HRONIKA NAJAVLJENE SMRTI

AIM Podgorica, 12 maj 1999 (Za AIM Podgorica pise dopisnik iz Pristine)

Ubistvo Fehmi Aganija u najmanju ruku aktuelizuje nekoliko krucijalnih pitanja kako medju politicarima, tako i u albanskoj i siroj javnosti. U prvom redu iz razloga sto je Agani bio najuzi saradnik pacifistickog lidera Ibrahima Rugova i, kako se cesto isticalo, "glavni ideolog" politike koju je on zastupao. Ali, ne samo zbog toga. Njegova nasilna smrt aktuelizuje pitanje sudbine samog modela mirnog i demokratskog razresavanja polickih pitanja i sporova. Napokon, sama njegova sudbina "objasnjava" i sudbinu samog Rugove za vreme njegovog "boravka" u Prisstini kao i okolnosti u kojima se on nasao nakon pocetka vazdusne akcije NATO pakta.

Agani je bio dugogodisnji profesor sociologije na Pristinskom univerzitetu kao i redovni clan Akademije nauka i umjetnosti Kosova. Posle demonstracija iz 1981 godine, usled tadasnjih famoznih "politickih diferencijacija" biva udaljen iz nastave i sa fakulteta. U zajednici naucnika poznat je po brojnim raspravama iz oblasti sociologije (izmedju ostalog i teorijske rasprave: "Socioloske teorije elitizma" (1985), "Nacija, nacionalne manjine i samoopredeljenje" (1993), "Demokratija, nacija, samopredeljenje" (1994), itd.). Uz Rugovu, zagovarao je politicku opciju nezavisnosti Kosova, ali koja bi se postigla demokratskim metodima i sredstvima, tj. van populistickih i nacionalistickih matrica politickog delovanja, utemeljujuci takvu opciju na elementarna ljudska prava, prava na politicko izjasnjavanje gradjana kao i na njihove bazicne pragmaticne interese, obrazlazuci da je s te tacke gledista opcija nezavisnosti Kosova jednako legitimna kao i druge manje "radikalnije" opcije.

Upravo ovde mozda i lezi deo odgovora zbog cega je Milosevicu i njegovom rezimu bilo vazno da "uklone" Aganija. Uprkos tome ssto su medju zapadnim politicarima i u javnosti na Zapadu Rugova i Agani smatrani predstavnicima umerene struje unutar albanskog politickog pokreta i moderiranim politicarima, oni su istovremeno bili i stalna meta ne samo propagande srpskog represivnog establismenta, vec su se cesto nalazili na udaru i tzv. srpske demokratske opozicije koja je neretko olako izjednacavala odgovornosti beogradskog rezima i samog Milosevica s jedne i albanskih politickih prvaka s druge strane. Zato, medju analiticarima kosovskih politickih kretanja za ovakav, tragican razvoj dogadjaja na Kosovu ( i ne samo na Kosovu) smatra se da je skoro podjednako odgovorna i ta i takva opozicija, kao i veliki deo srpske intelektualne elite. I sam Agani vise puta je polemisao preko stranica albanske i srpske stampe sa zagovornicima takvih stajalista.

Glavni savetnik Ibrahima Rugove koji je ubijen samo dva dana posto je Milosevic njemu dozvolio da postane "slobodna licnost" (kako je izjavio Kristofer Hill nakon susreta sa Rugovom u Rimu) i otputuje na Zapad, verovatno nije ni pretpostavio da ce i sam postati direktna meta srpskog rezima, mada je cesto govorio da ga nista sto dolazi iz Beograda ne moze iznenaditi. 66-disnji Fehmi Agani bio je jedan od najaktivnijih i najracionalnijih politicara tokom 15-godisnje krize na Kosovu, ulazuci celog sebe kako bi se ona resila. Nije prezao da otputuje u Beograd i sastane se javno ili tajno sa svakim za kojeg je mislio da zeli kraj kosovskom "ludilu". Nije se libio da u vreme najveceg raskola izmedju politickog i vojnog faktora na Kosovu vise puta ode u kancelariju politickog predstavnika OVK i razgovara sa Ademom Demacijem. Odrzavao je dobre odnose sa predstavnicima svih politickih partija ukljucujuci i opozicione u odnosu na DSK ciji je i on bio osnivac, a svakako ce biti upamcen kao jedan od najotvorenijih prema novinarima bilo da su sa Kosova, iz Srbije ili pak inostranstva. Upravo su novinari cesto o Fehmi Aganiju govorili kao o osobi bez koje politicka scena Kosova ne bi ni bila onakvom kakva jeste. Njegove duhovite opaske na sopstveni racun, svojih kolega, politicara pa i novinara prepricavale su se kao najbolje sale. Uostalom, malo je takvih politicara kao sto je bio Fehmi Agani, koje su sa velikom paznjom i postovanjem slusale inostrane diplomate. Nikada nije bio ni suvise blizu njih, ali ni daleko. Vise je voleo da od drugih cuje njihove stavove, da bi sam imao vise vremena da o njima razmisli. U prilog ovome mozda najbolje govori scena kojoj je pristustvovalo oko 50 domacih i inostranih novinara, koji su se nasli u koloni iza vozila posrednika za Kosovo Kristofera Hila i Volfganga Petrica . Iz suprotnog pravca polako je dolazio Fehmi Agani, kao i obicno peske. Automobili diplomata su se zaustavila na sred puta, oni su izasli iz njih i najsrdacnije se pozdravili sa Aganijem. Oni sa kamerama odmah su izasli i slikali neobicnu scenu, koja je trajala vise od pet minuta. Svi su strpljivo cekali u koloni, i oni koje ova scena nije morala da interesuje. Prethodno je istoga dana u sedistu DSK odrzan vrlo vazan sastanak u vezi aktuelnih zbivanja na albanskoj politickoj sceni i cekalo se na dolazak Fehmi Aganija, koji se nije pojavio. Sastanku su prisustvovali i Hil i Petric 

Prepricavao je novinarima svoje dogodovstine sa raznim politicarima i diplomatama - i sa onima iz Srbije. Doskora predsednik Gradjanskog Saveza Srbije Vesna Pesic cesto je bila u njegovim anegdotama. Po obicaju, prilikom nekog susreta u Beogradu pitao je za njenu porodicu - kako su, da li su dobro. A onda je pitao " kako si ti sama". Vesna Pesic je odgovorila: " Pa, dobro sam, naucila sam da budem sama"  Znao je Agani i dosta viceva koji su obicno bili u skladu sa aktulenom situacijom ili nekim politickim potezima. Znao je i da neki dogadjaj koji mu se dogodio pretvori u vic. Danima se smejao nakon prvog susreta Ibrahima Rugove i njegovog tima sa tada premijerom Jugoslavije Milanom Panicem u Pristini. Posto su se napokon nasli u istoj sali, Panic je grlio Rugovu pred kamerama i fotoaparatima. Kada su se vrata zatvorila, Panic se obratio Rugovi: "Mislis da te ja volim!? Ne, ovo radim samo da bi oni u Beogradu poludeli" 

Njegova otvorenost i neposrednost bila je tolika da i njegovi politicki protivnici medju kosovskim Albancima nisu mogli, a da ga ne postuju. Fehmi Agani je bio inicijator medju svojim kolegama, ali i jedini koji je jos 1992. godine mogao da pregovara sa delegacijom u Beogradu oko problema skolstva na nastavnom albanskom jeziku. I tada i kasnije imao je obicaj da kaze da se oko svega mora pregovarati , da treba pristati na minimum da bi se stiglo do maksimuma. Cesto nezadovoljan ishodom razgovora oko istog problema, Fehmi Agani nije odustao od resavanja ovog pitanja. Sa dvojicom kolega tek je 1996. godine potpisao sporazum o vracanju skolskih objekata albanskim djacima i studentima. Tada nije insistirao da se oslobodi i objekat srednje Medicinske skole u Pristini. " Kada se za izbeglice iz Hrvatske i Bosne pronadje odgovarajuci smestaj, pocecemo da koristimo i ovaj objekat", prepricavaju njegove kolege Aganijev gest. Ni najradikalniji nisu mogli da mu prebace da on ne odustajuci od "razgovora sa neprijateljem ugrozava nacionalne interese i dostojanstvo". Bio je covek kojem su svi verovali, sa kojim su se konsultovali. Bio je licnost koja se uporno zalagala za potpisivanje predlozenog sporazuma o resenju kosovskog pitanja. Licnost koja je svu svoju energiju usmeravala na razjasnjavanje sustine koju je on nudio i unapred predvidjao da Sporazum razmatran u Rambujeu i potpisan u Parizu nudi oslobadjanje kosovskih Albanaca od srpskog rezima Slobodana Milosevica i prestanak postojanja Kosova kao srpske kolonije. To je objasnavao ne samo svojim politickim protivnicima, vec je svojim tekstovima u nedeljniku "Zeri" to objasnjavao i albanskoj javnosti. Elegantno i bez propagandistickih postapalica.

Agani koji je za dobro organizovan srpski rezim bio "opasniji" od samog Rugove, predstavljao je zaista opasnost. Milosevicu je u situaciji u kojoj se nasao u stvari vise odgovarala radikalna varijanta, kako bi imao "alibi" da udari svim sredstvima, ne birajuci metu. Mirna opcija, Aganija i Rugove i podrska i simpatije Zapada za takvo vodjenje politike na Kosovu, za Milosevicev rezim bila je tempirana bomba. Zbog toga je od prvog trenutka neubedljivo zvucala vest koju je plasirala rezimska TV da je " kod kosovskog sela Lipljan pronadjeno telo Fehmi Aganija", odnosno da se sumnja da su ga ubili pripadnici OVK. Zar ti isti koje je srpska propaganda stalno proglasavala "nepostojecim" ili "unistenim"?!. Covjeka koji je manipulisao pred domacom i svetskom javnoscu sa licnoscu Ibrahima Rugove i koji je odgovoran za desetine hiljada zrtava, tokom poslednjih sedam osam godina tesko da moze bilo sta da spreci da donese slicnu naredbu.

Njegov sin Shpend , zatim akademik Rexhep Ismaili, koji je pet nedelja proveo u stanu sa Fehmi Aganijem u Pristini posto su izbaceni iz svojih kuca u elitnom naselju "Dragodan" i pre nego sto je i sam prebegao u Makedoniju sa porodicom, i Edita Tahiri, jedan od pregovaraca u delegaciji kosovskih Albanaca u Rambujeu i Parizu, u Tetovu su odrzali Konferenciju za stampu, gde su javnosti razotkrili i imenovali pravog krivca za smrt Fehmi Aganija.

" Fehmi Agani je otet iz voza koji se vracao sa makedonske granice. Njegovo ubistvo predstavlja ubistvo arhitekte politickog, socijalnog i kulturnog zivota na Kosovu" izjavila je Edita Tahiri. Shpend Agani je precizirao da se njegov otac u cetvrtak nasao u vozu koji je vodio prema makedonskoj granici, ali da je nakon zatvaranja granice od strane makedonskih vlasti voz krenuo nazad - prema Pristini, gde je negde na putu zaustavljen i od strane pripadnika srpske policije izveden. U nastojanju da se dozna o njegovoj sudbini jedan od clanova porodice je u policijskoj stanici pretucen, a drugi koji je pokusao telefonom da dobije bilo kakvu informaciju mogao je cuti samo uvrede, svedocio je Shpend Agani. Rexhep Ismaili je istakao da je sam Agani nakon pet nedelja sakriven u jednom stanu u Pristini bio primoran da ga napusti, jer je tamo postajalo isuvise opasno, dok je njegov sin Shpend dodao da je Agani ostao u Pristini jer je ocekivao da klonflikt nece trajati dugo.

Ubistvo najcenjenijeg politicara i jedne od najuticajnijih licnosti na albanskoj politickoj sceni nije ostavilo ravnodusnim ni pripadnike OVK. Politicki predstavnik i sef pregovarackog tima u Rambujeu i Parizu, a sada i predsednik privremene kosovske Vlade Hashim Thaci je optuzio zvanicnike u Beogradu za ubistvo Aganija, koje je po njemu ucinjeno u cilju podsticanja razdora u albanskom politicckom pokretu. Predstavnik OVK za Svajcarsku, Jashar Salihu je izjavio: " Prvi motiv ubistva Fehmi Aganija je sto je on Albanac i za srpske zlocince bio je dovoljan samo taj motiv da bi izvrssili zlocin. Drugi je bio njegova politicka aktivnost. Mislili su da ce ubistvom Aganija postici dva cilja: da likvidiraju Fehmi Aganija i da bace ljagu na OVK, kako bi se navodno pokazalo da OVK ubija politicke aktiviste i tako izazvao razdor medju Albancima", izjavio je Salihu.

Potpredsednik DSK Naim Jerliu je izneo slicno misljenje: " Profesor Agani je bio najprihvatljivija i najneosporenija figura za sve politicke snage i mozda je ova cinjenica podstakla srpski rezim da tako nesto i uradi. Profesor Agani je bio snazno angazovan za zajednicko delovanje politickih i drugih snaga kosovskih Albanaca i zato ne mogu postojati objektivni razlozi da je bilo koji Albanac mogao da podigne ruku na njegovu lcnost. Zato kontsrukcija srpkog rezima da su ga ubili pripadbnici OVK ima za cilj da uporedo sa ubistvom jednog vrhunskog politicara unese i razdor medju politickim snagama i to u odlucujucim trenucima za albanski narod Kosova".

Dusan Janjic iz Foruma za etnicke odnose, ciji je i Agani bio osnivac, ocenio je da je "zrtva etnicke mrznje bio i Fehmi Agani, jedan od vodecih umerenih albanskih intelektualaca u pokusajima uspostavljanja albansko - srpskog dijaloga. Bio je strpljiv i uporan pregovarac. Ubistvom Fehmi Aganija zelelo se da se zastrase svi oni ljudi koji su za dijalog i za srpsko - albansko izmirenje, da se posalje poruka da zajedno ne mozemo da zivimo. Sigurno je da se ovim cinom podsticcu najradikalniji da nastave putem koji u ponor vodi i Srbe i Albance", ocenio je Dusan Janjic.

Tesko da ce ubistvo Fehmi Aganija, kako ga je i sam Jamie Shea nazvao, ssampiona mira, od strane Milosevica i njegovih sledbenika uneti razdor izmedju politickog i vojnog faktora kosovskih Albanaca, iz prostog razloga sto je albanskoj javnosti odavno veoma jasno da su upravo "on i njegov rezim jedini pravi neprijatelji svih Albanaca". Ubistvom Aganija svakako je poslata i poruka da mirna opcija resavanja kosovskog pitanja ( barem za sada ) ne dolazi u obzir. Mozda se mislilo da ce ubistvom Aganija - najodanijeg Rugovinog sledbenika, ideologa politickog delovanja samog DSK i Rugove, ili kako mnogi vole da kazu "mozga politickog pokreta kosovskih Albanaca", raniti Rugovu kao politicara. Mozda se smatralo da sam Rugova ne mozze da funkcionise bez Aganija, koji je i za nemoguce situacije uvek nalazio izlaz. Ipak, ne bi trebalo u potpunosti iskljuciti mogucnost da bi ubistvo Aganija moglo dovesti i do veceg razlaza unutar kosovskih Albanaca, jer spone AGANI vise nema, kao sto se isto tako, vrlo lako, moze desiti da ubistvo Aganija upravo doprinese duvanju nekih novih vetrova na albanskoj sceni. Svi su izrazili svoje zaprepascenje i zaljenje zbog ubistva Fehmi Aganija. Cini se da njegovo ime pominjano i u kontekstu smrti doprinosi zakopavanju ratnih sekira. Uostalom, za sada su funkcije vlasti na Kosovu podeljene. Rugova je osoba koju su kosovski Albanci izabrali za svog predsjednika. Za predsjednika privremene kosovske vlade odredjen je u Parizu Hashim Thaci. Bujar Bukoshi na neki nacin jos uvek smatra sebe premijerom, bar dok novcani fondovi budu u njegovim rukama. Ako se i vode politicke borbe, one su na liniji Thaci - Bukoshi, a ne OVK - Rugova, koji i dalje uziva veliko postovanje Zapada. A rat jos uvek traje na gotovo ispraznjenom Kosovu. Sve ce mnogo jasnije biti kada se proterani budu vratili i kada budu svoj glas dali onima kojima veruju.

Do tada ce ostati jos jedna tajna: Ko je proglasio smrt Aganija samo nekoliko dana nakon poccetka intervencije NATO na Jugoslaviju? Ko je plasirao vest da je on uhapssen i ubijen nakon sahrane najpoznatijeg kosovskog advokata i borca za ljudska prava Bajrama Keljmendija i njegova dva ubijena sina od strane policijskih snaga? Ko je plasirao u javnost ubistva i drugih javnih licnosti na Kosovu i to da se na listama za odstrel nalaze svi najpoznatiji kosovski intelektualci? Da li je u stvari za njihovo ubistvo postojao unapred razradjeni plan u Beogradu?!

Za kosovske analiticare vise nema nikakve dvojbe: ubistvo Aganija predstavlja samo jos jedan od "dokaza" o samoj prirodi srpskog rezima, prirodi koja ga u osnovnim obiljezjima definise kao nacional- socijalisticki. i zato, oni jedinu sansu za region vide u nasilnoj denacifikaciji (koja se aktuelno dogadja) ovog rezima koji ga je proizveo i koji ga odrzava.

AIM Prisstina Ana BARDHI