KOSOVO I IZBEGLICE KAO POVOD

AIM Skopje, 09.05.1999

Izbeglice sa Kosova, ni krive ni duzne, postale su povod za nesporazume na najmanje dve relacije: imedju makedonske vlade i ostalih organizacija koje se brinu o njihovom zbrinjavanju i samih koalicionih partnera u vladi. Najbolja ilustracija za ovu tvrdnju jeste zadnja sednica vladinog kriznog staba u kome su, pored pretsavnika vlade, ukljuceni pretstavnici Visokog komesarijata za izbeglice UN (UNCHR) i ostalih humanitarnih organizacija koje se brinu o izbeglicama u Makedoniji. Sef staba, ministar odbrane Makedonije Nikola Kljusev, kao i zamenik ministra spoljnih poslova Boris Trajkovski, su iskoristili ovu mogucnost da stranim humanitarcima, pre svega UNHCR-u, upute ostre kritike oko nacina na kome vode brigu o izbeglicama: losem prihvatu izbeglica u zemljama koje su obecale da ce prihvatiti najmanje 100 izbeglica koje su nasle pribeziste u Makedoniji, kasnjenje gradnje novih kampova i prosirivanje starih radi prihvata drugog po redu masovnog talasa progonjenih sa Kosovo i uslova koji vladaju u svim kampovima u kojima se nalazi vise oko 100 hiljada izbeglica. Bila je to jos jedna epizoda u kavgi na ovoj relaciji, u kojoj su suprotstavnjene tvrdnje i iznete optuzbe sa obe strane oko toga ko je sta uradio, na ciji je to racun (finansiski) uradjeno, ko je na granicnim prelazima celo vreme i brine o novodolazecim jadnicima. I svakako uvod u jos jednu kanonadu optuzbi sa strane ovdasnjih pretstavnika UNHCR-a, cija personifikacija je postala gospodja Pola Godini, port parol ovdasnje kancelarije Visokog komesarijata za izbeglice. Zatim su vlada i pretstavnici UNHCR-a zapoceli nekolikodnevni "rat nerava".

Makedonska vlada je vratila kompoziciju vozova sa granicnog prelaza Blace, "iscistila" "niciju zemlju" i prakticno zatvorila granicu. UNHCR je poslao demars MUP-u trazeci hitno otvaranje granica. Na granicnim prelazima novodolazece izbeglice su nestale. U samo 24 sata ako je prethodnog dana uslo petnaesetak hiljada ljudi, sledeceg dana nije bilo nikog. Ovdasnji mediji su objavili novu politiku vlade - u zemlju moze uci toliki broj izbeglica koliko iz nje izadje. A vozdusni mostovi nikako da dodju do tempa od 2 000 ljudi sa Kosova koji napustaju Makedoniju sa skopskog aerodroma Petrovec.

Na istoj sednici kriznog staba, uzimajuci kao povod pominjanje termina "humanitarno zbrinuta lica" od strane zamenika ministra za spoljne poslove Trajkovskog, njegov kolega - zamenik ministra za zdravlje - Muharem Nexhipi ustvrdio je da taj termin je samo "maska" za sustinu - da su i ovi ljudi izbeglice. Na to je ostro reagirao pretsedavajuci Kljusev i nastala je neprijatna kavga izmedju dvaju clanova vlade, koji pripadaju razlicitim partijama, ali i nacijama. Da stvar bude jasnija, na samom pocetku, izbeglicke krize ili humanitarne katastrofe kosovskih prognatih ('meke" i "tvrde" varijante jedne iste situacije), kada je makedonskoj vladi bilo jasno da ce broj kosovskih izbeglica nadmasiti 20 000 koliko je Makedonija ocenila da moze prihvatiti, da bi se izbeglo davanje statusa izbeglica, koji po medjunarodnim konvencijama, zemlji koja ih prihvata nalaze i odredjene, krajno precizne, obaveze, poseglo za "carobnom" formulom "humanitarno zbrinuta lica". To se poklapalo i sa zeljom vlade, posebno albanskog koalicionog partnera u njoj, da izbeglice i prognati ljudi sa Kosova nadju svoj privremen smestaj u privatnim kucama, kod rodbine ili prijatelje, ali i ljudi koji su voljni da kosovske Albance prime u svojim kucama.

Po zadnjim ciframa koje su u javnosti plasirane na vladinoj pres konferenciji koji su odrzali sef vladinog kriznog staba Kljusev, zamenik ministra spoljnih poslova Trajkovski i ministar za urbanizam i gradnju Dusko Kadievski, u Makedoniji boravi vise od 250 hiljada ljudi sa Kosova. Od njih humanitarno zbrinuti su 105 515 ljudi, dok po saznanjima Ministarstva unutrasnjih poslova u zemlji boravi jos 30 hiljada neevidentiranih iseljenih ljudi. Jasno je da je manji deo kosovskih izbeglica u kampovima. Ako se tome doda da kosovari izvan kampova dobijaju sporadicnu humanitarnu pomoc, da porodice koje su pristale da u svojim kucama prime i po vise od 25-30 ljudi, zbog opsteg stanja makedonske privrede, i sami jedva sastavljaju kraj s krajem, moze se steci pogresan utisak da su izbeglice u kampovima, kojima je osigurana hrana i medicinska pomoc, u boljoj situaciji od onih koji su utociste nasli izvan kampova.

Stanje u kampovima, bar se u tome slazu i pretstavnici makedonske vlade i UNHCR-a i ostalih, je najblaze receno lose. Najveci kampovi kakav je "stari" Stenkovec (oko 65 000 izbeglica) ili "novo" Cegrane (po najnovijim podatcima 30 000) su u isto vreme pravi satorski gradovi sa zabrinjavajucom gustinom zitelja. Izbeglice koje su ranije dosle bukvalno su smestene u satorima kao sardine u konzervama. Novodolazeci prognanici sa Kosova cesto moraju spavati napolju. Ne zna se sto je gore: hladnoca koja je ovih dana vladala ili visoke temperature koje se najavljuju. Pri cemu i od hladnoce i od visokih temperatura, stvara se veliki prostora za zdravstvene probleme. A voda i sanitarije i sada su jedan od najvecih problema. Sverc cigarama, alhoholom, skupi prehrambeni produkti koji se prodaju po kioscima unutar kampova, mogucnost nereda, pa cak i bunta u kampovima - sve to dovoljno govori o "kvalitetu" tamosnjeg zivota.

U trokutu - makedonska vlada, UNHCR i ostali i izbeglice - jasno je ko placa ceh. Prognani sa Kosova, pored toga sto najvise stradaju, postali su povod s jedne strane za rusenje dobrog imidja Makedonije u stranim medijima i kod onih zapadnih drzavnika koji su je do pre neki dan hvalili, a s druge strane otvorili "stare rane" - razlike koje su ipak odraz medjuetnickih odnosa.

U samoj vladinoj koaliciji, ciji je dolazak na politicku scenu doveo do evidentnog opadanja medjuetnickih tenzija, razlike oko onog sto se desava na Kosovu i uloge NATO-a u regionu su vise od vidljive. Postoje tri zatvorena kruga. Albanski partner u vladi, Demokratska partija Albanaca (DPA) stoji na poziciji da se mora izbeci "ni riba, nit meso" pozicija u odnosu na NATO akciju u SR Jugoslaviji. Trazi do kraja, ukljucujuci ustupanje teritorije, za NATO intervenciju na Kosovu. Rambuje je samo episoda u onome sto je istinito resenje - nezavisnost Kosova. "Leva" ideoloska varijanta, Demokratska alternativa trazi prestanak svih vojnih akcija i evidentno je na suprotstavljenoj poziciji u odnosu na DPA. Glavni vladin stub VMRO-DPMNE je negde izmedju - podrzava NATO, ali ne da teritoriju za kopnene akcije protiv bilo kojeg suseda. Tri pozicije koje su mozda nepomirljive. i koje slice na modificiranu (ne etnicku, vec etnicko- ideolosku) tristranacku podelu po bosanskom modelu od pre pocetka tamosnjeg rata.

A, na terenu desavaju se stvari kao sto je anti-NATO miting u Strugi. S jedne strane Makedonci koji skandiraju "Jugoslavija, Jugoslavija", "Ne damo Kosovo", s druge masa Albanaca izvikuje "Makedonija, NATO!". Ko koga brani: Makedonci susednu Jugoslaviju nedajuci (makedonsko?) Kosovo; Albanci Makedoniju i oficijalnu pro-NATO politiku?

AIM Skopje

ISO RUSI