LOVAC ZA KRALJICU

Kontroverzni Zanko Cado, ministar privrede u makedonskoj Vladi svojom neopozivom ostavkom pre par dana otvorio je najmanje dva procesa u unutrasnjem politickom zivotu - raskrinkavanje sumnjivih bankarskih transakcija, mozda i samih banaka i mogucnost za siru rekonstrukciju Vlada izabrana pre nessto vise od 5 meseci, na kraju bi mogla zavrssti time sto bi jedan od koalicionih partnera, Demokratska Alternativa mogla napustiti vlast.

AIM Skopje, 28.04.1999

Mladi i lepuskasti kontroverzni ministar za privredu u Vladi Republike Makedonije Zanko Cado, je prvi ministar koji napusta kolaicionu Vladu premijera Ljubca Georgievskog. U ponedeljak Cado je uputio javnosti saopstenje u kojemu kaze da podnosi neopozivu ostavku uglavnom zbog dve stvari - "nesinhronizovanost sa ostalim ministarstvima iz ekonomskog dela Vlade" i zbog "manjka razumevanja medjunarodne zajednice koja je obecavala puno, a nije uradila nista", zbog cega osecca da su mu "ruke vezane", pa podnosi ostavku "pre svega kao moralni cin".

Sudeci po obrazlozenju ostavke ispada da Cado samo realizuje ono sto su ministri Demokratske Alternative, jednog od tri partnera u Vladi pored vodece VMRO DPMNE premijera Georgievskog i Demokratske Partije Albanaca (DPA), Arbena Djaferija, obecali jos pre preuzimanja svojih mandata - da su njihove ostavke vec deponovane kod premijera i da ce se aktivirati u momentu kada ministri nisu u mogucnosti da ostvare svoje programe ili nakon dve godine, ukoliko se ne ispune velika obeccanja DA Vasila Tupurkovskog data pre izbora u jesen prosle godine.

Medjutim stvari po neoficijalnim i poluoficijalnim saznanjima nisu ni iz daleka tako ciste i moralne prirode. Po svemu sudeci ostavka ministra privrede je uveliko povezana sa stanjem u banci ALMAKO (privatana banka mesovitog i manje vise sumnjivog osnivackog kapitala) ciji je jedan od gazdi i ministar Cado i koji po saznanjima AIM-a poseduje 8 posto od vrednosti osnivackog kapitala banke koji je iznosio negde oko 11 miliona nemacckih maraka. ALMAKO banka naime, ima problema sa svojom likvidnoscu u zadnjih mesec dana, a prosle nedelje je bila 4 dana blokirana od finansijske vlasti u Makedoniji. To je zbilja problem ukoliko se zna da ALMAKO "obrce" kapital od 50 - 150 miliona nemackih maraka i da je zadnjih godina duboko penetrirala u oblastima kao sto su izvoz makedonskih neflasiranih vina kao i u prozvodnji i izvozu makedonske crne i obojene metalurgije - Topionica olova i cinka u Velesu, Hemijska industrija u istom gradu i rudnik Toranica koji se smatra za najveci promasaj banke koja kontrolise vecinski kapital u rudniku.

Glavna spekulacija se okrece oko toga da ALMAKO ima problema zbog ulaganja u neisplatljivim biznisima i da je zbog toga poceo pad banke jos od pocetka prosle godine. Dodatni problem za banku bio je i zakonski propis od pre dve godine, a ciji je krajnji rok za realizaciju istekao 30 - og aprila o.g. i po kojem svaka banka u Makedoniji mora imati od 9 do 25 miliona nemackih maraka kao osnivacki kapital ukoliko zeli izvrssavati razne usluge. Za banke koje obavljaju i platni promet sa inozemstvom, kao sto je slucaj sa ALMAKO, taj cenzus je bio 25 miliona. U nemogucnosti da sama sakupi toliko gotovine, banka je pre dva meseca izvrsila spajanje sa skopskom filijalom ruske banke SBS AGRO. Medjutim guverner Narodne Banke Makedonije Ljube Trpevski je najavio da nece priznati ovu fuziju. On pritom nije objasnio zasto, ali razlog je najverovatnije zbog toga sto je centrala ruske banke SBS AGRO bankrotirala jos u avgustu prosle godine, a njen osnovac Aleksandar Smolenski je pred zatvorom jer su ruske vlasti pre tri nedelje pokrenule protiv njega krivicni postupak zbog raznih finanasiskih spekulacija kojima je ostetio svoje komintente i drzavu. Cudno je da od ovih podataka u makedonskoj javnosti nije izasao ni jedan red, a isto tako je cudno da je ALMAKO nasla za shodno da se fuzionira sa filijalom banke cija "majka" vise ne postoji.

Postoji jos jedna, jos gora spekulacija, po kojoj se ALMAKO nalazi u predstecajnom postupku zbog toga sto novac banke vise nije u zemlji. Po ovim, neproverenim izvorima, ALMAKO je nakon prvih dana vazdusne kampanje NATO na Jugoslaviju, prebacio vise od 100 miliona nemackih maraka na konto jos kontroverznije "Anglo - Jugoslav bank" sa sedistem u Londonu i ciji je idejni tvorac (po sopstvenom priznanju) Slobodan Milosevic u prvoj polovini osamdesetih. Jos nisu poznati detalji te navodne transakcije i njeni motivi, ali treba napomenuti da su makedonske banke (Stopanska Banka i Narodna Banka Makedonije -NBM) ostale verne ovoj banci koja je krajem 1989 ostala bez kapitala od Hrvatske i Slovenije. Medjutim zasada nema dokazanih podataka koji bi ukazali da su sa "Anglo Jugoslav bank" bili povezani i ALMAKO-ovci, iako postoje informacije da je ALMAKO jos pre vise od dve godine otkupila deo akcije banke u Londonu za oko 800 hiljada funti i da je na osnovu toga vukla milionske kredite. Ako se ovo moze smatrati kao dubina problema, na povrsinu, zbog koje je ministar Cado najverovatnije bio primoran da podnese ostavku, izbile su druge stvari. U makedonskim medijima se vec tvrdi da ja Cado kao ministar privrede i kao uticajni clan DA Tupurkovskog, iskoristio svoj polozaj za vise "pozajmica" u zadnjih meseci za odrzavanje likvidnosti ALMAKO-a. Stampa navodi, a i sam ministar u ostavci je to potvrdio u izjavi za provladin list "Vecer", da je ALMAKO dobio pozajmice u milionskim sumama od NBM, od MOBIMAK (makedonski telekom) i od PUIG (javno preduzece za izgradnju stanova - bivsi SIZ za stanovanje). Dok su pozajmice od NBM garantovane na razne nacine, nema garancije za pozajmice od telekoma i od PUIG. Ovde valja istaci to da je sa promenom vlasti za predsednika Upravnog Odbora MOBIMAK-a imenovan Jane Trpkov, takodje jedan od osnivaca i vlasnika ALMAKO banke.

Ove pozajmice za koje je znao i minstar finansija Boris Stojmenov (VMRO DPMNE) i premijer Ljubco Geoprgievski, zaostrile su odnose u zadnja dva meseca medju koalicionim partnerima VMRO DPMNE i DA. Ovo zbog toga, sto je svima jasno da ukoliko propadne ALMAKO to ce biti veci potres na makedonskom tlu od propadanja piramidalne stedionice "TAT" pre dve godine, kada je nestalo visse od 100 miliona nemackih maraka ustedjevine gradjana. Smatra se da bi propadanjem ALMAKO bili ugrozeni izmedju 50 i 100 hiljada ljudi koji direktno i indirektno zavise od poslovanja banke. U takvim uslovima, kada bi moglo da dodje u pitanje ne samo dalji opstanak vlade vec i finanasijski zivot drzave, logiccno je sto Cado podnosi ostavku, za koju je po spekulacijama u stampi bio primoran nakon sastanaka pre dve nedelje izmedju Georgievskog, Tupurkovskog i njega licno. Utoliko su verovatnije tvrdnje u medijima da je napravljen neki "dil" izmedju koalicionih partnera da ostavka Cada bude uslov za to da Narodna Banka prihvati program za sanaciju banke koji nudi Grupacija ALMAKO.

Skopski list "Dnevnik" u zadnjem broju tvrdi da je "Odlazak Cada kompromis za sanaciju banke" i da program sanacije treba da bude prihvacen sledece nedelje. Provladin "Vecer" opet u naslov pise slicno, da se "Zanko Cado vraca da spasi blokiranu banku". Medjutim ni jedan od oba lista, koji lociraju probleme u "sukobu dva lobija u Vladi ali i u samoj Demokratskoj Alternativi", ne navode ni rec o tome dali je uopste moguce spasiti banku, ukoliko se pokaze tacnim da je novac vec izvan zemlje.

Po onome sto se moze razumeti od uvek tajnovitih finansisjkih izvora u Skopju, problem ALMAKO banke nije usamljen. Navodno se jos dve tri komercijane banke suoccavaju sa problemima dnevne likvidnosti (RADO banka, Invest banka i EKS -IM banka), ali osim u slucaju RADO banke nije jasno dali su ti problemi prouzrukovani od uzdrzanosti komintenata u placanjima svojih obaveza otkakao je poceo rat u Jugoslaviji ili zbog iznosenja depozita banki u inostranstvo zbog sigurnosti.

Ovo sto se dogadja sa ALMAKO bankom vec uzrokuje duboke politicke podele na dva nivoa. Prvi je u samoj Demokratskoj Alternativi, ciji je jedan od glavnih sponzora bila upravo Grupacija ALMAKO. Veoma visoki izvor Grupacije tvrdi za AIM da je "zrtvovan lovac za kraljicu", sto bi trebalo da znaci da je zrtvovan Cado za spas Tupurkovskog i Koalicije. Sasvim je jasno da ce partija Tupurkovskog, koja je i onako izgubila dosta svoje popularnosti nakon sprovodjenja projekta za priznavanje Tajvana od strane Makedonije, biti jos vise oslabljena ovom aferom, iako se Tupurkovski po svemu sudeci trudi da se sada ogradi od ALMAKO-a.

Sa velikom dozom sigurnosti se moze tvrditi ce ova afera prosiriti i produbiti odnose i u Koaliciionoj Vladi, posebno na liniji VMRO DPMNE - DA. Nakon Tajvana, nakon nemustog odnosa ministra DA u odnosu na rat u Jugoslaviji (koji je rezultovao time da jedan deo vlade (VMRO DPMNE I DPA) ocene opravdanu intervenciju NATO, a ministri Tupurkovskog ocene da se radi o agresiji i da zatraze prestanak ratnih dejstva) i sada nakon ove bankarske afere, porasli su apetiti uticajnih ljudi unutar VMRO DPMNE koji se zalazu za raskid koalicije sa Tupurkovskim i DA.

Ali, sve i da do toga ne dodje, ovde u Skopju vec je svima jasno da Tupurkovski gotovo i nema sansi da realizuje svoj san - da bude zajednicki kandidat vladajuce koalicije na jesenjim predsednickim izborima. Formalna odluka za to treba da se donese na kongresu VMRO DPMNE zakazanom za kraj maja u Strumici, gde ce partija resiti dali ce nastupiti sa svojim kandidatom ili ce podrzati zajednickog, recimo Tupurkovskog. Bolje upuceni u partijski zivot i u stanje u vladajucoj koaliciji, sa sigurnoscu tvrde da VMRO DPMNE nece podrzati Tupurkovskog i da ce nastupiti sa svojim predsednickim kandidatom. Takva odluka mogla bi da bude inicijacija za istupanje (ili za proterivanje) Demokratske Alternative iz vlasti.

Tehnicki to je moguce uraditi, posebno nakon jucerassnje otvorene ponude jednog od lidera Liberalno Demokratske Stranke Stojana Andova (bivsi pretsednik Parlamenta i najverovatniji predsednicki kandidat za jesenje izbore) da njegova partija zeli uci u Vladu. U direktnoj ponudi u jednom intervjuu skopske komercijalne A-1 Televizije, Andov je doduse to pretstavio kao zelja da njegova partija pomogne drzavi u ovim teskim trenutcima.

Ali, to daje sada odresene ruke premijeru Gergievskom, jer mozze da sprovede eventualnu takvu rekompoziciju koalicije u Vladi, i tako bi sa 4 poslanika koliko imaju liberalni demokrati imao tesnu vecinu u Parlamentu, neophodnu za opstanak Vlade.

Moze se zakljuciti da je slucaj Cado samo pocetak i da ce se uskoro dogadjati krupne promene i potresi na makedonskoj politickoj sceni, ciji krajnji rezultat ipak necce biti tako radikalan da bi prouzrokovao stabilnost vlade.

AIM Skopje

TEOFIL BLAZEVSKI