PREDSEDNICKI IZBORI I REKONSTRUKCIJA VLADE U SENCI KOSOVA

AIM Skopje, 14.05.1999

Etnicko ciscenje Kosova, NATO bombardovanje SR Jugoslavije i talas progonjenih, koji je bukvalno poplavio region, obelezavaju dogadjaje na makedonskoj politickoj sceni u zadnjih dva meseci. Pozicija u prvim mesecima svog cetvorogodisnjeg mandata suocava se sa problemima koji su joj nametnuti i koji pretstavljaju ogromno opterecenje za ionako katastrofalno stanje koje je zatekla od svojih prethodnika. Snazan pecat svemu tome daju i neiskustvo, nesnalazenje, neorganiziranost, panika... Kosovo i kosovari koji su nasli pribeziste u Makedoniji tako su postali prizma kroz koju se prelamaju dijametralno suprotstavljena objasnjenja za stanje u kojoj se Makedonija nasla - s jedne strane, za vladu, stanje je takvo zato sto se Kosovo dogodilo, a Makedonija nije dobila svu spoljnu pomoc koju zasluzuje ili u najmanjoj ruci koja joj je obecana, a s druge, opozicija sve to upotrebljava kao argumentaciju za dokazivanje nesposobnosti nove koalicione vlade.

Tako, "mirnodobska" politicka arena kao da je potisnuta na stranu na racun dominantnog politickog delovanja u vanrednim uslovima. Ono sto je bilo obelezje prethodnog "normalnog" stanja - politicko rezoniranje na osnovu medjuetnickih odnosa, u novim uslovima je cak pojacano. Tako i suceljavanje opozicije i opozicije cesto se odvija pod plastom pro i anti NATO raspolozenja, antialbanskog ili antiizbeglickog raspolozenja i napora da se pomogne ljudima u nevolji. Cak, i koaliciona vlada prosla je kroz iskusenja unutrasnjeg sukobljavanja u odnosu na probleme vezane sa prijemom i tretmanom progonjenih i pobeglih sa Kosova. Na srecu, zasad, pokazalo se da je stvaranje bas takve koalicije uklonilo nacionalisticki radikalizam sa makedonske politicke scene, te da sadasnja opozicija "nema stofa" da bi zajahala na kartu zastite ovih ili onih nacionalnih interesa, ma koliko se ona trudila da na taj nacin "osvoji" svoju populaciju.

Ali nije sve bas tako idilicno. Ovih dana ministar unutrasnjih poslova Makedonije Pavle Trajanov na redovnoj vladinoj pres konferenciji izjavice da UCK (Oslobodilacka armija Kosova) regrutira vojnike u izbeglickim kampovima u Makedoniji, ali i medju Albancima koji zive u Makedoniji, dok Srbi iz Makedonije su poceli da se samorganizuju, na vec vidjen nacin, pa organiziraju seoske straze, koje zasad kontrolisu aktivnosti NATO vojnika. U delovima Makedonije gde su prisutniji ili koji slove za prosrpski orijentirani (Skopsk Crna Gora, Kumanovo) vec je bilo vise incidenata izmedju lokalnog stanovnistva i pripadnika NATO-a. Ilustracije radi; jedan put je upotrebljen minobacac, drugi put cuvena raketa "Zolja"!

Makedonski predsednik Kiro Gligorov poslao je pismenu poruku jugoslovenskom kolegi Slobodanu Milosevicu. Iz poruke se ne moze desifrirati zbog cega je Gligorov poruku poslao. Najblize sadrzaju jeste ona narodna "i vuk sit i ovce na broju", jer Gligorov pise i o dobru i zlu koje se dogadja susedu, koje je u isto vreme i nase dobro i zlo, o tome da Republika Makedonija i on licno, rade sve sto je u njihovoj moci i u interesu prijateljstva izmedju nasih naroda da u regionu obezbede zivot u miru i usput ponavlja stav Makedonije da nece dozvoliti da se sa makedonske teritorije napada bilo koji sused, ukljucujuci Jugoslaviju. Bilo je to jos jedno u nizu iznenadjenja kojim u zednjim mesecima Gligorov skrece paznju na sebe. Gligorov kao da zeli da obelezi svoje zadnje mesece predsednikovanja. Njemu mandat istice 19 novembra, a predsednik Sobranja RM Savo Klimovski je vec najavio da ce u septembru raspisati predsednicke izbore koji ce se odrzati krajem oktobra i pocetkom novembra.

Situacija u kojoj se nasla Makedonija ce se svakako odraziti na pretstojecim jesenjim predsednickim izborima. Moze se reci da ce sigurno odrediti njhov ishod. Krajem maja i pocetkom juna politicke partije ce morati obznaniti svoje kandidate za funkciju predsednika drzave.

Vodeca partija VMRO-DPMNE je prilikom stvaranja sadasnje koalicione vlade u razgovorima sa Demokratskom alternativom(DA), u euforiji njihove zajednicke pobede na parlamentarnim izborima, ponudila je da njihov lider Vasil Tupurkovski bude i zajednicki predsednicki kandidat. DA je to pitanje odlozila za neka druga vremena. U medjuvremenu mnogo toga se dogodilo, ali jedno je izvesno - u VMRO-DPMNE jaca je struja koja smatra da ova partija, kao najaca u drzavi, mora imati svog predsednickog kandidata. Kongres partije koji ce se odrzati krajem maja morace da da odgovor ko ce biti kandidat VMRo-DPMNE. Zasad se spekulisalo sa imenima ministra za finansije Borisa Stojmenova i zamenika ministra spoljnih poslova Borisa Trajkovskog. Nije van igre i reditelj Ljubisa Georgievski, koji je nedavno izjavio da ce prihvatiti da bude kandidat ukoliko ga VMRO-DPMNE pozove. Inace Georgievski je bio kandidat za predsednika ove partije na izborima 1994 godine i dobio iznenadjujuce veliki broj glasova u trci sa Gligorovim, koji je tada bio na vrhu svoje popularnosti.

Mnogi smatraju da je Vasil Tupurkovski formirao DA samo radi toga da ima partisku strukturu na predsednickim izborima. Uspeh ove partije, koja ima vise elemenata pokreta,na parlamentarnim izborima, u izbornoj koaliciji "Za promene" zajedno sa VMRO-DPMNE, moze se pokazati kao noz sa dve ostrice. Naime, DA je obelezila prve mesece nove koalicione vlade, u kojoj je, po nekima, osvojila vise ministarskih mesta i drugih funkcija, nego sto joj po moci pripada. Ljudi iz DA su puno toga obecali, vlada malo toga realizirala, a vrh svega je bilo priznavanje Tajvana i milijarda dolara novih stranih investicija koja nikako da stigne u Makedoniju. Pozicije harizmaticnog Tupurkovskog su poljuljane i sada nije jasno dali ce on izace na oktobarskim izborima ili ne.

Glavna opoziciona partija Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) kao da nema pravog predsednickog kandidata. Svojevremeno se govorilo da partija i njen lider, raniji premijer Branko Crvenkovski (koji usput ne ispunjava cenzus od 40 godina starosti da bi bio kandidat) preferiraju ranijeg ministra spoljnih poslova Blagoja Handjiskog. Ali Handjiski, nakon izbornog poraza, odlucio je da izadje iz politike i posveti se svojoj struci. Sada kao kandidat se pominje Tito Petkovski, raniji predsednik parlamenta, iako u opticaju je i ideja o mogucem zajednickom kandidatu sa nekom drugom manjom partijom. Liberalnim demokratima, na primer, kod kojih Stojan Andov, predsednik njihovog saveta, i ne krije ambicije da se kandidira za predsednika.

U albanskom bloku partija samo jedno je jasno - postoji zelja i Demokratske partije Albanaca(DPA), koja participira u vlasti, i Partije za demokratski prosperitet (PDP) koja je u opoziciji da imaju svog kandidata. DPA je predlozila da obe partije imaju zajednickog kandidata, da bi na neki nacin u prvom krugu testirali svoj uticaj i videli koliko ce glasova dobiti, da bi u drugom krugu te iste glasove dali makedonskom kandidatu koji bi bio blize albanskim politickim potrebama. PDP zasad rezervirano gleda na ovaj predlog.

U senci dogadjaja na i oko Kosova je i dugo ocekivana rekonstrukcija vlade. Nakon NATO proslave u Vasingtonu, premier Ljubco Georgievski najavio je "malu rekonstrukciju" vlade. Rekonstrukcija je ocekivana i ranije, jer je Georgievski sa partiskih funkcija smenio gotovo sve ljude koji su usli u vladi, a koji su slovili kao partiske "sive eminencije", Smatralo se da je Georgievski ovim manevrom obesvalstio ove ljude i da ce biti lako da u prvoj rekonstrukciji vlade njih i bukvalno oslobodi. Sada izgleda, posebno u ovim vanrednim uslovima, da su neki od njih kao ministar odbrane Nikola Kljusev i ministar kulture Dimitar Dimitrov stekli pozicije sa kojih ni Georgievski ne moze da ih makne.

Prvi ministar nove vlade, ministar privrede, Zanko Cado iz DA je vec podneo ostavku. S jedne strane govori se da je imao puno "putera na glavi" - da je funkciju upotrebio da spase firmu i banku "Almako", ciji je jedan od vlasnika. S druge da je svoju ostavku uslovio upravo spasavanjem banke, u kojoj sada ulazi i drzava. Kako god bilo jasno je da ce u rekonstrukciji svaki od sada troje koalicionih partnera zrtvovati po neku poziciju, a da ce u novu vladu uci i pretstavnik Liberalno demokratske partije. Tako ce u ovoj "sminkerskoj" rekonstrukciji, u kojoj nece biti smenjeni ceoni ljudi jacih resora, buduca vlada zadati jos jedan udar opoziciji, koja ce se svesti prakticno na SDSM, jer ostale partije su prakticno nestale sa poliicke scene.

Kakva god se rekonstrukcija vlade dogodila, jasno je da ce se vlada i u narednim mesecima peci na tihioj vatri, da ce njena sudbina, ali i sudbina zemlje zavisiti od mnogo toga vezanog za krizu u regionu, pri cemu okolnosti ce vise zavisiti od spoljnih faktora nego od zelje vlade. Izvuce li se iz toga bez vecih oziljaka, vlada Georgievskog ce sebi obezbediti pozitivnu ocenu.

AIM Skopje

ISO RUSI