Odlazak Vuka Draskovica

**Promene u saveznoj vladi

AIM Podgorica, 1 maj 1999 (od dopisnika iz Beograda)

Vest o tome da je predsednik Savezne vlade Momir Bulatovic (priznat inace samo od jedne federalne jedinice) u sredu (28.aprila) popodne smenio sa funkcije svog potpredsednika Vuka Draskovica, u izdanju "Politike" od cetvrtka nije dobila vise od osam redova. U toj sturoj Tanjugovoj vesti u kojoj se kaze da je Bulatovic razresio Draskovica duznosti zbog istupanja u javnosti suprotno stavovima Vlade i narusavanja njenog ugleda, bilo je i prilicno simbolike. Dojucerasnji potpredsednik Vlade dobio je u najvaznijoj drzavnoj novini otprilike isto onoliko prostora koliko je u rezimskim medijima dobijao do januara ove godine, pre nego sto je usao u Vladu, sto upucuje na zakljucak kako je Draskovicu, uporedo sa smenjivanjem, nagovestena i mera njegovog buduceg znacaja. Istovremeno, "Politika" je ovu vest objavila tek na 16. strani, tamo gde dezurni urednici poslednjih dana obicno smestaju vesti o osudjenim ratnim profiterima, crnoberzijancima i dezerterima. Iz redova vladajuce partije Draskovicu je istoga dana upravo zamereno kako je pokusao da politicki profitira u trenutku kada se zemlja nalazi u ratu i kada joj je najpotrebnije nacionalno jedinstvo.

Zvanicno Draskovicevo posrtanje i "ispadanje" iz vlasti zapocelo je u nedelju 25. aprila uvece kada je dao intervju "njegovoj" televiziji Studio B. Lider SPO i tada jos potpredsednik SIV, dotakao se u ovom (kasnije nekoliko puta ponovljenom) intervjuu mnogo tema, ali mu je za zlo verovatno ponajvise uzeta tvrdnja kako je "nas narod od pocetka agresije zavaravan i obmanjivan". Draskovic je pri tom pre svega mislio na tvrdnje po kojima je navodno pitanje trenutka kada ce NATO da se raspadne, "da su medju zapadnim saveznicima neke velike pukotine, da je sukob izmedju Evrope i Amerike tako zestok da od NATO-a nece ostati nista, da ce, maltene, i Rusija da udje u vojni obracun sa NATO-om." Naravno, od toga nema nista, rekao je Draskovic. U istom pojavljivanju na Studiju B lider SPO je jos pomenuo kako je "nasa sudbina sada u nasim rukama onoliko koliko ima pameti u glavama onih koji vode zemlju". Ujedno je predvideo kako bi narednih dana moglo doci do usaglasavanja izmedu ruskog i zapadnog plana koji ce sigurno proci kroz Savet bezbednosti UN, a zalagao se i za medjunarodne snage UN-a na Kosovu i pri tom u nekim nakanadnim nastupima tvrdio kako se sa takvom idejom 99 odsto slaze i sam Milosevic.

Ovakve Vukove ocene, pogotovo njegova kritika vlasti zbog obmanjivanja naroda, i zalaganje za hitno iznalazenje nekog kompromisnog resenja kako bi se zemlja sacuvala od daljih razaranja, znacajno su ustalasale u ratu prilicno uniformisano srpsko javno mnenje. Onaj deo javnog mnjenja koji funkcionise kao "odjek hiljadu sapata" nasiroko je prepricavao Draskovicev intervju Studiju B i uglavnom mu davao za pravo. Mnogi su se istovremeno bavili i motivima i "tajmingom" ovakvog Draskovicevog istupa i u prvi mah procenjivali da li je potpredsednik Savezne vlade mozda ponovo gurnut da "probija led" i opipava puls javnog mnenja. "Ponovo", s obzirom da se neposredno pre pocetka pregovora u Rambujeu (kada je zvanicni stav bio da na pregovore ne bi trebalo ici), upravo potpredsednik Savezne vlade takodje iznenda pojavio na TV ekranima i porucio kako je "srpski interes da se u Rambuje mora ici". Dva dana kasnije to je postao i zvanican stav.

Draskoviceve poglede na ratno stanje podrzao je ovoga puta cak i lider DS Zoran Djindic (doduse uz ogradu da Vuk cesto menja misljenje), ali ocigledno nisu i oni za koje je sam lider SPO govorio da se sa njim slazu gotovo "99 odsto". Problem je izgleda bio ili u losoj Vukovoj proceni, ili u sadrzaju onih preostalih jedan odsto. Oni ciji avioni vec vise od mesec dana po Srbiji ubijaju civile, ruse fabrike i mostove i prave kratere po gradskim cetvrtima, prepoznali su u Draskovicevom intervjuu prvi politicki krater u jugoslovenskom politickom vrhu i porucili da NATO clanice pazljivo proucavaju odjeke ovog istupanja potpredsednika Savezne vlade. Sam Draskovic pozurio je brze bolje da objasni kako nije pokusavao da napravi nikakvu pukotinu u nacionalnom jedinstvu zemlje. Svejedno, sa funkcije je ispracen kao politicar koji rusi autoritet Vlade u kojoj je sedeo.

Oni koji su odlucili da se odreknu usluga Vuka Draskovica i njegove trojice ministara u Saveznoj vladi, nemaju previse razloga da budu ljuti na lidera SPO. Draskovic je svojim izjavama na neki nacin testirao javno mnenje i pokazao kako dobar deo javnosti sasvim pozitivno reaguje na pominjanje casnog, kompromisnog resenja koje bi pomoglo da se zemlja spase daljeg unistavanja i razaranje. Odnosno kako raste broj onih smatraju kako se mora sacuvati ne samo suverenitet ove drzave, vec i ljudi koji ce taj suverenitet sutra koristiti. Reklo bi se cak da je taj deo javnosti neuporedivo veci od onog koji se uporno zanosi ambicijom da Srbija u ovom ratu definitivno "unisti NATO pakt" ili nastavi da ga "muci" do konacne pobede. Bez obzira sto je takvu ideju testirao ocigledno na svoju ruku, Draskovic je na neki nacin ipak, olaksao posao onima koji ce to isto (mozda samo nesto kasnije) morati da ucine. Olaksao je naravno, i onima koji su delili njegovo javno izreceno misljenje ali su se do sada bojali da ga javno izraze.

Vukovi politicki protivnici tumace pomalo zajedljivo njegovo ispadanje iz vlasti pre svega kao posledicu njegove "brljivosti i nestrpljivosti". Prema ovim tumacenjima, Draskovic je kao clan Vlade naravno znao da predstoji inteziviranje diplomatskih napora kako bi se pronasao nacin da se zaustavi agresija na SR Jugoslaviju, ali je istovremeno bio daleko od Milosevica i samim tim i od pravih informacija o tempu i pravcu ovih aktivnosti. Regovao je instiktivno i naleteo na "sacekusu" u najgorem mogucem trenutku. On koji je prvi upozoravao kako pojedine partije koriste ovaj rat za propagiranje i nametanje svojih interesa u trenutku kada bi morala da "postoji samo jedna partija - Jugoslavija", optuzen je na kraju za pokusaj da iz NATO bombi izvuce neki politicki profit i ostvaruje licne politicke interese.

Procene s vrha ocigledno su pokazale kako je Draskovic svojim istupom (ocenjenim u Vasingtonu i Londonu kao "prva pukotina") otezao i inace nimalo laku pregovaracku poziciju Beograda uoci pocetka ozbiljnih pregovora. Delom svog intervjua Draskovic je izgleda naljutio i vojne strukture. Iako je nekoliko puta prilikom gostovanja na Studiju B istakao kako je VJ do sada ucinila prava cuda i herojstva odupiruci se neuporedivo nadmocnijem neprijatelju, Draskovic je govoreci o buducnosti, nagovestio jos zesce napade NATO pakta i strategiju "gvozdenog prstena" na Kosovu koja bi po njemu mogla da bitno oslabi odsecene jedinice jugoslovenske vojske. Ovakva izjava dosla je u isto vreme kada su celni generali VJ govorili o visokom i neokrnjenom moralu vojnika i oficira i njihovoj spremnosti da odgovore na sve sto ih ubuduce ceka. Istoga dana kada je Draskovic smenjen, nacelnik Generalstaba VJ general Dragoljub Ojdanic dao je intervju glavnom uredniku "Politike" i, izmedju ostalog, pomenuo kako se neprijatelj u svojoj nemoci sada uzda u taktiku "zavadi pa vladaj", odnosno pojedince koji su zbog svojih sebicnih interesa spremni da rade protiv narodnog jedinstva. Mnogi su u ovoj recenici videli jasnu aluziju na Draskovizeva istupanja. Dezurnom uredniku Studija B takodje se izgleda nije svideo ovaj deo intervjua generala Ojdanica pa ga je izostavio u udarnoj emisiji vesti.

Sam po sebi Draskovicev prinudni odlazak iz Vlade nema neku preveliku politicku tezinu, kao sto je nije imao ni ulazak SPO u Vladu u januaru ove godine. I bez njega i trojice ministara iz ove stranke ta Vlada je imala svoju "stabilnost", i pocivala na saradnji socijalista, radikala i partije Momira Bulatovica, uz puno ignorisanje Djukanovicevog DPS-a. Stvarna pozicija SPO u ovoj Vladi najbolje se uostalom mogla iscitavati preko uticaja i nastupa saveznog ministra za informisanje Milana Komnenica. On je cesto putovao po zemlji i svetu, posecivao redakcije, govorio o onome sta se zbiva na Kosovu i najavljivao liberalizaciju sfere informisanja. I pored pozicije koju je imao, uvek kada je stranim novinarima trebalo saopstiti nesto vazno u ovim ratnim danima pred njih je izlazio bivsi savezni ministar za informisanje Goran Matic. Cak se dogadjalo da su i neke velike svetske agencije uporno i dalje predstavljale Matica kao ministra za informisanje.

U prvom obracanju javnosti posle smenjivanja Draskovic je obecao da on i SPO ostaju ono sto su i bili - demokratska i patriotska stranka koja radi iskljucivo u interesu Srbije. U toj izjavi lider SPO-a nije posebno isticao i atribut "opozicione" stranke. Draskoviceva stranka jos drzi vlast u Beogradu i kontrolise Studio B i sada je na socijalistima i njihovim koalicionim partnerima da procene koliko ce to sve da potraje. Ako je do radikala, Draskovic bi odavno ostao bez vlasti i u Beogradu i na gradskoj televiziji.

Kada je pocetkom ove godine prihvatio da udje u Vladu Vuk Draskovic je tu odluku opisao, shodno svom videnju politike, i sa podosta patetike. Tvrdio je da je rec i o licnoj spremnosti da se zrtvuje "da se podmetne kao most izmedu Srbije i sveta i izmedju Beograda i Podgorice". Ucinci takvog zrtvovanja ispali su gotovo uzaludni. Stotinak dana kasnije, Draskovica vise nema u Vladi, izmedju Srbije i sveta stoji samo jos jedan most prema Moskvi, dok se onaj prema Podgorici sve vise ljulja. Svake noci sve je manje i onih pravih mostova.

Spomenka Lazic (AIM)