BUGARSKA JE DALA SVOJE NEBO ZA VOJNE OPERACIJE

AIM Sofija, 29.04.1999

Pre ili kasnije trebalo je da se to dogodi - neko je morao da preuzme odgovornost. NATO je zatrazio vazdusni prostor Bugarske za udare protiv Jugoslavije , a neko u zemlji trebalo je da to dozvoli. Ovaj zadatak pripao je premijeru Ivanu Kostovu, ali su odluka i same njegove akcije izazvale visdnevnu pometnju.

Bugarska daje Severnoatlantskom paktu ctav svoj vazdusi prostor u dubini od 70 do 90 milja od zapadne granice. Vest je stigla posle razgovora koje je Kostov vodio u Briselu i bila je vise nego sokantna. Do tog trenutka bugarska pozicija svodila se na podrsku akcijama NATO i na nekoliko parlamentarnih debata da li bi i na koji nacin zemlja mogla da pruzi znacajniju pomoc u akcijama protiv rezima Milosevica. U vecini debata bilo je reci o vazdusnom koridoru kroz koji bi eventualno imali pravo da preletaju avioni koji su vec obavili svoju misiju nad Jugoslavijom. Vest o davanju skoro jedne trecine vazdusnog prostora Bugarske za vojne akcije mnogima se ucinila sokantnom, drugima -
nezakonitom, trecima - isuvise avanturistickom.

Zbivanja oko donosenja te odluke odvijala su se munjevitom brzinom. U subotu (19. aprila) NATO je poslao notu bugarskoj vladi kojom trazi vazdusni prostor zemlje. U dokumentu se ne vizira vazdusni koridor, nego celokupni vazdusni prostor Bugarske, nesto sto politicari nisu ni pretpostavljali da ce se dogoditi. Predsednik Petar Stojanov, koji je istoga dana otputovao za jubilarni samit NATO u Njujorku, poleteo je 28 minuta pre dobijanja note. To je nametnulo njegov hitan povratak iz Pariza da bi se razjasnila pozicija u vezi sa kazusom. "Bugarska se slaze da da svoj vazdusni prostor za mirovne operacije, ali mi cemo zahtevati sklapanje sporazuma sa paktom da zemlja nece biti uvucena u kopnene operacije jer ce to vec biti indirektno ucesce u konfliktu", izjavio je Kostov nakon hitnog sastanka sa predsednikom Stojanovim.

U krajnjoj liniji Bugarska je zatrazila podrobniju informaciju o kakvom se delu bugarskog vozdusnog prostora radi i na kakav ce vremenski period morati da ga da. Odgovor je stigao sa sastanka Kostova u sedistu NATO u Briselu u sredu. Bugarska daje deo svog vazdusnog prostora. Prema diplomatskim izvorima premijer je prilikom svoje posete Briselu morao da bira izmedju cetiri varijante. Najpesimisticnija je bila da se citav vazdusni prostor Bugarske stavi na raspolaganje NATO do okoncanja udara protiv Jugoslavije. Drugi je bio da se odobre vazdusni koridori, treci da se vazdusni prostor koristi u odredjeno vreme u toku 24 casa i poslednji, da se stavi na raspolaganje odredjena zona. Upravo ova poslednja varijanta pokazala se najprihvatljivijom za obe strane. Tacni parametri vazdusnog prostora koji ce NATO koristiti za svoje akcije bice naknadno dogovoreni. Za sada je jasno da se u njemu nalaze takvi rizicni objekti kao sto su atomska centrala kraj Kozloduja i fabrike vestackog djubriva u Vraci. Postoji i rizik od blokiranja rada najveceg bugarskog medjunarodnog aerodroma u Sofiji koji obavlja 90% civilnih letova.

Sokantan sporazum iz Brisela izazvao je mnoga pitanja. Najvaznije medju njima bilo je ko i kada ima pravo da daje vazdusni prostor zemlje. Razlicite politicke snage pocele su da daju svoja tumacenja tog pitanja jos od oktobra prosle godine kada se prvi put zagovarala mogucnost da NATO zatrazi od Bugarske takvu vrstu podrske. Ustavni sud stavio je tacku na svemoguce spekulacije oko ovog pitanja. U Ustavu zemlje stoji da parlament odobrava boravak stranih trupa na bugarskoj teritoriji ili prolaz kroz nju. Godine 1994. ,medjutim, Ustavni sud je vec dao svoje tumacenje sta to znaci · posebna odluka za svaku vojnu jedinicu i za svaki konkretan slucaj. Da bi se zaobislo ovo tumacenje, vlada je ponovo pokrenula Ustavni sud, ovog puta polazeci od prezumpcije da norme medjunarodnog prava imaju prioritet u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo svake pojedine zemlje.

Prema ekipi Kostova kada zemlja ratifikuje zakonom vojnopoliticki ugovor sa drugom zemljom, on ce imati vecu snagu od pojedine odluke parlamenta. Upravo u toj tezi krije se i zamisao vladinih pravnika. Po svemu sudeci dogovori izmedju premijera Kostova I NATO bice oformljeni kao zakon koji ce biti usvojen glasovima vecine. Ustavne sudije su takodje podrzale poziciju kabineta. Prema njima strane trupe imaju vojne ciljeve kada vode stvarna vojna dejstva. U slucaju sa Jugoslavijom sud prihvata tezu NATO da je u pitanju humanitarna akcija. Na taj nacin sa svih strana parirani su napadi opozicije da vlada zaobilazi ustav i parlament.

Drugo ozbiljno strahovanje nije nista manje osnovano. Jos uvek nije jasno kakve ce garancije bezbednosti Bugarska dobiti od NATO. Mnogi pravnici smatraju da se davanjem svog vazdusnog prostora paktu za voje akcije protiv Jugoslavije indirektno zemlju ukljucuje u konflikt. U isto vreme nije jasno sta dobija u zamenu. Zelje se krecu u sirokom dijapazonu: izmedju momentalnog prijema u NATO sve do dobijanja garantija da ce NATO stititi Bugarsku ukoliko se vojna dejstva prebace na njenu teritoriju. Dalekosezni cilj sadasnjih bugarskih upravljaca je da svojom podrskom akcijama Severnoatlantskog pakta pruze dokaze da su dostojni punopravnog clanstva. Njihova odluka, medjutim, u velikom je kontrastu sa javnim mnjenjem u zemlji. Bez obzira sto je bugarski narod vise puta izrazavao svoju volju za prijem u clanstvo NATO, bas ovog trenutka akcije pakta ne nailaze na siroku podrsku.

Vojni krugovi strahuju da nisu spremni za tu vrstu prisustva stranih snaga u vazdu{nom prostoru Bugarske. Prvi problem jeste da radari bugarske PVO ne mogu da razlikuju natovske od jugoslovenskih aviona. Sto znaci da u vazdusni prostor mogu da ulaze i jugoslovenski avioni. Mozda ce trebati da se radari iskljuce da ne bi greskom bio oboren neki natovski avion ili da ne bi postali njegove mete. Za sada nema izgleda da }e srpska PVO ispaljivati rakete velikog dometa, kakvima raspolaze, ako treba verovati bugarskoj kontraobavestajnoj sluzbi. Takva opasnost, medjutim, ipak postoji.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV