PRIVREDA BUGARSKE GUBI MILIONE ZBOG RATA

AIM Sofija, 16.04 1999

Bugarska se prisetila vremena embarga protiv Jugoslavije kada je privreda trpela ogromne gubitke zbog poremecenih transportnih veza. Ocekuje se da ce slican efekat imati I vazdusni udari protiv Beograda zbog krize na Kosovu. Svaki dan od pocetka vojnih dejstava NATO Bugarska snosi gubitke od preko 2 milijarde leva (2 miliona nemackih maraka), saopstio je ministar za transport Vilhelm Kraus. Nakon prve sedmice NATO udara gubici iznose 13.160 miliona maraka. Pokazalo se da je u najvecoj meri pogodjen transport, mada se ocekuje da ce biti pogodjena I celokupna privreda ukoliko kriza ne bude uskoro resena.

Transport je najteze pogodjen posto je Jugoslavija najkraci put za dopremanje bugarske robe na trziste Centralne i Zapadne Evrope. Sada je promet preusmeren preko Rumunije ali trajekt Vidin-Kalafat i mostovi izmedju Rusea i Zurdjeva su preoptereceni. Svakim proteklim danom rastu gubici zeleznica. Vozovi se krecu kroz Jugoslaviju sa velikim zakasnjenjem i skoro prazni .Ocekuje se ozbiljan odliv speditera. Recna plovidba Dunavom koja je bila najjeftiniji i najefikasniji transport do Centralne Evrope blokirana je jos u prvim danima vazdusnih udara. Posle rusenja mostova u Novom Sadu ona je konacno obustavljena. Rukovodstvo Bugarskog recnog brodarstva izracunalo je da ukoliko se rat oduzi bice potrebno da se troskovi suze i da se otpuste s posla citave karike zbog nedostatka posla. Slicna je situacija i u ostalim dunavskim lukama. Za sada vazdusni transport izgleda najmanje pogodjen. Nijedna aviokompanija nije otkazala letove do Sofije, ali su zato mnoge zapadne aviokompanije otkazale letove kroz vazdusni prostor Bugarske. To ce dovesti do ozbiljnih gubitaka tranzitnih taksi. Relacije ostalih aviona preusmerene su preko Rumunije zbog blokiranog vazdusnog prostora Jugoslavije. Najtezi su gubici automobilskog transporta. Osnovna marsruta bugarskih speditera u prosloj godini prolazila je kroz Jugoslaviju i znatno manji deo kroz Rumuniju. Sada je citav promet kamiona kao i autobusa preusmeren na Sever. Svaki kurs do Zapadne Evrope skuplji je u proseku za 1000 maraka zbog promenjene marsrute - zbog duzih relacija i drumarina. U taj racun ne ulaze globe i mita koje su vozaci autobusa i slepera primorani da placaju mnogo cesce u Rumuniji nego u Jugoslaviji. Ministar Kraus je jos u prvim danima uputio pismo svom rumunskom kolegi sa molbom da se ogranice nedozvoljene akcije rumunskih carinika i policajaca koje imaju za cilj licno bogacenje. Ovo pismo nije imalo bog zna kakav efekat, a ucene bugarskih vozaca nastavljene su punom snagom. Usledilo je drugo, ostrije pismo, ovog puta bugarskog ministra unutrasnjih poslova Bogomila Boneva koje je sadrzalo istu molbu - da se prestane sa pljackanjem bugarskih prevoznika. Ovakvu meru je usvojila i bugarska strana tako da strani sleperi vise nece biti zaustavljani na teritoriji zemlje izuzev u slucaju krsenja zakona.

Problem su i dugacki redovi na granicnim prelazima. Bugarsku i Rumuniju povezuje samo jedan most na Dunavu kod Rusea. Pomoc trajekta kod Vidina je neznatna i ne resava problem generalno. Sada se videlo koliko su mnogo tokom godina izgubile bugarske vlade koje nisu uspele da rese sa svojim rumunskim kolegama pitanje izgradnje drugog mosta na Dunavu. Ovo pitanje stoji na dnevnom redu vec deset godina ali se dve zemlje ne mogu dogovoriti koja dva grada bi trebalo da se povezu. Bugarska strana insistira da se most gradi sto je moguce zapadnije, najbolje kod Vidina. Rumunija bi volela da most bude istocnije, verovatno da bi mogla da profitira od prometa automobila kroz teritoriju zemlje - drumarina I slicno.

"Sve nam to daje razloga da se obratimo pismom sefu Direkcije za transport pri Evropskoj komisiji Nilu Kinoku kako bi se na Rumuniju izvrcio pritisak u cilju izgradnje drugog mosta. Ocekujemo takodje i finansijsku podrsku Evropske komisije koja je vec najavljena", izjavio je ministar Vilhelm Kraus. Poremecene transportne veze izmedju Bugarske i Zapadne Evrope uticace negativno na izvoz, a odatle i na proizvodnju. Prema proracunima sindikata ukoliko rat potraje 5-6 meseci proizvodnja ce opasti za preko 2 milijarde dolara. Bugarska je bila u slicnoj situaciji za vreme jugoembarga. Prakticno gubimo skoro celokupan izvoz za Jugoslaviju koji je prosle godine iznosio skoro 100 miliona dolara. Moglo bi se ocekivati i smanjenje izvoza za Makedoniju koji je odprilike iste vrednosti posto je 60% otpadalo na reeksport za Jugoslaviju. Polovina bugarskog izvoza usmerena je prema zapadnoevropskim trzistima. Zbog skupljeg transporta i velikih prestoja ovaj izvoz ce se znatno smanjiti.

Vlada je vec upozorila da ce vojna dejstva na zapadu od Bugarske znatno smanjiti interes investitora prema zemlji. Kabinet Ivana Kostova planirao je da sredinom godine zavrsi strukturnu reformu i privatizaciju osnovnih privrednih preduzeca. Vlada je vec objavila da zbog rata u Jugoslaviji nailazi na poteskoce u pregovorima sa kandidatima da kupe telekomunikacionu kompaniju - grckom OTE i holandskom KPN. Ratom se objasnjavaju i poteskoce osnovne rafinerije Neftohim, aviokompanije "Balkan" i drugih. Bugarska je vec usvojila stav sa kojim ce nastupiti pred medjunarodnim finansijskim institucijama da bi se kompenzirali gubici usled rata. Iskustva medjutim pokazuju da bas kao i posle jugoembarga tesko da ce se to dogoditi. Vojni udari protiv Milosevica mogli bi da posluze i kao motiv za neke promene Sporazuma sa MMF.

Izgleda da su zadovoljni jedino oni koji su se zahvaljujuci ilegalnoj trgovini grdno obogatili za vreme prethodnog jugoembarga. Prema nezvanicnim podacima oni su vec spremni za novi embargo. Godine 1994-95. Bugarska je prvi put zabelezila porast bruto nacionalnog proizvoda zahvaljujuci uglavnom ilegalnom izvozu nafte i azotnih djubriva koja su reeksportom preko Makedonije direktno isporucivani Jugoslaviji. "Sve ceka od Bregova do Lomaceka zavodjenje embarga", komentarisao je jedan od najpoznatijih bugarskih revizora Emil Dimitrov.

Dimitri Filipov (AIM)