Makedonija je pala na ispitu humanosti!

AIM Skopje, 08.04.1999

Kada bi neki skroz neupuceni istrazivac dosao danas u Makedoniju sa namerom da otkrije socioloske ili bilo kakve druge razlike izmedju etnickih zajednica, verovatno bi dosao do jedinstvenog otkrica! On bi verovatno dosao do (naravno laznog, odnosno nenaucnog) zakljucka da su etnicki Albanci ljudi koji obicno imaju pogled uperen prema nebu (!?) a da etnicki Makedonci imaju cudan obicaj da gledaju prema zapadu!? No, iako ovo svakako nisu karakteristicne osobine ni jednog ni drugog naroda, ovaj pretpostavljeni zakljucak bi bio zasnovan na relevantnim indikatorima. Naime, od pocetka NATO napada na FR Jugoslaviju, a pogotovo od pocetka masovnog dolaska kosovskih prognanika u Makedoniju, pogledi Albanaca su uprti prema nebu, i to iz nekoliko razloga. Jedan od razloga je ocekivanje da se vidi ili samo bolje cuje neki NATO avion koji se medju Albancima dozivljava kao nada da ce na taj nacin biti spasen neki zivot, jer kako se prenosi sa Kosova, u vreme kada se vrse vazdusni napadi, srpske policijske, vojne, i posebno paravojne snage se ne usudjuju da vrse njihov "posao". Sa druge strane, sto je jos bitnije, ovi pogledi su pomesani sa nadom da ce atmosferske prilike biti milosrdnije prema prognanicima koji su smesteni o ovdasnjim kampovima koji nisu jos dovoljno opremljeni.

Sa druge strane, Makedonci ovih dana imaju pogled usmeren prema Zapadu, a delimicno i prema severu. Strah od dolaska kosovskih Albanaca, koji je bio zacet jos krajem 1997 godine, kada je presednik Gligorov u Ljubljani, na pres konferenciji, obznanio ideju o "koridoru" koji bi tada pretpostavljene kosovske izbeglice odveo ka Albaniji, ovih dana dozivljava svoju kulminaciju. Najavljena mera makedonske vlade, nesto pre pocetka NATO napada, da Makedonija moze primiti samo 20.0 izbeglica, sada je preinacena u zahtev da se NATO zemlje same brinu "o svojim izbeglicama". Stavise, Makedonska vlada je ovih dana odbila ponudjenu pomoc od zapada za smestaj izbeglica, reducirajuci komunikaciju na samo jedan zahtev koji se moze parafrazirati kao

• odnesite odavde sve Albance u vase zemlje!

Nije pomogla ni akcija 10.000 NATO vojnika (koji cekaju da odu na Kosovo kada se jednom postigne mirovan dogovor kako je bilo zamisljeno u Rambujeu) koji su se pretvorili u humanitarne radnike! Britanski bataljon je na primer kuvao hranu za kosovske izbeglice, a istovremeno sa ostalim bataljonima su zapoceli i izgradnju
kampova jer nicija zemlja u blizini Blace vise je licila na koncentracioni logor nego na kamp!?

Makedonska reakcija na kosovsku krizu, posebno nakon NATO bombardovanja na SR Jugoslaviju, bila je neocekivana i za najvece skeptike. Tako reci preko noci, oficijalna i neoficijalna makedonska javnost se okrenula protiv zapada, a albanski prognanici sa Kosova su se nasli izmedju dve vatre. Mnogi od njih su ovih dana izjavili medijima da bi radije umrli u svojoj zemlji nego sto su zatrazili spas u Makedoniji gde su bili docekani kao neprijatelji i prakticno osudjeni na ljudsku degradaciju i svojevrsnu smrtnu kaznu u neljudskim uslovima. U ovom logoru nazvan Blace ljudi nisu imali ni najosnovnije uslove za zivot. U prvim danima tamo nije bilo ni hrane, ni vode, a da se ne govori o sanitarnim uslovima ili o uslovima za spavanje. U ovom logoru se rodilo nekoliko dece a da pritom makedonska vlada nije obezbedila ni elementarne uslove. Televizijske kamere stranih stanica su ulovile i fizicko obracunavanje makedonske policije sa ocajnicima iz ovog kampa, a nastradalo je i nekoliko humanitarnih radnika, posebno oni ialbanske nacionalnosti. Jedna od crnih mrlja ce svakako biti i ona o zabrani humanitarnim organizacijama koje vode Albanci u Makedoniji da pomognu ljudima u nevolji.

Posebno poglavlje u nepolozenom ispitu humanosti Makedonije su svakako domaci mediji na makedonskom jeziku. Pres konferencije makedonske vlade su se pretvorile u svojevrsni debatni klub u kome se veliki deo makedonskih novinara naslo u ulozi zabrinutih "zastitnika nacionalnih interesa" zaboravljajuci ili ignorirajuci osnovne eticke norme. Kao ilustracija moze posluziti jedna pres konferencija na kojoj je jedan iz spomenute kategorije novinara postavio pitanje hoce li novorodjeni Albanci u spomenutom logoru dobiti makedonsko drzavljanstvo (!?), a da pritom niko nije postavio pitanje pod kakvim uslovima su izvrseni ti porodjaji pod otvorenim, kisovitim nebom bez ikakvih sanitarnih uslova. Osnovna briga makedonskog dela javnosti ovih dana se cini da je ona o tome da ce Albanci navodno promeniti etnicki sastav zemlje, iako je sa svih strana, ukljucujuci NATO zvanicnike i albansku partiju koja ucestvuje u koalicionoj vladi, bilo jasno istaknuto da ce svi prognanici biti vraceni svojim domovima. NATO zemlje su prosto molile makedonsku vladu da zbrine Kosovare u prvom talasu dok se ne stvore uslovi za njihov povratak, ali ona je to odbila, odbijajuci cak da primi i humanitarnu pomoc na svojoj teritoriji, insistirajuci da umesto pomoci posalju avione i odvedu Albance u svoje zemlje. Premijer Makedonije je ove stavove izneo cak i na pres konferenciji, pritom ne stedeci lekcije za zapadne vlade i ne prezajuci da ih nazove lazovima koji kasne sa slanjem aviona i naravno obecanog novca. Na udaru Ljubceta Georgijevskog su se nasli i strani mediji, posebno CNN i BBC, koje je optuzio da daju negativnu sliku o Makedoniji i da izvestavaju "na komunisticki nacin".

Jasno razocarani novom makedonskom vladom, strani novinari i diplomati u Makedoniji se pitaju sta se krije iza ovog preokreta vlade koja je do pre par nedelja prosto vapila za priblizavanjem NATO paktu. Strah od srpske odmazde se ne iskljucuje, ali se ovaj strah cini jos neracionalnijim nego sto je strah da ce Kosovari pozeleti da dobiju makedonske pasose sa kojima mogu putovati u manji broj zemalja nego sto je broj prstiju na jednoj ruci.

No, najgore od svega se cini perspektiva da ce i nakon prestanka ove krize, kada svi kosovski prognanici odu svojim kucama ili u zapadne zemlje, u Makedoniji ostati posledice koje mogu ispasti teze nego sva ova kriza. Naime, vec sada se moze osetiti veliko zahladjenje u odnosima medju Makedoncima i Albancima u Makedoniji, koji su ovu krizu dozivljavali sa suprotstavljenih pozicija. Epilog ove nove faze nepoverenja, koja je verovatno veca nego nakon "unutrasnjih", makar i direktnih sukoba, ce svakako zavisiti i od epiloga kosovske krize, ali i od stava NATO zemalja i EU prema Makedoniji. Iako se zapad drzi prilicno hladno prema "peckanjima" makedonskih vlasti, nije tesko pretpostaviti da ce racun za "izdaju" makedonske vlade prema akciji NATO pakta na Kosovo i FRJ stici uskoro. Naravno, ukoliko pre toga Makedonci i Albanci u Makedoniji, ne odluce da sami izravnaju svoje racune, sto bi svakako bila najgora varijanta.

Ibrahim Mehmeti (AIM)

--------------DE754EF9BA02B6C651531783--