KLINTON NA NEBU,MILOSEVIC NA ZEMLJI, IZBEGLICE NA GRANICI

AIM Skopje, 08.04.1999

Fotografije sa granicnog prelaza Blace na makedonsko-kosovskoj ili jugoslovenskoj, kako vec zelite, granici, obisle su svet. O tragediji ljudi koji su prinudjeni da napuste svoj dom i krenu u neizvesnost sada je mozda i pateticno govoriti. Ali bas ta deca, zene i starci danima zarobljeni na blatnoj livadi su izgleda najbolja potvrda onog sto vec niko ne negira - humanitarne katastrofe. Kisa, hladno vreme, malo hrane i vode, prehlade - hvala bogu ne i teze bolesti ili epidemija - smrt desetak ljudi... bic nazalost neso sto ce obeleziti zivot ovih nesretnih ljudi. Samo je sunce imalo milosti za njih zadnjih dana njihovog stradanja na blatnoj livadi. Samo ono im je zagrejalo napacene duse. Sada je Blace prazno. Na livadi, kao nemi svedoci izbeglickih tragedija, ostaci improviziranih sklonista gde se danima zivelo pod otvorenim nebom, bez sanitarija, sa malo hrane, vode, gomile smeca, ali i ono sto su izbeglice uzele iz svojih kuca pre nego sto su ih strpali u autobuse i vozove s kojima su ih izbacili iz njihovih domova - porodicne fotografije, cak i deciji bicikl - stvari koje su postale suvisne u momentu kada su makedonske vlasti uz pomoc medjunarodnih vlasti resili da rasciste Blace. Deo njih, po raznim procenama od 7-10 hiljada je prevezeno u Korcu, Albanija, veci deo se nasao u novom kampu Stenkovec iz kojeg treba da budu prebaceni u 7 zemalja koje su obecale prihvatanje 100 000 izbeglica.

Naravno, vlast je vlast. Kao sto je danima ignorisala postojanje registracionog centra u kome se registracija izbeglica odvijala brzinom puza, tako je nakon svetske promocije bede nazvane Blace, pozurila da stvar sredi. U toj zurbi nije bilo mesta za postovanje zelje izbeglica gde zele otici i da budu sa clanovima svoje porodice, ako su vec zajedno stigli do blata na makedonskoj granici. Kako to obicno biva u ratu svako obavlja svoj posao. Zapad bombarduje Jugoslaviju, svim snagama pritiska coveka koji ce bez sumnje u istoriji zauzeti sramno mesto coveka koji je na prostorima ranije SFRJ sejao smrt. Kosovo je po njegovim uputstvima vec ispraznjeno. Ceh njegovog najnovijeg scenarija placa njegov " nebeski narod" koji ga jos uvek smatra svecem i kosovski Albanci kod kojih nema dileme da je on najgori luciferov sin.

Preko 130 hiljada kosovara je u Makedoniji, ako se moze verovati makedonskim vlastima koje su u zadnjih desetak dana u javnosti izbacile mnogo kontradiktornih cifri. To je negde oko 8 procenata makedonske populacije u kojoj su Albanci po rezultatima zadnjeg popisa 22,9 procenata. Brojke koje objasnjavaju zbog cega je izbeglicka kriza u Makedoniji rastrgnuta izmedju straha Makedonaca, i njihovih politickih reprezenata, da ce biti narusen delikatni medjuetnicki balans i zelje makedonskih Albanaca, i njihovih partija, da pomognu svojoj braci sa Kosova.

Pre neki dan makedonski premijer je odrzao pres konferenciju, kako je sam rekao, pre svega namenjenu stranim novinarima, kojih, kao i svugde gde mirise na rat, ima kao pleve. Ljubco Georgievski je prakticno replicirao pretstavnicima NATO, UNCHR i mocnim stranim medijima. Pokusao je objasniti poziciju njegove vlade u izbeglickoj tragediji. Ranije je njegova vlada vise puta ponovila da Makedonija moze primiti samo 20 000 izbeglica. Sada je vec jasno da je ocekivani priliv od 20 000 ljudi sa Kosova bio samo iluzija I makedonske vlade i stranaca koji bi da brinu o njima. Za nekoliko dana, stotinak hiljada ljudi naslo se na granicnim prelazima. Georgievski je izneo podatke po kojima se vidi da je Zapad obecavao, ali malo sta cinio sve do momenta kada je makedonski savet bezbednosti odlucio da privremeno zatvori granicu.

Dan pre toga portparol UNCHR-a na svojoj pres konferenciji je izjavila da raste nezadovoljstvo humanitarnih radnika jer UNCHR moze za dva dana resiti problem smestaja izbeglica ali da je za to neophodna saglasnost makedonskih vlasti. O sporosti "registracije" - zapisivanja licnih podataka - izbeglica, javljali su i strani mediji poput BBC-a. CNN je objavio snimke incidenta izmedju policajaca i izbeglica sa Blaca.

Sada interes svetskih medija zaokuplja akcija praznjenja blatne livade ispred granicnog prelaza Blace. Makedonska vlada i stranci se opet ne slazu oko toga koliko je izbeglica prebaceno u Albaniju, a koliko je ostalo u Makedoniji u novosagradjenim kampovima. Cinjenica sto je akcija izvedena rano ujutru, prakticno nocu, je bila povod da se u svetskim medijima pojave informacije o daljem gazenju ljudskog dostojanstva jadnih ljudi. To pitanje ostace za bolja vremena. Zasad, cini se, svaki smestaj je bolji od bede Blaca. Naravno, nicim se ne moze meriti tragedija ovih ljudi.

Situacija se, bar na prvi pogled, rapidno poboljsala, bar sto se tice uslova za zivot jadnih izbeglica. NATO je konacno izgrado kamp Stenkovec u kome je smesteno par desetak hiljada ljudi, koji su smesteni u satorima, imaju tople obroke, cistu vodu i sredjene sanitarije, medicinsku pomoc. Vec nekoliko dana sa skopskog aerodroma lete avioni u pravcu zemalja koje su voljne prihvatiti izbeglice.

Ali to nije ni izdaleka kraj izbeglickih muka. Oni koji su smesteni u familijama ovdasnjih Albanaca dosada nisu primili nikakvu pomoc. Njihovi domacini, koji su siroko otvorili svoja vrata primivsi ne retko i po nekoliko desetaka ljudi, i sami nisu u zavidnoj situaciji. Makedonija se i pre rata suocavala sa svojom losom ekonomskom situacijom, koja ce biti jos gora jer je Jugoslavija bila njen najznacajniji poslovni partner. Porodice su podeljene, roditelji i deca takodje. S druge strane granice jugoslovenski vojnici su zatvorili granice i vracaju ljude koji su cekali da udju u Makedoniju. Njihova sudbina sve dok rat traje bice enigma.

ISO RUSI (AIM)