustvo makedonske policije unutar kampova. Medjutim to je izgleda prelilo casu, pa umesto toga policija ne samo sto nije izasla nego je cak zaostrila uslove za ulaz u kampove i brojnim medjunarodnim organizacijama, a u isto vreme je zabranila delovanje privatnih grupa za zastitu koje su bile iznajmljene sa strane UNHCR-a, OEBS -a i sa strane drugih medjunarodnih organizacija. Kazemo prelilo casu, jer ne samo policija, vec i same izbeglice i novinari kako strani tako i domaci, ukazuju i na sve vecu pojavu kriminala i ratnog profiterstva razlicite provenijencije u i oko izbeglickih kampova.

Sa jedne strane ima indicija o kriminalnim aktivnostima samih vladinih sluzbenika, pa cak i ministra oko infrastrukture u kampovima - od izgradnje samih kampova do postavljanja poljskih tezgi i trafika za prodaju raznorazne robe (cene svake robe su u proseku duplo vece nego u gradovima i ostalim naseljenim mestima), za koje odobrenje izdaju Ministarstvo za Trud i Socijalna Pitanja (ministar Bedredein Ibraimi) i Ministarstvo za Urbanizam i Gradjevinarstvo (ministar Dusko Kadijevski) - dok je sa druge, u "procvatu" trgovina sa spiskovima izbeglica koje ce napustiti Makedoniju. Te spiskove sastavljaju uglavnom strane organizacije pod kapom UNHCR-a. Dosadasnja saznanja prikupljena iz razlicitih izvora kazu da se tu obavlja glavni "prljavi" biznis u kome ucestvuju povezane kriminalne strukture u okvirima stranih organizacija sa domacim pomagacima. Cene koje izbeglice moraju platiti ukoliko zele da odmah napuste kampove i da se prebace u kurentnu zemlju zapadne Evrope, dostizu i do 10 hiljada maraka recimo za Nemacku.

Problemi ovog tipa sa kojima se suocava Makedonija ali i medjunarodna zajednica, dopunjeni su i problemima koji nastaju zbog ogromnih kampovskih kompleksa u kojima zivot u satorima postaje sve tezi i zbog specificne makedonske mikro - klime izrazene veoma velikim temperaturnim promenama za samo 24 sata. Spoljna temeperatura vec dostize do 30-og podeoka Celzijusove skale iako je tek sredina Maja. U Julu spoljne temeperature u Skopju znaju dostici i do 50 -tog stepena na suncu, pa je stoga opravdano sto svi strahuju za zdravstveno stanje i za ponasanje izbeglica u tim uslovima.

Sve ovo je sasvim dovoljno da produbi medjuetnicki jaz u zemlji i da poveca antagonizme na etnickoj osnovi. Makedonci (65 procenata) koji strahuju za svoj etnicki sastav, ali i za mir koji po njima moze biti narusen i od samih izbeglica ukoliko dodje do masovnih pobuna, uvereni su da je suzivot sa Albancima gotovo nemoguc, dok Albanci (preko 24 procenata) sire uverenje da su Makedonci gotovo isti kao i Srbi i da "mrze" Albance. Jedina kontrateza ovakvim talasanjima u narodnoj masi je samo cvrsto opredelenje pre svega vladajucih politickih stranaka (VMRO DPMNE premijera Georgievskog i DPA Xhaferija) da je zajednicki zivot i te kako moguc ukoliko se podupire na toleranciji i kompromisu kao osnovna premisa.

No, da su opasnosti velike i da ovakva politika vladajucih stranaka koja je zdusno pozdravljena na Zapadu nailazi na svakodnevne teskoce, govori i zadnje javljanje MANU - Makedonske Akademije Nauka i Umetnosti. Ova mastodontska organizacija koja je prosle godine proslavla 50 godisnjicu postojanja nasla se isprovocirana da sa nekoliko meseci zakasnjenja oficijalno odgovori na "Platformu za resavanje albanskog nacionalnog pitanja" Akademiji Nauka Albanije (ANA u daljem tekstu), sacinjenu krajem 1998 godine.

U odgovoru koji se moze okarakterizovati kao umereno zestok, MANU polemise sa Platformom ANA, ali i sa ucescem albanskih intelektualaca iz Makedonije u njenoj izradi. Akademici MANU su zgranuti kvalifikacijama da je makedonska drzava "porozna tvorevina" koju "drze na stakama medjunarodne vojne snage", kao i sa tvrdnjama da "ne postoje nikakvi istorijski dokazi da su Sloveni kolonizirali anticku Dardaniju u sestom ili sedmom veku", kao i sa tvrdnjom da u isto vreme postoji "celo istorisko Kosovo sa glavnim gradom Skopje". MANU optuzuje Albansku Akademiju da se u stvari radi o jos jednom strategijskom dokumentu za svaranje velikih drzava na Balkanu koji se podupire na izvrnutim istorijskim tvrdnjama i lazima "Obracanje" na 12 strana. Konacno, MANU zavrsava sugestijom da "dolazi neumoljivo vreme redefinisanja starih balkanskih politika i napustanje svih konzervativnih nacionalnih programa i velikodrzavnih projekata", kao i apelom da "smo na kraju ovog milenijuma istoriski pozvani da ucinimo sve da spremimo nase narode za jednu temeljito novu buducnost, buducnost prijateljstva i sveukupno ekonomsko politicko i kulturno povezivanje i da otvorimo novu stranu istorije Balkana."

Ovaj odgovor u formi "Obracanja" MANU, uostalom, kao i pojava krajem prosle godine same Platforme ANA, dovoljno govori da se turbulencije uvecavaju, sada i na nivou najvisih naucnih unstitucija. No da niko nije sasvim sigurno "cist" u, vise sramnu, no slavnu istoriju Balkana 20 veka, mozda dovoljno govori podatak da u MANU ne clanuje ni jedan Albanac iz Makedonije, kao i to da je ova po definiciji prestizna institucija, cutala kada su se 1987 i 1988 pojavila jos dva dokumenta sa idejama o takozvanim "megalo" drzavama - Memorandum SANU - Srpke Akademije Nauka i Umetnosti i Bugarska Nacionalna Doktrina za 21 vek u izdanju BAN, Bugarske Akademije Nauka.

Iako obracanje MANU ima za nijansu manju specificnu tezinu od sva tri navedena dokumenta i iako se cak moze okarakterizovati kao nuzni odgovor, neosporne cinjenice govore da je i MANU obremenjena hipotekama proslosti koje bacaju veliku senku na svaku njenu aktivnost u ovom pogledu.

AIM Skopje

TEOFIL BLAZEVSKI