S DRUGE STRANE BOMBI

Podgorica May 8, 1999

Strucnjaci o koleteralnoj steti

Na pocetku sedme nedelje Nato intervencije u Jugoslaviji kolateralno je pogodnjenogotovo 3 miliona ljudi.

AIM Podgorica, 8 april 1999 (od dopisnika AIM iz Beograda)

Slucaj prvi: Posto je prethodno ubila troje dece - majka koja je i sama pokusala samoubistvo, lekarima je obasnila tragediju zeljom da deca ne osete strah od onog cega se ona najvise plasi, rata.

Slucaj drugi: Uspesan lekar jedne beogradske bolnice, koji je prethodnih godina najpre radio kao izbeglica iz Hrvatske u Bosni, potom kao izbeglica iz Bosne u Srbiji, jednog popodneva, vrativsi se sa posla, zatekao je zenu kako pakuje stvari za novo izbeglistvo. Bez ijedne reci, usao je u sobu i ubio se.

U Beogradu je prvih nedelja rata zabelezen vec poznati ratni fenomen smanjenja broja izvrsenih i pokusaja samoubistava. Medjutim, pomenuta dva od ukupno tri slucaja pokazuju dubinu licne tragedije koja nikako ne pripada kategoriji kolateralne stete, sta god o tome mislili njeni tvorci.

Ovo su samo neki od podataka ili slucajeva koji su se mogli cuti na tribini od eminentnih beogradskih strucnjaka okupljenih nedavno na skupu u Beogradu kako bi ukazali, svako iz svog domena strucnosti na stvarno znacenje kolateralne stete i uzgrednih zrtava NATO bombardovanja Jugoslavije u proteklih sedam nedelja. Organizator skupa je bilo Srpsko antropolosko drustvo i Biblioteka grada.

Po recima dr Marija Djuric-Srejic, u jednoj anketiranoj grupi od 40 srcanih bolesnika 32 ima pojacane tegobe - ali se samo troje javilo lekaru, dok su se ostali odlucili na samostalno lecenje. Onkoloska klinika u Beogradu uputila je javni apel pacijentima da dolaze da dijagnosticke preglede, ciji je broj sa 700 do 1000 od pocetka agresije opao na oko 200 dnevno. To, u odnosu na broj obolelih od malignih oboljenja u Srbiji, u zivotnu opasnost dovodi oko 60 hiljada obolelih i oko 24 hiljade onih kojima oboljenje nece biti pravovremeno dijagnozirano, niti oni pravovremeno leceni.

Na Odeljenju za fertilitet Ginekoloske klinike KBC u Beogradu povecan je broj spontanih pobacaja i prevremenih porodjaja, perinatalni morbiditet i mortalitet, dok je broj bolesnica istovremeno smanjen - za dve trecine. Pozivajuci se na objavljene podatke o katastrofalnom ucinku sankcija 1992-1995, dr Marija Djuric-Srejic upitala se kakve tek posledice mozemo ocekivati od ovog rata, sta ce sve znaciti "gubitak domova, hronicni stres, glad, fizicki invaliditet, psihotraume, poremecaj medicinskog snabdevanja, kasna dijagnostika i neadekvatna terapija, zagadjenost sredine, nedostupnost zdravstvene sluzbe, losi higijenski uslovi..."

Strucnjaci najrazlicitijih profila, medjutim, nisu govorili o pojedinacnim slucajevima i evidentnim zrtvama u bombardovanim izbeglickim kolonama, putnickim autobusima i vozovima, te gradskim centrima ili periferijskim naseljima (u sedam jedva priznatih NATO "gresaka" poginulo je najmanje 287, a ranjeno znatno vise civila; "ostatak" od oko hiljadu mrtvih i 5000 ranjenih se "ne broji" ni kao uzgredna zrtva). Strucnjaci su govorili o dugorocno neuporedivo pogubnijim posledicama kolateralne stete.

Prema Predragu Policu sa Hemijskog fakulteta, Beograd je

  1. aprila samo zahvaljujuci srecnim okolnostima izbegao ekolosku katastrofu. Jak zapadni vetar je onemogucio da otrovne supstance iz pancevacke industrijske zone - prvenstveno fozgen i vinil-hlorid, potom i proizvodi potpunog ili nepotpunog sagorevanja goriva i naftnih derivata, ugljenmonoksid, aldehidi koji ucestvuju u kasnijim fotohemijskim reakcijama, kancerogeni policiklicni aromaticni ugljovodonici na cesticama cadji - budu nanete na Beograd. Kisa je takodje smanjila aerozagadjenje - u dugorocniju "korist" tla, povrsinskih i podzemnih voda. Beogradska sreca nije to bila za naselja istocno od Panceva. U Kovinu, na primer, zelena salata danima izgledala kao zalivena masnom cadji, a kisa je rastvarala boju na automobilima. Da je te noci gadjan Baric, i da je doslo do emisije fluorovodonika odnosno fluorovodonicne kiseline, pogodjenim podrucjima ne bi pomogle ni zastitne maske.

Ekoloski inspektor Dragoljub Bjelovic potvrdio je da su u Pancevu pogodjeni ispraznjeni rezervoari vinilhlorid monomera i napola ispraznjeni rezervoari amonijaka u Azotari. Iz rafinerija i skladista u Novom Sadu, Pancevu i Smederevu u Dunav su se izlile ogromne kolicine nafte i derivata sto ce, kao i aerozagadjenje - sa naknadnim posledicama fotohemijskih reakcija

  • pogoditi i podrucja susednih zemalja. Od 4. maja je u Srbiji zabranjen svaki ribolov na Dunavu nizvodno od Panceva.

Na zabrinjavajuce cutanje medjunarodnih organizacija - i, narocito, specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija, UNICEF pre svega - upozorio je akademik Ivan Ivic, predsednik Odbora za prava deteta. Ogranicavajuci se samo na medjunarodne konvencije o pravima deteta, obrazovanja za sve i razvijanje kulture mira, Ivic je ukazao da ce dugorocne posledice po mentalno zdravlje najzesce pogoditi mladez skolskog uzrasta, sto je populacija koja u Jugoslaviji obuhvata oko 1,3 miliona stanovnika. Osobena tehnika vodjenja ovog rata - neizvesnost i iznenadni udar - proizvodi izuzetno teske psiholoske posledice. "Strah, sirene, detonacije, otsustvo oceva iz domova, uklanjanje od fizicke opasnosti odvajanjem od roditelja i porodice, sve to moze dugorocno poremetiti razvoj dece i omladine", kaze Ivan Ivic. "Potpuna dezorganizacija svakodnevnog zivota preti razvojem destruktivnosti. Posebno su ugrozeni adolescenti, koji su do juce bili deo zapadne globalne kulture mladih, a sada nesigurnost i strah bas otuda dolaze, dok je za -ucenje po modelu- u neposrednoj okolini najprisutnija destrukcija".

Predsednik Saveza psihologa Jugoslavije, dr Zarko Trebjesanin, takodje upozorava da "ubijanje duse" celokupne populacije znatno teze i dugotrajnije posledice proizvodi tek naknadno. "Slom dolazi posle rata", istice Trebjesanin, ukazujuci da dugotrajni stres najvise ugrozava decu, zene i stare, pogadjajuci ne samo integritet, nego i identitet licnosti, pojam koji je u psihologiju usao upravo na osnovu iskustava istrazivanja psihe ratnih veterana.

Izrazene sumnje u slucajnost "kolateralnih steta" snazno podstice tehnologija NATO rata - gadjanje sa daljine, posredstvom ekrana i dzojstika, tehnoloski element daljinske kontrole koji uopste ne dodiruje individualne mehanizme psiholoskih kocnica, aktivne kada se napadac i zrtva nalaze u neposrednom kontaktu. Civili "s druge strane bombi" te cinjenice mnogo su svesniji - i utoliko direktnije izlozeni posledicama stresa, nemocnog besa i (ne)sigurne mogucnosti da se nadju na spiskovima "kolateralne stete" ili "dubokog zaljenja" u NATO saopstenjima.

Sto se tice spomenika kulture, mikroseizmicki potresi i udari okolnih eksplozija proizvode direktne posledice ciji se obim - bar na Kosovu - u ovom trenutku ne moze proceniti, rekao je Marko Omcikus iz Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture. Opasniji efekti su, na primer, odvajanje podloge fresko slika od nosecih zidova, pucanje i otpadanje maltera. Potpuno je neizvesno - bar dok rat traje - kakve je (ili kakve ce) posledice po pigment fresaka iz svetske kulturne bastine proizvesti aerozagadjenje izazvano neprekidnim bombardovanjem. Omcikus je skrenuo paznju na to da posebnu kategoriju unistenih ili ostecenih spomenika kulture predstavlja nasledje iz poslednja dva veka, gradska i narodna arhitektura ciji se reprezenti - na primer, gradsko jezgro Novog Pazara - nalaze na listama zasticene svetske kulturne bastine UNESCO.

Sprecavanje humanitarne katastrofe na Kosovu u koju se

  1. marta upustio NATO bombardujuci zacrtane ciljeve u Jugoslaviji, pogodilo je kompletno stanovnistvo zemlje. Neposredne posledice vec je dozivelo vise od 1200 mrtvih civila, nekoliko hiljada ranjenih, nekoliko stotina hiljada raseljenih i izbeglica, najmanje dva miliona onih koji su ostali bez posla i prihoda, i svi oni koji se danas pitaju kako ce preziveti predstojecu zimu u razrusenoj i osiromasenoj zemlji. Iz te perspektive kolateralna steta prevazilazi po obimu i posledicama cilj zbog kojeg se NATO upustio u akciju prpotiv Jugoslavije.

Spomenka Lazic