KOSOVO DONOSI ELEMENTE TENZIJA U TROUGLU

KOSOVO DONOSI ELEMENTE TENZIJA U TROUGLU TURSKA - GRCCKA - ALBANIJA AIM Tirana, 6. april 1999

Kada je americki predsednik Klinton 24. marta uvece, nekoliko minuta pre pocetka bombardovanja, kao jedan od razloga bombardovanja NATO na Jugoslaviju pomenuo i nameru da se izbegne da kriza na Kosovu izazove sudar izmedju Turske i Grccke, izazvalo je nezadovoljstvo i proteste u Atini.Grcki premijer Simitis i predsednik Stefanopulos su se usprotivili americkom predsedniku, ali cinjenica je da je nastavljanje vazdusne akcije NATO i etnicko ciscenje na Kosovu tokom vise od mesec dana, bilo praceno porastom elemenata tenzija kako u odnosima izmedju dve balkanske clanice NATO tako i u njihovim odnosima sa Albanijom.

Konflikt na Kosovu uporedo sa opasnoscu od rata sa Srbijom i nevidjenog talasa izbeglica, doneo je albanskoj Vladi nove nevolje u politici ravnoteze i u njenim odnosima sa Ankarom i Atinom. Albanci su videli da su se Turska i Grcka osim zbog tradicionalnih nesporazuma oko bilateralnih pitanja medjusobno jos vise distancirale zbog krize na Kosovu i stava oko albanskog pitanja.

Za malu i nestabilnu drzavu kakva je Albanija, koja je medju prvima na istoku podnela zahtev za uclanjenje u NATO, ova situacija nije u potpunosti razumljiva, pogotovo kada Atina otvoreno istupa protiv bombardovanja NATO, dok Turska preko svog ministra inostranih poslova Cema najavljuje da bi " ratno stanje izmedju Turske i Grcke zbog Kosova moglo biti moguce ako Grcka podrzi Srbe, napustajuci NATO i boreci se protiv NATO".

Za Vladu u Tirani svakim danom sve teze postaje da ostvari svoju politiku ekvidistance, nastojeci da zadovolji i kozu i kupus. Turska koja je 3. marta obecala premijeru Majkou tokom njegove posete Ankari da ce ugrozavanje granica Albanije od strane Srbije smatrati ugrozavanjem granice Turske, zauzela je odmah stranu onih koji su odlucno podrzavali vojnu vazdusnu akciju NATO. Grcka s druge strane, koja je tokom posete premijera Majkoa 19. marta zatrazila objasnjenje oko uloge Turske u obnovi vojno-pomorske baze u Pashalimanu ( sto je izazvalo neobicnu izjavu albanskog premijera na Kongresu PASOKA da nijedan strani vojnik sa albanske teritorije nece napasti Grcku), postala je jedina clanica Alijanse koja se usprotivila bombardovanju NATO.

Stav Grccke oko kardinalnog pitanja politike i albanskih nacionalnih interesa cini se da je stavio u neugodan polozaj socijalisticku Vladu u Tirani koja ima blize odnose sa socijalistickom Vladom Grcke nego sto ih je imala ranija Vlada Demokratske partije Albanije.

Kriza izbeglica stvorena usled Miloseviceve osvete zbog bombardovanja NATO, takodje je povecala razlike u stavovima Ankare i Atine oko najakutnijeg aktuelnog problema albanske Vlade. Turska je jos na pocetku izrazila spremnost da primi 20 hiljada izbeglica i sam predsednik Demirel je 11. aprila posetio Tiranu demonstrirajuci tako visok nivo podrske. Predsednik Klinton se zvanicno zahvalio turskom predsedniku zbog stava Turske po pitanju Kosova i za njegovo licno interesovanje. Grcka se pokazala uzdrzanom u pogledu prihvata kosovskih izbeglica i ubrzo je u Tiranu poslala ministra inostranih poslova Papandreua koji je albanskoj Vladi podneo zahtev da izbeglice ne samo ostanu u Albaniji vec da se one ne salju ni na Jug zemlje gde zivi grcka manjina.

Diplomatska neobazrivost Grcke da javno istupi sa ne toliko motivisanim zahtevom upucenog albanskoj Vladi da kososvske izbeglice ne razmessta na jug zemlje iz razloga sto tamo zivi grcka manjina, jos je vise zbunila Tiranu. Grcka intervencija posredstvom njenog ministra inostranih poslova bila je nejasna sa pravnog gledista, jer je zahtevao od suverene drzave trazila i odredjivala gde ce smestiti svoje izbeglice. Ali taj zahtev je bio takav i sa praklticnog gledista, jer dolazak preko 300 hiljada izbeglica primoravao je siromasnu albansku drzavu da ih smesti po citavoj Albaniji. Posle povratka Papandreua u Atinu, premijer Simitis je pozurio sa organizovanjem susreta sa Udruzenjem grcke manjine u Albaniji, izjavljujuci da je Tirana dala garancije Atini da se kosovske izbeglice nece smestiti na jug zemlje.

Vlada Majkoa je sledila taktiku cutanja, ali je predsednik parlamentrane grupe partije na vlasti, Socijalisticke partije Gramoz Ruci, javno kritikovao Grcku zbog mesanja u unutrasnje stvari. Tako nesto se nikada nije desavalo sa Socijalisticckom partijom, bez obzira na ne male incidente u albansko - grckim odnosima. O izvesnoj raspuklini govori i cinjenica da je po prvi put stampa levice koja je bliska Vladi kritikovala grcki vladin stav.

I kao sto obicno biva u albanskoj politici, ovu situaciju je iskoristila opozicija tj. Demokratska partija koja je kritikovala grcki stav oko Kosova i po pitanju gde treba smestiti Kosovare u Albaniji. Naravno ona je kritikovala i albansku Vladu za " nedostatak zastite nacionalnog dostojanstva".

Ipak, Vlada u Tirani, imajuci u vidu znacaj saradnje sa Grckom, aprila meseca je po cetvrti put produzila mandat boravka jedne grcke vojne jedinice, razmestene jos 1997. godine na alabanskoj teritoriji, na osnovu bilateralnog sporazuma sa vladom bivseg socijalsitickog premijera Fatosa Nanoa.

Koliko su emocije prisutne u balkanskoj diplomatiji pokazuje i fenomen proterivanje albanskih emigranata iz Grcke, ciji je broj samo u trecoj nedelji aprila presao cifru od 1 000. Emigranti koji su se vracali bili su ne toliko zacudjenji sto su proterani koliko izjavom policajaca jedne zemlje clanica NATO: " Idite kod Klintona, idite kod NATO". To je ponovo ozivelo stari utisak u Albaniji da uvek kada Atina ima problema sa nekom albanskom Vladom ona koristi "metle" kako se nazivaju operacije proterivanja albanskih emigranata iz Grcke. Vlada Majkoa i ovoga puta se nije izjasnila, a opozicija je od grcke Vlade zatrazila da prekine operaciju proterivanja.

Kosovska kriza i stavovi raznih drzava prema njoj postali su jos osetljivije pitanje za albansku javnost. Preko toga ne moze preci ni jedna znacajnija politicka snaga u Albaniji koja zeli da ostane ili dodje na vlast. Mnogi Albanci koji odobravaju angazovanjje SAD i NATO na Kosovu gledaju sa sumnjom na stavove Grcke u sadasnjem konfliktu.

S druge strane imidz Turske u Albaniji i dalje ostaje na pozitivnim konstantama, i ne menja se bez obzira na to ko je na vlasti u Tirani ili Ankari. Albanska stampa je ustupila mesto posebno izjavama turskih zvanicnika o spremnosti Turske da posalje trupe ako bi se medjunarodne kopnene snage razmestile na Kosovu. U stvari, moze se reci da je kriza na Kosovu ponovo aktivirala spekulacije u vezi sa porastom uloge Turske na Balkanu iz razloga sto se danas na Tursku gleda kao na najvernijeg saveznika NATO, posebno kada bi se uporedilo sa ustrucavajucim ili protivnim grckim ili italijanskim stavovima.

Izgleda da povecanje grcke pomoci za kosovske izbeglice u Albaniji ili pak dozvola za organizovanje pro-NATO demonstracija albanskih emigranata u Atini i protiv Srbije nije bilo dovoljno za rasprsivanje sumnji u Tirani. Isto tako i cutanje kojim zvanicna Tirana prati ove razvoje u medjubalkanskim odnosima cini se da ne moze prikriti nove tenzije koje su se pojavile u trouglu Turska - Grccka

• Albanija.

AIM Tirana Shaban MURATI