MAKEDONIJA NE ZELI IZBEGLICE, ALI I IZBEGLICE NE ZELE MAKEDONIJU
Privremeni pretstoj, ali bez sigurnog krajnijeg roka, oko 218 hiljada prognanih - kosovskih Albanaca, sasvim je jasno da nije mogao a da ne prouzrokuje posledice po sveukupnim odnosima i stanjem u Republici Makedoniji. Te posledice mogu se klasificirati u vise nivoa - humanitarni, ekonomski, socioloski i politicki.
AIM Skopje, 10.05.1999
Pre svega, humanitarno stanje samih prognanih moglo bi se okarakterizirati kao "ni toplo ni hladno". Oko polovina ljudi smesteni su po kampovima, od kojih je najveci kompleks "Stenkovac" (jedan i dva) u kojem se nalazi oko 60 hiljada ljudi. Valja napomenuti da su kampovi svi odreda, osim jedan deo kampa "Radusa", napravljeni od satora u kojima postaje sve "tesnije" zbog priliva novih izbeglica. U kampovima opet, osim u "Radusi", ne dele se topla jela. Razlog tome je neocekivani priliv novih izbeglica u zadnje dve nedelje, pa iako je bilo predvidjeno da startuju kuhinje sa toplim obrocima, to je odlozeno. U malom kampu "Radusa" u kome je smesteno oko 1600 prognanih to je omoguceno pre svega zbog velicine kampa. Deportovane kosovare sada tamo hrane sa dva topla jela svakoga dana vojnici bugarske armije, koji su kao pomoc sa vojnim poljskim kuhinjama, dosli u Makedoniju.
Stanje sa higijenom je gore nego sa hranom. Dok ne postoje izbeglice koje nisu nahranjene (o kvalitetu ishrane ne govorimo), veoma velik broj ovih nesretnih ljudi nema dobrih uslova da se umije, okupa, obrije i slicno. Poljskih tuseva koji su instalirani po kampovima je malo i loseg su kvaliteta, a u "Radusi" i u novom kampu "Cegrane" uopste ih nema. U prvom kampu, oni se upravo grade, dok je u drugom problem zapeo oko nadmudrivanja Vlade i Visokog Komesarijata za Izbeglice oko toga dali da se instaliraju privremeni sanitarni cvorovi ili da se saceka izgradnja kraceg vodovoda za koji Vlada potrazuje oko 3 miliona nemackih maraka, sa idejom da nakon izbeglicke krize ostane u upotrebi za lokalno stanovnistvo. Toaleti su posebna prica. Svedoci kazu da su prljavi, da se iz njih siri nepodnossljiv smrad i da nisu propisno sagradjeni.
Problem prenaseljenosti u kampovima, kao i nedovoljno organizovan drustveni zivot (prognani i izbeglice jednostavno ne znaju sta sa sobom i kako da potrose dan) bili su razlozi da se ovih dana u javnosti prosiri spekulacija da je moguce da dodje do izbeglicke bune. Ove spekulacije koje su se srecom pokazale potpuno netacne, bile su dopunjene spekulacijama da su Albanci iz Makdonije koji su masovno prihvatili svoju "bracu" sa Kosova po svojim kucama (oko 100 hiljada izbeglica), poceli da negoduju zbog nedostatka zivotnog prostora i zbog nedostatka finansijske pomoci za prehranu. Za sada ni ova spekulacija objavljena u dnevnoj stampi nije se pokazala tacna.
Jedina stvar koja stvarno ohrabruje i koja se moze smatrati zadovoljavujucom je zdravstveno stanje, jer zasada nema pojave epidemije, a i ukupno stanje sa zdravljem izbeglica je zadovoljavajuce. Izbeglice mogu koristiti zdravstvene usluge u samom kampu ili u klinickom centru u Tetovo, kao i da dobijaju besplatne lekove iz makedonskih javnih apoteka, naravno ukoliko ih ima u datom trenutku. Ipak i ovde stvari "skripe" u pogledu organizacije. Makedonski lekari koji su od prvog dana ukljuceni u zbrinjavanju izbeglica i rade na terenu i koji u zadnjoj nedelji sprovode i vakcinaciju izbeglicke dece, jos nisu dobili naknade za terenski rad, ne postoji saradnja, sve dosada, sa raznim lekarskim ekipama koje angazuje UNHCR, ni sa humanitarnom grupom "Lekari bez granica" i drugo.
Rat u Jugoslaviji i izbeglicka kriza odrazila se svom svojom zestinom i na makedonsku ekonomiju. Privreda, poljoprivreda i trgovija koje su u velikom procentu bile povezane sa Jugoslavijom opadaju u svim parametrima. Procenju se da ce drustveni proizvod ove godine ukupno pasti medju 5 i 10 posto, iako je makroekonomskom politkom bio predvidjen skromni porast od nekoliko procenta. Privredna Komora Makedonije je vec prijavila da su u proslom mesecu neke industrijske grane zabelezile pad od 50 procenata. Po oficijalnim procenama, stete koje su iznete na upravo zavrsenoj donatorskoj konferenciji u Parizu i na kojoj je Makedonija direktno dobila 60 miliona dolara, a indirektno jos 165, zemlja ce na kraju godine imati ukupne stete koje iznose 1,6 milijardi dolara. "Ukoliko se Makedoniji ne pomogne na vreme i ne dodje obecana pomoc od strane razvijenih drzava, moze da joj se dogodi ekonomski kolaps koji niko ne zeli i mislim da je to trece scenario za destabilizaciju makedonske drzave" - kaze u zadnjem broju provladinog lista "Nova Makedonija" potpretsednik Vlade Dosta Dimovska. Stanje ce biti jos gore jer su realne procene da zbog izbubljenih biznisa kompanije moraju otpustiti 50 - 60 hiljade radnika (otpustanje je pocelo) za koje se procenjuje da ce biti neophodno oko 80 miliona nemackih maraka socijalne pomoci, naravno iz budjeta.
Ono sto mozda zvuci kao apsurd, ali je ipak tacno, je to da deportovani i izbeglice koliko - toliko pomazu u ublazavanju posledica sveukupne ekonomske krize zbog rata. Naime radi se o tome da se deo humanitarne pomoci namenjenoj izbeglicama ipak, nakon teskih pregovora i ubedjivanja, poceo snabdevati od makedonskih proizvodjaca. Pa tako, kosovske izbeglice od skoro piju mleko bitolske mlekare, jedu tetovski grah i kocansku rizu (pirinac) i umivace se sapunima i pastama za zube makedonskih proizvodjaca. Valja napomenuta da iako ovo ne vazi za sve kampove, rec je o nekoliko miliona dolara strane pomoci koja ce zavrsiti u domacim kompanijama.
Veliki talasi deportovanih i izbeglica koji su poceli da zapljuskuju Makedoniju nakon pocetka rata ostavile su posledice i u ukupnim drustvenim odnosima, na medjuetnickom planu, a posebno je primetan porast ksenofobije na svim nivoima. Zbog toga sto ne postoje kvantifikovane kvalitativne socioloske analize, moze se samo govoriti o utiscima. No i oni, cini se, da su dovoljni. Kod etnickih Makedonaca doslo je izgleda do podele nacionalnog tkiva i osjecaja. Nakon iznenadjujuce projave velikog prosrpkog i jugonostalgicnog odnosa u prve dve nedelje vazdusne kampanje NATO protiv SR Jugolsavije, u velikoj meri pomognuto delovanjem srpske propagande i spijunaze u zemlji, sada se to izdiferenciralo kao anti-ratni osecaj i strah od promene etnicke karte zbog ogromnog priliva izbeglica. Ne retko u stampi ili na elektronskim medijima u Skopju moze se naici na samozvane eksperte za izbeglice koji uporno tvrde da se veliki procenat izbeglica nece vratiti u Kosovo i da ce ostati u Makedoniji. Ipak realne sanse za tako nesto su male. Jer pored nedostatka uslova (oni ne mogu ostati u satorima ni do zime, a kamo li dalje) vredi spomenuti rezultate ankete koje je sprovela makedonska nevladina organizacija MCMS, koja upravlja kampom Radusa. Naime od svih ispitanika, samo 4 posto se zele vratiti u Kosovo, ali samo 5 posto zele ostati u Makedoniji, dok ogromna vecina od 52 posto zele biti prebaceni u Nemacku...
Ksenofobija ide do takvih apsurdnih primera, da su susedi u jednoj zgradi u skopskom naselju Aerodrom izjavili novinaru lista "Dnevnik", da su najverovatnije ubice jednog bracnog para kosovski Albanci koji kao izbeglice zive u istoj zgradi . Navodno motiv je bio u tome sto su zrtve cesto prijavljivale izbeglice policiji zbog glasno pustene muziku...Ubistvo, da je apsurd veci, bilo je razreseno istog dana i pokazalo se da je ubica Makedonac koji uopste ne zivi u toj zgradi.
No, porast ksenofobije i emocija prisutan je i kod etnickih Albanaca. Iako deluju smireno (u to veliki trud i energiju ulaze Demokratska Partija Albanaca Arbena Xhaferija, koalicioni partner u Vladi) u pogledu izrazavanja masovnih protesta i demonstracije zbog mitinga Srba i Makedonaca u Skopju i u drugim gradovima zemlje, ali i zbog nekih postupaka makedonskih vlasti, u svakodnevnom razgovoru ne kriju svoju egzaltiranost, bes, a ponekad i mrznju. Po svim elementima koji su dostupni ovom autoru ipak je rat produbio nepoverenje Albanaca ka Makedoncima - zbog tragedije i greske oko slucaja Blace (prvi talas prognanih koji je nekolko dana stajao u "nicijoj zemlji" bez ikakvih uslova), zbog odbijanja Vlade da se saglasi sa dozvolom za u otrebu makedonske teritorije za kopnenu intervenciju NATO-a, zbog insistiranja Vlade i gotovo svih Makedonaca da se izbeglice sto je moguce brze upute u Albaniju ili u Zapadne zemlje...
Ipak, stvari nisu toliko zaostrene da se moze govoriti o dramaticnom porastu tenzija na medjuetnickom planu i o krizi koja bi mogla da kulminira eventualnim raspadom makedonsko - albanske koalicione Vlade. To pokazuju i izjave celnika koalicionih partija. Arben Xhaferi lider DPA izjavio je nedavno BBC-ju da je Vlada kao celina bila pred krizom, ali da je svestranim zalaganjem svih koalicionih partnera, a posebno DPA, stvar spasena. U medjusobnoj podeli komplimenata drugi koalicioni partner ide jos dalje. Vec spomenuta potpredsednica Vlade, ali i potpredsednica vladajuche partije VMRO DPMNE Dosta Dimovska je izjavila: "Saradnja sa ministrima DPA je izvanredna... Kontakti i konsultacije oko poteza koje vuce Vlada su veoma cesti, tako sto koaliciranje sa DPA, koja ima uticaj na najveci deo albanaca manjine i u isto vreme je najrespektovanija albanska partija, doprinelo je da sacuvamo mir u ovom periodu".
Stvari i odnosi u Vladi u realnosti nisu ni iz daleka tako ruzicasti kao sto to prikazuju celnici vladajucih partija, ali ipak sasvim je jasno da su svi participienti vlasti svesni da je u ovom trenutku svako teranje inata ili beskompromisno ostajanje na svom stavu najdirektnija opasnost po samu drzavu i igra koja u stvari odgovora samo Slobodanu Milosevicu.
Kada se saberu utisci i cinjenicno stanje, ipak je jasno da Makedonija, posebno Makedonci ne zele izbeglice, ali i da izbeglice ne zele Makedoniju.
AIM Skopje
TEOFIL BLAZEVSKI