I BEZ "KORIDORA" - KORIDOR

Makedonija i kosovski prognanici

AIM Skopje, 28.04.1999

Polako ali sigurno, ovih dana se ostvaruje zlokobna prognoza makedonskog predsednika Kire Gligorova od pre godinu i po dana (na pres konferenciji u Ljubljani), da ce pred naletom srpske vojske sa Kosova u Makedoniju preci 300-400.000 Albanaca. Polazeci od jednog javnog priznanja istog predsednika da i sada, u jeku NATO napada na SRJ, on odrzava redovne telefonske razgovore sa svojim srpskim kolegom, pri cemu razmenjuju cak i saljive primedbe, sto samo po sebi govori o svojevrsnom poverljivom odnosu, moze se postaviti i pitanje nije li to Milosevic mozda "dosapnuo" taj podatak svom makedonskom kolegi u "dobroj nameri" da spasi Makedoniju od istog naleta izbeglica!? Kao sto je poznato Gligorov je svojevremeno predlozio da Makedonija napravi "humanitarni koridor" koji bi ovu masu ljudi usmerio prema Albaniji.

Iako koridor nije otvoren, prvenstveno zbog insistiranja NATO zemalja, nacin kako su tretirani prognani sa Kosova vrlo je blizak efektu "koridora". Vec mesec dana, od pocetka vazdusnih napada na SRJ, dok se NATO zemlje kolebaju oko toga hoce ili nece poslati kopnene snage na Kosovo kako bi omogucili povratak prognanih, na granicama Republike Makedonije skoro svakodnevno pristizu novi i novi talasi kosovara. U satorima u kojima je jos pre nedelju dana bilo pretesno, jer je u njima cesto smesteno vise porodica, silom prilika se dodaju novi stanari koji bi inace morali ostati pod vedrim nebom. Prema poslednjim podacima, koji se menjaju svakodnevno, u Makedoniji se nalazi oko 175.000 kosovara. Jedna trecina njih je smestena po privatnim kucama makedonskih Albanaca, ali cini se da je ovaj kapacitet iscrpljen i da vise nema mogucnosti za ovakav smestaj koji je najomiljeniji medju prognanicima sa Kosova. Dve nedelje nakon pocetka vazdusnog mosta za prebacivanje prognanika u zapadne zemlje broj "srecnika" je dostigao jedva 15.000, odnosno u proseku po hiljadu ljudi dnevno. Od ovog broja 10.000 otpada na Nemacku koja je bila najagilnija u ispunjavanju svog dela obaveze preuzete nakon ogromnog pritiska od strane makedonske vlade koja je u liku svog premijera na pres konferenciji optuzila NATO zemlje za neodgovoran odnos prema izbeglickom pitanju. Iako nije uspela ostvariti plan sa "predsednikovim koridorom", makedonska koaliciona vlada u kojoj sede i ministri Albanci, ipak uspeva da postigne efekat koji se moze uporediti sa koridorom. Naime, sve ono sto se dogadja oko i u izbeglickim kampovima navodi na pomisao da zelja za koridorom nije sasvim zamrla.

Istini za volju, granicni prelaz Blace, odnosno prihvatni centar na nicijoj zemlji, koji je na pocetku prognanicke krize postao sinonim za patnju, ovih dana je bio podvrgnut detaljnoj operaciji makedonskih gradjevinara, koju su neki novinari pola u sali a vise u zbilji nazvali "operacija prikrivanja dokaza" nakon cega je dobio koliko-toliko normalan izgled za ovu nenormalnu situaciju. Buldozeri su raskopali povrsinski sloj zemlje i travu koja je vise od nedelju dana bila "postelja" za vise od pedeset hiljada prognanih kosovara, i ona je zamenjena tucanikom na kome su "nikli" veliki satori koji sluze kao tranzitni centar za izbeglice koji se kasnije smestaju u spomenute, vec prebukirane satore. Ali, sminka koja treba da zbrise sramotu sa lica Makedonije zbog toga sto je dozvolila da neduzni stradalnici provedu nedelju dana pod otvorenim nebom, dok im je jedini "pokrivac" bila hladna prolecna kisa, cini se da tesko moze postici zeljeni efekat. Javasluk (nemarnost) u donosenju kljucnih odluka, koji je okarakterizovao makedonsku vladu tokom prvog izbeglickog talasa, postepeno se pretvara u generalni pristup ove krize pri cemu se za svaku nevolju krivica locira u medjunarodnoj zajednici.

Najeklatantniji primer post-Blace perioda koji odrazava nastavak atmosfere koja je izazvala zgrazanje u citavom svetu jeste slucaj sa oko tri hiljade kosovskih prognanika koji su prosto bili zarobljeni u planinskom selu Malina na samoj granici Makedonije sa Kosovom. Ovim pacenicima(jadnicima) skoro nedelju dana nije bilo omoguceno da udju u unutrasnjost Makedonije pod izgovorom da zimski uslovi to ne dozvoljavaju. Zanimljivo je da je u isto vreme makedonska policija mogla ici do tamo a da prognanici nisu mogli u suprotnom pravcu. Ovi ljudi su konacno propusteni u unutrasnjost tek nakon pritiska medjunarodnih organizacija kada je u ovom svojevrsnom planinskom kampu umrlo nekoliko ljudi i dece.

Sredinom aprila makedonska policija je preuzela kontrolu nad kampovima od NATO vojnika, medjutim nije ucinjeno skoro nista sto bi olaksalo muke njihovih nesrecnih stanara. Oni su i dalje suoceni sa nemogucim uslovima za zivot, pri cemu je dovoljno spomenuti da oni nemaju skoro nikakve higijenske uslove i lekari se cude sto jos nije doslo do neke epidemije. Za sada se cini da imaju dovoljno samo hrane, a moze se reci da u kampovima hrane ima cak vise nego sto je potrebno. Sa druge strane, prognanici koji su smesteni po privatnim kucama, i koji imaju normalne uslove za zivot suocavaju sa upravo sa problemom hrane. O ozbiljnosti ovog problema svedoci cinjenica da su veliki broj onih koji su zbrinuli kosovske porodice u svojim kucama i sami korisnici socijalne pomoci koja im nije dovoljna ni za osnovne potrebe uzih porodica. Prema uocavanju lokalnih humanitarnih organizacija, distribucija humanitarne pomoci se odredjuje arbitrarno pri cemu su podjednako osteceni i oni koji su smesteni po kampovima i oni po kucama. Pri tome se ocenjuje da je glavni cilj da se zivot izbeglica u celini ucini sto nepodnosljivijim, bilo da se nalaze pod satorima bilo u kucama.

Iako sve albanske politicke snage sa Kosova apeluju da se prognani Kosovari ne udaljavaju od regiona, stanje u kojem se oni nalaze namece im mali izbor. Odbojna atmosfera u Makedoniji, nametnuta od strane velikog dela javnosti i oficijalne politike, a pogotovo teski uslovi u kojima se nalaze izbeglice, cini da najveci deo njih jednostavno najvise prizeljkuje da ode sto dalje odavde, bar dok se ne stvore uslovi za bezbedan povratak svojim kucama.

U medjuvremenu, dok politicari odlucuju sta da rade sa zivotima skoro dvesta hiljada ljudi, zivot u kampovima, od kojih je Stenkovec najveci (umesto planiranih oko dvadeset hiljada ljudi, u njemu je sada smesteno oko cetrdeset hiljada ljudi), se nastavlja "normalnim" tokom. Humanitarne organizacije cine koliko im je u moci i koliko im se dozvoljava da olaksaju muke prognanicima sa Kosova. Ovih dana se planira konacan pocetak vakcinacije dece. Zavisno od njihove starosti, deca-prognanici ce biti vakcinirani protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa i velikog kaslja (DPT), od morbila, rubeole i zauski (MRP), kao i protiv decije paralize.

Ovih dana se takodje govori i o potrebi za nastavak skolovanja dece, koji prema nekim procenama cine vise od trecinu prognanika. Do sada su oko osam hiljada dece pohadjali redovno skolovanje sa svojim vrsnjacima u Skopju i Tetovu, ali najveci broj njih je prepusten samom sebi. Zabelezeni su neki pokusaji organiziranja skolovanja u kampovima, tako sto se neki od satora pretvara u ucionicu, ali ovo je daleko od pravih potreba. Ministarstvo za obrazovanje jos nije izaslo sa konkretnim predlogom tako da se ovaj problem tretira na nivou spekulacija i verovatno ce doziveti sudbinu drugih pitanja koja se odnose na prognanike. U ovakvoj situaciji zaista treba verovati prognanicima kada kazu da sto pre zele da se vrate svojim kucama. Neki od njih su cak javno izjavljivali da je bilo bolje umreti u svojim kucama nego sto su prihvatili maltretiranja i ponizenja koja su im priredjena na njihovom putu za spas od srpske vojne masinerije. Ukoliko ova politika nastavi, moze se ocekivati da se ideja o koridoru koji je trebao "osloboditi" Makedoniju od tereta izbeglica ipak ostvari, i to bez koridora.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI