Bombardovanje i medijski rat
Na Veliku subotu, uoci sutrasnjeg velikog verskog praznika Uskrsa Beogradjani su odustali od pesme i igre na trgovima,ali ne i okupljanja. Poznate i nepoznate zvezde turbo folka zamenili su dramski umetnici,crkveni horovi i pojci.Tesko je poverovati, da u zemlji koja iza sebe ima 5o godina socijalizma i rezimskog huljenja na boga i crkvu ljudi bas zasigruno znaju zasto se na ovaj sveti dan ne treba veseliti i igrati. Jednostavno im je tako receno i oni mirno stoje na Trgu republike. I pre neki dan je srpski patrijarh Pavle apelovao da nije vreme za igru i pesmu i nije naisao na razumevanje. Naredba u vidu preporuke je stigla gradjanima od onih koji zasigurno nikada nisu bas marili za Veliku subotu i uskrsnje radosti. Da ne treba igrati i pevati ne zbog bombi vec zbog Velike subote saopstili su svi elektronski mediji u Srbiji. Do greske u pesmi ili igri moze doci jedino u krajevima Republike gde se program drzavne televizije otezano ili uopste ne moze videti zbog porusenih releja.
Sinoc, 9.aprila, Beograd je bio postedjen NATO bombi, bar centar i periferija. Kako je izvestila drzavna televizija bombarodvanan je okolina Valjeva, mete na Kosovu medju kojima se nasla i zeleznicka stanica u Kosovu polju nadomak Pristine-sta jos ovde ce se saznati kasnije. Bilans ljudskih zrtava sporo stize u javnost, osim preko prijatelja i poznanika koji su izgubili svoje najblize, ili onih koji smrt rodjaka, deteta ili prijatelja objave u cituljama.
Tragedija malog i sirotinjskog srbijanskog grada
Aleksinca u kome uglavnom zive rudari na koji su na civilne kuce
pre nekoliko dana pale bombe jos dominira u osecanjima ljudi,
koji bar od slucajaja do slucajaj postaju svesni da bombe
svetskih mocnika umeju i da promase. Ono sto je palo u Aleksinac
do temelja je srusilo 16 kuca a jos 400 onesposobilo za
stanovanje. Tacan broj zrtava jos nije saopsten. Nista manje
emocija nije izazvalo ni bombardovanje pogona fabrike
automobila Crvena zastava u Kragujevcu.
Slike potpuno razorene Pristine stigle su do Beogradjanan sa nekoliko dana zakasnjenja. I to je jedino sto se ovde moze na medijima u Srbiji videti sa Kosova. TV slike manjkaju i sa razrusene periferije Beograda. U Beogradu i Srbiji na snazi su ratni zakoni, ljudi gledaju kako da sacuvaju glavu, sve su bledji i nervozniji i doslovce, bez suvisnih pitanja prihvataju informacije koje im se dvadeset i cetiri sata serviraju sa drzavnih medija i iz novina. Srbija je danas potpuno homogenizovana, uvredjena, ponizena i razorena. Svaka podrska iz sveta vrti se ceo dan po televizijama, a mrznja prema zemljama clanicamama NATO, posebno Americi dostigla je kulminaciju. Sve oci su uprte u Rusiju kojoj se pripisuje nevidjena snaga i moc i nada za spas.
Od juce (9.april) su Uredbom predsednika Srbije data sira ovlascenja Ministarstvu unutrasnjih poslova. MUP prema Uredbi moze ogranuiciti kretanje ili zadrzati duze od 24 sata lice koje remeti javni red i mir ili pravi razne spekulacije za zivotnim namernicama.Lice koje po proceni Ministra unutrasnjih poslova predstavlja opasnost za bezbednostr republike moze biti upuceno na boravak u udredjeno mesto. Iz razloga bezbednosti MUP moze pretresati stanove, otvarati postu i drugo... Vec prvih dana bombarodvanja novine i ostali mediji posebnom Uredbom se moraju povinovati odredjenim pravilima propagande.
U trecoj nedelji rata, krenuo je otvoreni medijski rat
izmedju svetskih i ovdasnjih informativnih kuca. To je bio
trenutak kada je oficir iz NATO-a zapretio da ce zbog lazi u
propagandne svrhe biti bombardovana i zgrada drzavne televizije,
ukoliko ovdasnja TV ne pristane na emitovanje programa stranih
stanica ili valjda NATO-a...
Dakle od zemlje koja je napadnuta i skoro razorena ocekuje se da objavljuje ono sto emituju oni koji je bombarduju. Informacija nije ovde prosla bez reagovanja pre svega drzavne televizije ostrim komentarima. Cak i najzesci kriticari ovdasnjeg rezima, koji uglavnom ispoljavaju zelju da cuju i informacije iz sveta bili su sokirani arogantnoscu onih koji bombarduju. Svih ovih dana rata, oni koji prate satelitske programe, sto je i inace malobrojni deo populacije u Srbiji, bili su zapanjeni propagandom i poluistinama o bombarovanju I dogadjanjima u Jugoslaviji. Na cenzuru informacija iz Beograda diskretno su se kolegamama novinarima zalili i malobrojni strani izvestaci. Pojedini ovdasnji novinari su gledajuci CNN cak ustvrdili da je drzavna TV po proizvodjenju propagande cist amater prema pomenutoj americkoj TV kuci. Sta se zapravo zamera zapadnoj propagandi ?
Iz Srbije se tako u svetu prikazuje samo igra i pesma, naspram slika izbeglih ili proteranih kosovskih Albanaca. Etnicko ciscenje i izbeglistvo se pripisuje iskljucivo Milosevicevom rezimu, dok se u zapadnoj propagandi bombardovanje Kosova kao razlog za strasan egzodus Alabananca i ne pominje, kao ni odlazak verifikatora sa Kosova kao jedine brane medjusobnom i ubijanju Srba i Albanaca.
Pojedini komentatori su cak ustvrdili da bombe prijaju Srbima
posto se ne sele i ne postaju izbeglice. Da su samo pogledali
autobuske i zelelznicke stanice u Beogradu videli ljude koji
odlaze, trazeci utociste u susednim zemljama ili na selu. Niko
se zapravo nije ni setio da Srbi nemaju kuda da odu. Za svaku
zemlju im je potrebna viza, osim za Madjarsku u kojoj se vec
nalazi dvadesetak hiljada registrovanih izbeglica. Mnoge porodice
se sele u Suboticu kao bezbednije mesto. Muskarci ne mogu preko
granice, a novom uredbom Vlade se zahtevaju i licne karte za decu
stariju od 14 godina. Nema odgovora ni na pitanje zasto se tako
razara multietnicka Vojvodina, pre svega Novi Sad. Zasto su
poruseni mostovi u ovom gradu, i zasto ova pokrajina placa tako
skupu cenu zbog druge pokrajine.
Raspoluceni izmedju dve propagande, u kojoj na vecinu stanovnistva ovdasnja TV deluje kao opijum, potuno sludjen narod svaki dan vodi dvostruki zivot. Preko dana mora da na posao na kome uglavnom nema posla, nocu u podrume. Nema obajsnjenja za bombe koje padaju tik uz porodiliste ili u centar Beograda, po civilima u provinciji. Tada i rezimske zasluge u slucaju Srbije padaju u vodu. Ocekivati od napadnute zemlje da brani one sto bacaju bombe je cinizam bez premca.
Ocekivati osudu za egzodus albanskog stanovnistva od onih koji stravicne izbeglicke prizore nisu ni videli, osim malobrojnih satelistiskih gledalalaca, je takodje besmisleno. Organizovano pevanje na trgu i parole koje se mogu videti a u kojima dominira skaradno prikazivanje zapadnih lidera i poklici u kojima je teritorija iznad zivota su samo propagandna slika Srbije i skupljanje energije za jos jednu noc pod bombama. Vec u prvom sutonu Beograd postaje avetinjski grad. Junacenja, herojstva i patriotizma tada ima samo na televiziji. Do sutrasnjeg mitinga na Trgu. Jedina vidljiva tacka ucinka propagande i bombardovanja je homogenizacija naroda, osecaj nepravde sveta prema Srbima. Sve ostalo, ukljucujuci i visegodisnja dogadjanja u Srbiji i bivsoj Jugoslaviji je palo u zaborav. Spomenka Lazic
--------------E534F363389634FA3FFD8E65--