Makedonija na pola puta

Smireni nemir

Aim Skopjem16.04.1999

Poluratno stanje i psihoza kojom je bila obvijena Makeodnija od pocetka intervencije NATO u SRJ polako se normalizuje - Izbeglice kao deo svakodnevnog zivota - Strah od ekonomske stete - U NATO preko Kosova, pitanje koje ce uskoro doziveti kulminaciju

Strah i zebnja, a u velikom delu i sok koji su osjecali makedonski gradjani pune dve nedelje nakon pocetka vazdusne kampanje NATO na Jugoslaviju 24 marta o.g. polako nestaju sa vidika. Umesto toga nadletanja eskadrile NATO iznad Makedonije, koje su bile uveliko zasluzne za taj osjecaj, sada su vec deo svakodnevice, ljudi ne upiru glave u nebo, a I ne zeste se toliko oko pitanja da li jetrebala ili ne intervencija Zapadne Alijanse. Ne deluju toliko potresno ni velika razaranja koja se obilato prikazuju preko raznih TV kanala u Skopju i u zemlji i za razliku od prve dve nedelje rat na severu veoma cesto, osobito u zadnjih 7 dana, vec nije ni prva vest u elektronskim medijima. Medjutim, ako nije rat, onda su to stvari povezane ratom - izbeglicka kriza i ekonomske probleme koje vec veoma pogadjaju zemlju. U Makedoniji jos je vruc izbeglicki problem ili kriza izbeglica kako se to cesto kaze. Po vise oficjalnih izvora u zemlji trenutno borave izmedju 110 - 130 hiljada izbeglica. Medjutim ovaj broj stalno fluktuira jer u proseku zemlju dnevno napusta vise od hiljadu izbeglica sa Kosova, a u isto vreme pristizu novi. Pola Gedini, portparol skopske kancelarije Visokog Komesarijata za Izbeglice - UNHCR, izjavila je pre dva dana da Makedonija treba da se pripremi za novi izbeglicki talas od oko 50 hiljade ljudi koji krecu ka zemlji sa juznog Kosova, pretezno iz okoline Urosevca. Ona je rekla da su ti podaci dobijeni od izbeglica koje su usle u zemlji u zadnjih nekoliko dana. Ukoliko se ovo pokaze tacnim onda ce broj izbeglica u zemlji dostici oko 160 - 180 hiljade ljudi, a tesko je reci dali postoje sklonista za te ljude.Naime sada se procenjuje da od oko 120 hiljada izbeglica, polovina i vise su smesteni po familijama makedonskih Albanaca, dok oko 50-tak hiljada po kampovima koje su podigli NATO, UNHCR i Vlada. Zemlju su vec napustili vise od 25 hiljada izbeglica i njihove destinacije su uglavnoc Albanija, Turska i Njemacka. Ali taj broj se ubrzano popunjava, osobito u zadnja dva dana kada su ukupno usli oko 10 hiljada novih. Osim toga, kada Turska i Njemacka ispune svoje kvote koje su saopstene unapred (20 i 10 hiljada sa mogucnoscu prosirenja kvote) tada ce jos jedino ostati mogucnost da se deo izbeglica uputi u Albaniju na osnovu dogovora Vlade u Skopju i Tirani. Ovo je nocna mora makedonske Vlade jer, kako je to izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Boris Trajkovski, Vlada se suocava sa faktom da se ne postuju dogovori sa zapadnim zemljama koje su se obvezle da prihvate izvestan broj izbeglica, zbog toga sto su oni poceli uvazavati stav Visokog Komesara Sadako Ogate, da sve izbeglice treba da budu sto je mogucce blize Kosovu, sa obrazlozenjem da bi se sto je moguce brze vratile u svoje domove kada zavrsi rat. Ovaj argument je od strane Vlade nekoliko puta odbacen, ali zasada bezuspesno. No nocna mora i to ne samo za Makedoniju, bi mogla to zaista postati ukoliko se obistine procene koje je izneo Predsednik Republike Kiro Gligorov preko parlamentarne govornice krajem nedelje. Region se moze suociti sa 1 do 1,7 miliona raseljenih lica sa Kosova, rekao je Gligorov. Tada je vec sasvim jasno da ce kriza prerasti u katastrofu ukoliko zapadne zemlje ne preduzmu hitne mere da bi se ovaj udar na Albaniju i Makedoniju amortizovao. Ipak govor Gligorova, njegovo obracanje je znacajno po necem drugome, a ne po njegovoj proceni o izbeglicama. Naime Gligorov je za prvi put otkako je predsednik (vec punih osam godina) toliko jasno definisao izvor krize i uputio je zestoke kritike beogradskom rezimu, posebno Milossevicu. Kiro Gligorov, stari komunista i u jednom periodu bivse SFRJ blizak saradnik J.B. Tita, ovde je vazio kao umereni nacionalist leve provenijencije, koji nikada nije zeleo svadje i raskid odnosa sa Beogradom, iako je za to imao vise povoda od kojih je, po mnogima glavni, atentat izvrsen 3 oktobra 1995 godine, koji je predsednik jedva preziveo (Istraga koja nikad nije izasla sa svojim saznanjima i koja nikad oficijalno nije prekinuta, ipak je sakupila materijale koji indiciraju da i Beograd ima svoje prste u atentatu.). Osim toga Gligorov je poznat po tome sto se do zadnjeg casa borio za ocuvanje prethodne Jugoslavije u formi konfederaciije, pa skracene federacije preko takozvane Platforme Gligorov - Izetbegovic i slicno. Sam pretsednik je pola svog zivota ziveo u Beogradu, a do skoro, do pre neku godinu, je njegov sin Vladimir je bio naucni saradnik na Beogradskom Univerzitetu. Utoliko je vece bilo iznenadjenje ostri govor Gligorova i ostre kvalifikacije protiv Beograda. Predsednik je nakon 9 godina raspada Jugoslavije prvi put jasno rekao da je uzrok tome Slobodan Milosevic. "Cela kriza je pocela kao protivljenje demokratskim procesima" koje je kocio Milosevic rekao je Gligorov. Zalazuci se za vracanje siroke autonimije Kosovu preko ponovnog otvaranja Univerziteta i Akademije u Pristini, do vracanja Televizije na albanskom jeziku, Gligorov je optuzzio Milosevica za etnicko ciscenje. "Planirani i izveden masovni egzodus Albanaca bio je sproveden sa ciljem da desatbilizuje Republiku Makedoniju"", rekao je Gligorov. Naglasavajuci da se radi o "etnickom ciscenju" Gligorov je predskazao da ce se izbeglicki "pritisak produziti, posebno ako produzi ova praksa deportacije kosovskih Albanaca".

Znacaj ovih reci kojima se jasno ukazuje na glavni uzrocnik krize i trenutnog rata nije samo u tome sto ih je izgovorio prvi covek drzave. Njegov nastup je mnogo znacajniji pre svega sto je Gligorov clan glavne opozicione partije Socijal Demokratski Savez Makedonije (bivssi komunisti) koja je bila na vlasti u dva prethodna mandata do jeseni 1989. Posmatraci u Skopju ocenjju da dva put mladji lider SDSM i bivsi premijer Branko Crvenkvoski nikad ne bi sakupio dovoljno hrabrosti (ali i svesti) da tako jasno detektira stvari. Ovde u Skopju su slozni i u ocenu da ce govor Gligorova i njegovi stavovi o uzrocnicima krize, koji koincidiraju sa stavovima premijera Lubca Georgievskog i dva od tri koaliciona partnera u Vladi, pomoci i na ucvrscivanju javnog mnjenja, koje je u prve dve nedelje rata pokazalo neocekivanu provalu jugo - nostalgije i nagli porast anti - nato raspolozenja. To se sada polako stsava i osobito nakon velike deportacije kosovskih Albanaca, cini se da sve vise etnickih Makeodnaca shvata da je rezim sa severa neprijateljski nastrojen prema Skopju. Jos jedan ekskluzivitet je "zagolicao" ovdasnju javnost zadnjih dana, a to je mogucnost kopnene intervencije NATO-a i moguce koristenje makedonske teritorije za tu svrhu. Premijer Ljubco Georgievski u intervjuu njemackom magazinu Spigl najavio je da postoji mogucnost za dalja razmatranja eventualne upotrebe makedonske teritorije za kopnenu intervenciju NATO na Jugoslaviju. "Tacno je da imamo parlamentarni zakljucak da se teritorija Makeodnije ne moze koristiti za napade na susedne zemlje, ali rasprava o tome jos nije konacna, osobito ako zemlja bude primljena u punopravno clanstvo u NATO", izjavio je Georgievski. Izjava je usledila nakon sastanka izmedju NATO i Makedonije u Briselu (19 + 1) nakon cega je Severoatlantski Savet izdao pismeno saopstenje u kome se za prvi put u jednom pisanom dokumentu naglasava mogucnost za "buduci verovatni prijem" Makeodnije u NATO. Da se nesto desava na tom planu potvrdio je i skopski list Dnevnik u zadnjem broju. List saznaje "da se iz Brisela vrsi pritisak na Skopje da prihvati da se., ako je potrebno, makeodnska teritorija koristi za ofanzivna dejstva NATO na Jugoslaviju". List produzava da "zauzvrat, Makedonija bi mogla da dobije pozivnicu za punopravno clanstvo u NATO, ili jos verovatnije, status koji je na pola puta do punopravnog clanstva i "Partnerstva za Mir", ciji je clan Makeodnija od 1995. Dnevnik ne navodi svoje izvore u Briselu i Skopju, ali se po zadnjim dogadjajima na ratistu i izjavama osobito celnika najbrojnije vladajuce partije VMRO DPMNE, moze zakljuciti da ima deo istine u tome. Cela stvar ce se razjasniti za jednu nedelju na samitu NATO u Vasingtonu kada Alijansa slavi pedeset godisnjicu. No ukoliko i postoje takvi planovi NATO-a, Alijansa ce se suociti sa nekoliko teskoca od kojih najvaznija je da li ce premijer Georgievski, koji je raspolozen za ovaj vid "trampe"(pozivnica za uclanjenje za teritoriju) uspeti da obezbedi podrsku partija pozicije i opozicije. Prvo, dva od tri koaliciona partnera - VMRO DPMNE i Demokarska Partija Albanaca Arbena Djaferija cini se da su raspolozeni za to. Ali oni imaju 60 glasova u Parlamentu, sto je za jedan manje od proste vecine. Znaci ostaje da se vidi da li ce treci kooalicioni partner (Demokraska Alternativa Vasila Tupurkovskog) sa svojih 14 poslanika smoci snage da glasa za takvu odluku. Po dosadasnjem ponasanju ministra i poslanika te partije koje su izrazile jasno protivljenje vazdusnim akcijama NATO-a, to je tesko ocekivati. Geoprgievski i Djaferi mogu ipak racunati na glasove opozicione Partije za Demokartski Prosperitet Abdurahmana Alitija koja se vec izjasnila da podrzava NATO protiv Jugoslavije. Ali tada ce se Vlada, prvo suociti sa najverovatnijem raspadom koalicije ( DA ce napustiti Vladu) i sa jakim anti- NATO blokom u Parlamentu od opozicione SDSM, DA i Liberalno demokratske stranke. Sa velikom sigurnoscu se moze predvideti da ce ovaj blok tada organizovati pre svega anti - vladine pa i anti - NATO mitinge, da ce imati podrsku predsedanika Gligorova koji jos cvrsto drzi do toga da se sa Makedonije ne smeju izvesti nikakvi napadi na susede I da ce u najmanju ruku izdejstvovati referendum za to pitanje. A tada ce sve zavisiti od prapagandne i medijske mogucnosti i znanja kojima raspolazu zainteresovane strane - pozicija, opozicija i NATO I od sposobnosti drzave da apsorbuje pretpostavlejnu zestoku podelu u narodu.

Teofil BLAZEVSKI (AIM)