BLACE KAO MAKEDONSKI WATERLOO ?

AIM Skopje, 09.04.1999

Otkada je Makedonija nezavisna, nikada, ama bas nikada nije bila dovedena u tako delikatnu poziciiju da razmislja o svom buducem opstanaku. Jedan od razloga je i ono sto se dogadjalo u proslih desetak dana na "nicjoj zemlji" kod granicog prelaza Blace, o cemu je svetska javnost bila sasvim dovoljno informisana od oko 800 stranih novinara koji su zaposeli Skopje ovih dana.

Po prvi put u svom kratkom devetogodisjem suverenom zivotu nakon osamostaljivanja od SFRJ, Makedonija je sa strane "vaznog producenta" -Zapada - dobila prvu ozbiljniju epizodnu ulogu u gradjenju takozvanog novog svetskog poretka i zasada je igrala lose.

Cetiri uzastopna dana na uticajnim zapadnim medijima kao sto su CNN, BBC, SKY, DW i ostali, Makedonija se za samo 15 dana od pocetka rata NATO - SR Jugoslavija pretvorila od "good gay" u "bad gay", ostavljajuci Makedoncima utehu da postoji i "worst gay" - Srbija.

Povod, a ne razlog ovakvog zapadnog medijskog, ali i politickog tretmana (London i Vasington) je bilo ono sto se desavalo sa desetinama hiljada deportovanih kosovskih Albanaca kod granicnog prelaza Blace - Djeneral Jankovic na Makedonsko - Kosovskoj granici. U kratkim crtama, na hiljade ljudi, medju kojima starci, zene (dosta i bremenih), male dece, bili su najmanje jednu sedmicu "zarobljeni" od strane makedonskih vlasti u kaljuzi pored granicnog prelaza u dolini reke Lepenec koja dolazi sa Kosovske teritorije. Tacan broj ljudi koji su bili tamo ne zna se, jer vise oficijalnih i neoficijalnih izvora navode brojke od 40 do 80 hiljada ljudi, ali se nekoliko dana u makedonskoj stampi najcesce spominjala brojka od 65 hiljada.

Postoji nekoliko razloga zasto su ti ljudi bili tamo toliko dugo da se cak, nadvila i opasnost epidemije, kolere, tifusa i meningita, ali i oni objektivni ne mogu da opravdaju subjektivne za koje su glavni krivci makedonske vlasti.

Makedonska Vlada je, sada se to vec sigurno moze konstatovati, ovaj problem docekala kompletno nespremna. Vlada i premijer Ljubco Georgievski sada optuzuju medjunarodnu zajednicu da nisu nista ucinili da pripreme Makedoniju za ovako veliki izbeglicki talas, pa kada je negativna slika o Skopju pocela da "se vrti" po zapadnim metropolama, Georgievski je sasvim naivno optuzio CNN i BBC da "tenedeciozno" informisu o problemu. Istina je ipak savim druga.

Makedonija je sve do pocetka velikog izbeglickog talasa, uspevala da odrzi svoju proklamovanu politiku o obavezi da ce se brinuti za oko 20 hiljada izbeglica i da je to maksimum koji moze da izdrzi zemlja. Tako je i bilo. Ti ljudi su po prethodnom dogovoru u Vladi bili smesteni po kucama albanskih porodica u Makedoniji, a drzava se obavezala da ce socijalno pomagati te porodice i da ce izbeglice i deca biti zdravstveno osigurani kao i to da ce posecivati skole. Kada je negde 27 - 28 marta pocela velika deportacija Kosovara u reziji Milosevica, oficijalno Skopje je reagovalo uplaseno. Odjednom je na granici bilo desetine hiljada ljudi, bez sklonista, bez hrane i vode. Pokazalo se da obecanje vlasti da ce za 24 casa izgraditi izbeglicke kampove na tri lokacije ne vredi nista, jer je bilo dato na osnovu projekcije i obecanja UNHCRa Makedoniji da ce smesta dati 10 hiljada satora. U tom kriticnom trenutku, Makedonija je odigrala najgori potez u novoj istoriji - sa jedne strane suocena sa organizacijskim problemima (nedostatak ljudstva i infrastrukture), a sa druge da medjunarodna zajednica nije dala nikakve signale pomoci prvih dana (Zapad je tada slavio Uskrs), pokusala je da na neki nacin "uceni" medjunarodnu zajednicu time sto je donela odluku da privremeno zatvori granice i drugo, time sto je odugovlacila ulaz za deportovane Albance u dubinu teritorije.

Nakon dva tri dana, ljudi su u tom prinudnom logoru kod Blace poceli da umiru (oficijalno 9, neoficijalno vise od 20), Brisel i Vasington su bili alarmirani, a Skopje se naslo pod strasnim pritiscima Zapada I makedonskih Albanaca, ali i deo Makedonske javnosti, da odmah pusti ljude. Medjutim to se desilo tek nakon jos tri dana jer je toliko trebalo NATO snagama u Makedoniji da podignu tri velika satorska grada u kojima su ovi nesrecni ljudi mogli biti smesteni.

Ali drama ne zavrsava tu. Vlada jer, kada su kampovi bili izgradjeni i kada su Albanija i Turska i oficjalno potvrdili da ce primiti veliki deo izbeglica, napravila jos jednu gresku - organizovala je praznjenje prinudnog kampa kod Blace za jednu noc. Za samo nekoliko sati, bez prethodnog upozorenja sa preko 200 autobusa samo gradskog saobracajnog preduzeca, oko 40 hiljada ljudi je bilo ukrcano i najveci deo njih, oko 30 hiljada, prebaceno je nekoliko kilometara dublje u bazi Stenkovac, gde je NATO izgradio veliki kamp kao i u jos tri druga, dok su oko 10 hiljada bili odvezeni u Albaniju - Pogradec i Korcu. Sve ovo je izgledalo prosto neverovatno stranim medijima koji su se sutradan suocili sa avetinjskom atmosferom u Blacama, pa su poceli cak da spekulisu da je Makedonija u dogovoru sa Milosevicem u stvari vratila jedan deo tih ljudi na Kosovo. Prosla su jos tri dana, pa je tek sredinom ove nedelje, Vlada svojom neefikasnom informativnom sluzbom i oficijalnim saopstenjima koja su potvrdili i NATO i UNHCR, konacno uspela da ubedi javnost da ni jedan izbeglica nije vracen na Kosovo.

Ovde u Skopju, u zavisnosti od nacionalne i politicke dioptrije, razlicito se gleda na pitanje sta se sve moglo uraditi. Etnicki Albanci deluju na ivici emotivne eksplozije i skloni su cak da upotrebe rec "genocid", dok se vecina Makedonaca slaze sa oficijalnim stavom koji je izneo premijer vec nekoliko puta i koji glasi da je Makedonija dala sve od sebe i da nije mogla uciniti vise, a da su podbacile sve medjunarodne humanitarne organizacije, ali i NATO. Svetski poznati reziser Milco Mancevski ("Pre kise") je cak napisao da odbijanje Zapada da primi izbeglice nije nista drugo nego "drzavni rasizam".

Medjutim juce je usledio od same Vlade i prvi demanti oficijalnog stava. Ministar spoljnih poslova Aleksandar Dimitrov, koji je hitno otputovao u Tiranu da bi izgladio veliki spor medju dve vlade nakon optuzbe od strane Albanije da se Makedonija lose brine o izbeglicama, morao je "izraziti zaljenje zbog poteskoca" koje su proziveli ljudi sa "nicije zemlje" Blace. To je bilo prvo oficijalno priznanje da su ti ljudi uistinu bili izlozeni strasnim uslovima u kojima su osim zdravlja, izgubili I dostojanstvo po drugi put, nakon sto su ih Srbi proterali. To su vec pocele da priznaju i makedonske novine, a Nezavisni "Makedonija Denes" je cak objavio uvodnik sa naslovom "Ratni profiteri humane provencijencije" u kojoj optuzuje vladu za taktiziranje za izbeglickim problemom Blace.

Ovakvo stanje stvari dovelo je do toga da se medjuetnicka tenzija u zemlji poveca prvi put nakon njene "automatske" relaksacije kada je u oktobru prosle godine u koalicionoj vladi VMRO DPMNE Georgijevskog i Demokratske Alternative (DA) Vasila Tupurkovoskog usla i Demokratska Partija Albanaca (DPA) Arbena Dzaferija. Medju Albancima, pa cak i medju onima koji rade na izgradnji civilnog drustva i medjuetnicke tolerancije, rasirilo se uverenje da prakticno nema razlike izmedju Srba i Makedonaca i da su "slovenska braca podjednako nehumana, samo ovi (Makedonci) nemaju tenkove". Medju Makedoncima pak, siri se uverenje, a to je potpalio nesmotreno i sam premijer, da su Albanci krajnje nezahvalni i da Makedonija time sto je primila izbeglice koje iznose vise od 5 otsto njenog stanovnistva, u stvari zrtvuje Makedonce za Albance. Srecom, strasti se polako smiruju samim tim sto je drama na Blace zavrsila i da se u izbeglickim kampovima manje vise uspostavlja, ako se to moze reci, normalni zivot nesrecnih ljudi. A istina je otprilike, kao po obicaju negde na sredini.

Medjutim cela ova kriza oko Kosova, u Makedoniji stvara veliku nervozu koja moze zavrsiti sa izmenjenom politickom strukturom vlasti. Skopski "Dnevnik" je pre dva dana tvrdio da su odnosi u Koalicionoj Vladi medju makedonskim i albanskim partnerom sasvim naruseni i da je razlog tome sto je Dzaferi navodno nekoliko puta ucenjivao VMRO DPMNE I DA da ce napustiti Vladu ukoliko se ne dozvoli otvaranje granica i masovni ulazak izbeglica. To je sutradan bilo oficijalno demantovano od strane potpredsednika Vlade, ministra Bedredina Ibraimija. Visoki parlamentarni izvori koje je konsultovao AIM i drugi izvor blizak Vladi medjutim, potvrdili su da nema ni reci o tome da su naruseni odnosi medju VMRO DPMNE I DPA. "Postojale su i postoje neke operativne nesuglasice oko resevanja problema sa izbegicama, ali nema ni govora o tome da su odnosi naruseni do stepena raskida Koalicije i izlaska Albanaca iz Vlade", rekao nam je prvi izvor. "Medjutim, dodaje on, nesto se dogadja u odnosima sa Demokratskom Alternativom Tuprkovskog. Juce u Skupstini poslanici VMRO-a i DPA manje vise i nisu kontaktirali sa poslanicima iz koalicione Demokratske Alternative", rekao je za AIM isti izvor. Drugi izvor blizak Vladi nam je objasnio i zasto. Po njemu, se radi o sasvim razlicitoj koncepciji izmedju VMRO DPMNE I DPA I DA u odnosu na rat NATO - SRJ. "Prosle nedelje u Vladi je sve bilo spremno za usvajanje deklaracije kojom ce se osuditi etnicko ciscenje Kosova od strane rezima Milosevica i kojom ce se podrzati napadi NATO-a, medjutim na samoj sednici Vlade taj stav su blokirali ministri "alternativci"Tupurkovskog", kaze nam ovaj izvor. Po njemu, ovo stanje se ne moze odrzavati dugo I moguce je da nosilac Vlade VMRO resi da se to pitanje postavi na dnevni red i po cenu izlaska DA iz Vlade. U tom slucaju rezervna varijanta je koalicija sa Liberalno Demokratskom Partijom koja bi sa svoja 4 poslanicka mesta omogucila parlamentarnu vecinu.

Ovo stanje u Vladi za koje verujemo da je tacno, u stvari je samo odraz onoga sto se dogadja u drustvu. Nakon pocetka vazdusne kampanje NATO-a, Makedonci su projavili veoma veliki stepen jugo - nostalgije koja je uspesno bila pothranjivana metodama specijalnog rata od strane Beograda. "Plamen" je poceo paljenjem dela americke ambasade u Skopju drugog dana bombardovanja, koji su organizovale specijalne sluzbe Beograda pomocu aktivista srpske manjine u Makedoniji. Cini se ipak da se zadnjih dana ta "jugo - nostalgija" polako smiruje i da znacajan deo javnosti oseca, ako vec ne zna, da je ipak Milosevic taj koji je deportovao 140 hiljada Albanaca u Makedoniju sa namerom, izmedju ostalog, i da je destabilizuje.

Medjutim ukoliko Vlada uskoro ne izadje sa cvrstim stavom u osudi rezima ubica iz Beograda, Blace zbilja moze da se pretvori u Makedonski Waterloo. Razlog tome je sto Zapad, ka kome se Skopje orijentisalo jos 1991, moze da proceni da je Makedonija u kriznim trenucima nepouzdani partner i da joj jednostavno okrene ledja. To bi bilo najgori scenario za Makedoniju, jer bi zemlja ostala da visi u vazduhu. Zbog toga i konstatacija sa pocetka teksta, da ovu prvu epizodnu ulogu sa medjunarodnim razmerama, Makedonija do sada igra lose. Teofil BLAZEVSKI (AIM)